Magnit maydoni va uning xarakteris–tikalari



Download 0,49 Mb.
bet4/7
Sana24.02.2022
Hajmi0,49 Mb.
#244746
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
1-Mavzu (1)

52 - расм. Ясси контур текислигига параллел бўлган магнит майдонининг таъсири

чиқсак, бутун контурга қўйилган натижавий куч моментини ҳосил қиламиз:


. (33.7)

2-ҳол. Магнит майдон индукция вектори контур текислигига перпендикуляр жойлашган (53 - расм).


53 - расм. Ясси контурга унинг текислигига перпендикуляр бўлган магнит майдонининг таъсири

Контурнинг исталган кичик бўлаги га таъсир этувчи куч қуйидагига тенгдир:


, (33.8)

бу куч нормал бўйича бўлакларга йўналган бўлади ва контурни айлантирмай, чўзади.


Агар ток кучи ёки магнит майдон индукцияси қарама-қарши томонга йўналишини ўзгартирса, бу кучларнинг йўналиши ўзгариб, контурни сиқади ёки кенгайтиради.
Умумий ҳол. индукция вектори контурга ўтказилган нормал билан бурчак ташкил қилса, векторни иккита ташкил этувчига ажратамиз (54 - расм).


54 - рнсм. Исталган йўналишдаги магнит майдонининг ясси контурга таъсири

Индукция векторининг нормал ташкил этувчиси контурни чўзиши ёки сиқиши мумкин.


Индукция векторининг тангенциал ташкил этувчиси контурга таъсир этувчи айланма моментни ҳосил қилади
.

Вектор кўринишида қуйидагича ифодалаймиз:



, (33.9)

бу ерда нормал йўналишдаги бирлик вектор, - токнинг магнит моментидир.


- умумий ҳол бўлиб, ундан 1- ва 2- хусусий ҳолларни олиш мумкин
( ва )
Магнит моменти бўлган кичик токли контурни, мувозанат ҳолатида магнит майдонидаги нуқтага жойлаштирамиз ва контур текислигида ётувчи ихтиёрий ўқ атрофида 900 бурчакка бурамиз. Бу ҳолда унга таъсир этувчи айлантирувчи момент максимал қийматга эришади (МмахmB) ва магнит индукцияси
(33.10)

га тенг бўлади. Мувозанат ҳолатда В нинг йўналиши контур текислигига нормал бўйича йўналгандир.


Магнит индукция вектори – электр майдон кучланганлиги га ўхшаш магнит майдонининг асосий характеристикасидир.
Магнит майдонини ҳам электр майдон кучланганлиги чизиқларига ўхшаш индукция чизиқлари орқали график усулда тавирлаш мумкин.
Магнит индукция вектори ҳар бир нуқтада индукция чизиқларига уринма бўйлаб йўналади (55 - расм).
Магнит майдон катталиги сифатида магнит индукция оқими тушунчаси ҳам киритилади.
Элементар dS юзадан ўтувчи оқим қуйидаги ифода бўйича аниқланади:
, (33.11)



Download 0,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish