Маъруза №1. Компьютер графикасига кириш


усул. Қирраларни ошкора бериши



Download 3,04 Mb.
bet12/22
Sana06.07.2022
Hajmi3,04 Mb.
#744425
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   22
Bog'liq
Kompyuter-grafikasi-ma ruzalar

3 усул. Қирраларни ошкора бериши


  • Бу ҳолда кўпбурчак қирралар рўйхатидаги кўрсаткичлари (индекси) тўплами орқали берилади. Қирралар рўйхатида ҳар бир қирра бир марта учрайди ва ҳар бир қирра рўйхатда учлари (иккита) ва мос кўпбурчаклар (1 ёки 2 та) орқали ифодаланади.

Яъни ҳар бир кўпбурчак қуйидагича,
Р= (Е1,……,Еn), ва ҳар бир қирра қуйидагича Е= (V1, V2, Р1,Р2)

  • Агар қирра битта кўпбурчакка тегишли бўлса у ҳолда Р1 ёки Р2 – бўш тўплам.

  • Қирраларни ошкора беришда полигонал сетка ҳамма қирраларни чизиш орқали берилади ва умумий қирралар қайта чизилмайди.

Биринчи усул. Ҳамма ёқларини алоҳида сақлаймиз.
2
2
Биринчи усул

А ёқ = 𝑥𝐴0, 𝑦𝐴0, 𝑧𝐴0 , 𝑥𝐴1, 𝑦𝐴1, 𝑧𝐴1 , 𝑥𝐴2, 𝑦𝐴2, 𝑧𝐴2 , 𝑥𝐴3, 𝑦𝐴3, 𝑧𝐴3
𝐵 ёқ = 𝑥𝐵0, 𝑦𝐵0, 𝑧𝐵0 , 𝑥𝐵1, 𝑦𝐵1, 𝑧𝐵1 , 𝑥𝐵2, 𝑦𝐵2, 𝑧𝐵2 , 𝑥𝐵3, 𝑦𝐵3, 𝑧𝐵3
𝐶 ёқ = 𝑥𝐶0, 𝑦𝐶0, 𝑧𝐶0 , 𝑥𝐶1, 𝑦𝐶1, 𝑧𝐶1 , 𝑥𝐶2, 𝑦𝐶2, 𝑧𝐶2 , 𝑥𝐶3, 𝑦𝐶3, 𝑧𝐶3
𝐷 ёқ = 𝑥𝐷0, 𝑦𝐷0, 𝑧𝐷0 , 𝑥𝐷1, 𝑦𝐷1, 𝑧𝐷1 , 𝑥𝐷2, 𝑦𝐷2, 𝑧𝐷2 , 𝑥𝐷3, 𝑦𝐷3, 𝑧𝐷3
𝐸 ёқ = 𝑥𝐸0, 𝑦𝐸0, 𝑧𝐸0 , 𝑥𝐸1, 𝑦𝐸1, 𝑧𝐸1 , 𝑥𝐸2, 𝑦𝐸2, 𝑧𝐸2 , 𝑥𝐸3, 𝑦𝐸3, 𝑧𝐸3
𝐹 ёқ = 𝑥𝐹0, 𝑦𝐹0, 𝑧𝐹0 , 𝑥𝐹1, 𝑦𝐹1, 𝑧𝐹1 , 𝑥𝐹2, 𝑦𝐹2, 𝑧𝐹2 , 𝑥𝐹3,𝑦𝐹3, 𝑧𝐹3
Буни схематик қуйидагича тасвирлаймиз:
0 1 2 3
X Y
Z
A B C D E F
Кубни тасвирлаш учун зарур бўладиган хотира ҳажмини қуйидагича ҳисоблаймиз: П1=6х4х3хРв
Бу ерда Рв – координатани тасвирлаш учун зарур бўладиган соннинг разряди.
Иккинчи усул

5 6
1
7
0 1 2 3 4 5 6 7
0 3
учлар
ёқлар

0

1

2

3


4

5

6

7


0

1

5

4


1

5

6

2


2

6

7

3


0

4

7

3

4.6 – расм. Ёқлар массивида учларнинг индекслари сақланади
Хотира сарфини баҳолаймиз: П2=8х3хРв+6х4хРиндекс
бу ерда Рв – учлар координаталари разряди, Риндекс – индекс разряди
Учинчи усул

0 1 2 3 4 5 6 7

4.7-расм. Чизиқли тугун модели
Учинчи усул

Бу усул учун хотира сарфини баҳолаймиз:
П3=8х3хРв+12х2хРуч индекси+6х4хРқирра индекси,
бу ерда Рв – координата разряди, Руч индекси ва Рқирра индекси – мос ҳолда уч ва
қирралар индекси разряди.

1, 2 ва 3 усулларни таққослаш

  • Координата ва индекс разряди 4 байт

П1=6х4х3х4=288,
П2=8х3х4+6х4х4=192,
П3=8х3х4+12х2х4+6х4х4=288

  • Координата разряди 8 индекс разряди 4 байт

П1=6х4х3х8=576,
П2=8х3х8+6х4х4=288,
П3=8х3х8+12х2х4+6х4х4=384
Мисол:

  • 1 усул: V = (Р1, Р2), Р1 = (V1, V2, V4) = ((Х1, Y1, Z1), (Х2, Y2, Z2), (Х4, Y4, Z4)),

  • Р2 = (V2, V3, V4) = ((Х2, Y2, Z2), (Х3, Y3, Z3), (Х4, Y4, Z4)).

V2

V4
Мисол:

  • 2 усул: V = (V1, V2, V3, V4), P1=(1, 2, 4), P2=(4, 2, 3).


V4

Мисол:

  • 3 усул:

  • V = (V1, V2, V3, V4),

  • P1=(E1, E4, E5),

  • P2=(E2, E3, E4),

  • Е1=(V1, V2, Р1, 0),

Е2=(V2, V3, Р2, 0),
Е3=(V3, V4, Р2, 0),
Е4=(V4, V2, Р1, Р2), Е5=(V4, V1, Р1, 0),
Полигонал тўр ёрдамида дельфин


Эътиборингиз учун рахмат!


Download 3,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish