ва хусусий вазифаларни х,ал цилиш билан бирга уцитувчидан
дарснинг тузилишига оид махсус касбий - назарий ва амалий
билим ва малакаларни талаб цилади.
Дастлаб «дарснинг тузилиши» деб номланадшан атамадан
фойда I а и ил м а ган. Даре ^ацида фикр билдириш пайтида эса уни
таркибига киритилган жисмоний машцлар, уларни кетма-кет-
лиги ва давомийлигига цараб, «даре схемаси» (шартли тасви-
ри) атамаси цулланила бошланган (Б.А.Ашмарин,1978;
Л.П.Матвеев, 1991).
Кеийнчалик дарега цуйилган вазифалар ва уларни х,ал цилиш
учун танланган жисмоний машцлар уларнинг меъёри(дозаси)га
цараб, «даре режаси» деган атамалар цулланилди.
«Дарснинг тузилиши» атамаси илк бор В. В. Белинович то
монидан (1939) цулланилди ва уни уринли равишда «дарснинг
тузилиши» деб тугри номланганлиги цатор олимлар томони
дан эътироф эгилди.
Белинович дарснинг тузилиши унда ^ал цилинадиган ва
зифалар ва уларни з^ал цилишга йуналтирилган воситалар, усу-
лиётларнинг мажмуйи билан боглицлигини уцтириш билан
чекланди холос.
Лекин, Н.Н.Ефремов (1959) биринчилардан булиб «маш-
гулотнинг - кириш, тайёрлов, асосий ва якутов циемшрини
узаро жойлашиши ва уларнинг узаро муносабатлари»ни дарс
нинг тузилиши деб аташни тавсия цилди.
К.А.Кузмина (1960)нинг фикрига кура дарснинг тузилиши
- уни цисмларининг сони, уларнинг мщияти ва мазмуни, уларда
маищларнинг жойлашишини кетма-кетлиги ва дарсни %ар бир
цисмининг давомий лигини уз ичига олади» деб таъриф берди.
Дарснинг тузилишига оид махсус гоший-услубий адабиёт-
лар ва дарсликларда унинг тузилиши уч цисмли таркибдан ибо-
-
Do'stlaringiz bilan baham: |