Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги



Download 14,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet108/302
Sana25.02.2022
Hajmi14,86 Mb.
#301830
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   302
Bog'liq
genetika va selektsiya asoslari

кўчиб юрувчи генлар
деб ҳам юритилади. 
Баъзи бир организмлар ҳужайрасига ташқаридан ўзининг таркибида 
бегона ДНК бўлган вирус каби генетик бирлик кириб, унинг 
плазмидларига уланади. Улар цитоплазматик ахборот тариқасида плазмид 
билан бирга келгуси авлодларга цитоплазматик ирсийланади. Уларни 
симбиотик
ёки 
эндосимбиотик плазмогенлар
деб юритилади.
Энди организм белгилариларнинг турли хилдаги плазмогенлар 
фаолияти орқали ирсийланиш жараёни қонунлари билан танишамиз. 
VIII.4. Белгиларнинг цитоплазматик ирсийланиши 
 
VIII.4.1. 
Пластида плазмогенлари орқали ирсийланиш 
Пластидалар орқали цитоплазматик ирсийланиш даставвал 1908 
йилда К.Корренс томонидан кашф этилган. У номозшомгул (
Mirabilis 
jalapa
) ўсимлигида баргнинг яшил, оқ, ола–була бўлиши хусусиятларининг 
ирсийланишини ўрганди.
Номозшомгулнинг ола-була баргли формаларида яшил шохларида 
жойлашган гуллардан олинган уруғлар кейинги авлодда фақат яшил 
рангли шохларни берган. Ола-була баргли шохларнинг гуллари ҳосил 
қилган уруғлардан кейинги авлодда барглари яшил, ола-була ва оқ рангда 
бўлган шохлар ривожланган. Оқ баргли шохларнинг гулларидан олинган 
уруғлардан фақат оқ баргли ўсимликлар ҳосил бўлган (уларнинг барчаси 


230 
тезда нобуд бўлдилар, чунки уларда яшил пластидалар йўқ). Бу ерда 
авлодлар характери фақат она ўсимлик томонидан белгиланади.
Тажриба учун она сифатида номозшомгулнинг барглари яшил, ола-
була, оқ рангда бўлган учта шохлари олинди. Уларнинг ҳар бири ўз 
навбатида уч вариантда барглари яшил, ола-була, оқ рангда бўлган оталик 
шохлари билан чатиштирилди.
Биринчи вариантдаги уч хил комбинацияли чатиштириш (♀ яшил 
баргли шохлар х ♂ яшил баргли шохлар; ♀ яшил баргли шохлар х ♂ ола 
була баргли шохлар; ♀ яшил баргли шохлар х ♂ оқ баргли шохлардан 
олинган F
1
дурагайларининг ҳаммаси бир хил - яшил баргли бўлган. 
Учинчи вариантдаги чатиштириш (♀ оқ баргли шохлар х ♂ яшил баргли 
шохлар; ♀ оқ баргли шохлар х ола-була баргли шохлар; ♀ оқ баргли 
шохлар х ♂ оқ баргли шохлар) дан олинган F

дурагайлари оқ рангли 
баргларга эга бўлган. 
Тажрибанинг иккинчи вариантидаги чатиштириш (♀ ола-була баргли 
шохлар х ♂ яшил баргли шохлар; ола була баргли шохлар х ♂ ола-була 
баргли шохлар; ♀ ола-була баргли шохлар х ♂ оқ баргли шохлар) 
чатиштирилишидан олинган F

ўсимликларида олдинги кўрилган иккала F

дан фарқли ўлароқ, белгиларнинг ажралиши кузатилган. Барглари яшил, 
ола-була, оқ рангда бўлган шохлар пайдо бўлган (60-расм). 
Олинган бу натижа бир қарашда Менделнинг иккинчи қонунини 
эслатади. Ҳақиқатда эса бу натижа ирсийланишнинг бутунлай бошқа 
қонуниятларини очишга, тасдиқлашга ёрдам беради. Олинган натижанинг 
цитоплазматик ирсийланиш оқибати эканлигини қуйидагилар исботлайди: 

фикр юритилаётган дурагайлардаги ажралиш нўхатдаги каби F
2
да 
эмас, балки F

да намоён бўлмоқда; 

F
1
даги ажралиш фенотипик синфларининг ўзаро нисбатини 
кўрсатувчи рақамлар тасодифий бўлиб Мендель қонунига бутунлай тўғри 
келмайди; 

реципрок чатиштириш ўтказилган комбинация дурагайларида 
олинган натижаларни қиёсий таққослаш ўрганилаётган белгининг 
цитоплазматик ирсийланишини яққол исбот этади. F

(♀ яшил баргли x ♂ 
ола-була баргли) шохларининг ҳаммаси яшил рангли баргга эга бўлган.
F
1
(♀ ола-була баргли х ♀ яшил баргли) шохларини эса юқорида 
келтирилган учта гуруҳ (яшил баргли, ола-була баргли, оқ баргли) га 
бўлиш мумкин бўлган. F

да ажралиб чиқадиган яшил ва оқ рангли 
дурагайларга яшил ва рангсиз пластидалар оналик жинсий ҳужайраси 
орқали берилади ва белгининг цитоплазматик ирсийланиши рўй беради. 
Янги дурагай зигота (F
1
) га онадан ўтган яшил ва рангсиз пластидалар 
ҳужайранинг ҳар қайси бўлиниши олдидан бўлиниб кўпайиб янги 
ҳужайраларга тасодифий ва турли нисбатда тақсимланиши сабабли ола-
була баргли шохлар пайдо бўлади. Ола-була баргли шохнинг бир жойи оқ, 
иккинчи жойи яшил бўлишига сабаб зиготадаги оқ ва яшил 
пластидаларнинг кўпайиш тезлигининг ҳар хил бўлиши ҳамда ҳосил 


231 
бўлган оқ, яшил пластидаларнинг янги ҳужайраларга тақсимланишига 
боғлиқ. Фақат яшил пластидаларни олган ҳужайралар барг тўқимасининг 
яшил қисмини, рангсиз пластидаларни олган ҳужайралар, оқ қисмини 
ҳосил қилади (61-расм). 
Расмда ҳужайра бўлинишининг икки ҳолати акс этдирилган. Агарда 
бошланғич ҳужайранинг бўлиниши АБ чизиғи бўйлаб содир бўлса, ҳосил 
бўлган иккита янги авлод ҳужайрасининг биттаси оч рангда – (а), 
иккинчиси эса ола-була рангда – (б) бўлади. Агарда ҳужайранинг 
бўлиниши ВГ чизиғи бўйлаб амалга ошса, иккита ҳосил бўлган янги 
ҳужайранинг биттаси яшил (в) ва иккинчиси ола-була (г) бўлади.

Download 14,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish