Маданият, дин ва ахлоқ социологияси



Download 8,3 Mb.
bet1/6
Sana12.07.2022
Hajmi8,3 Mb.
#781658
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
дин маданият феномени



Маданият, дин ва ахлоқ социологияси
Диний маданий аньаналар ва уларнинг аҳамияти.

Режа:





Маданият лотинча

Маданият лотинча «культура» маъносини ифодалаб, даставвал ерга ишлов бериш, ерни парваришлаш, деҳқончилик меҳнати деган фикрни ифодалаган.
«culture» маъносини ифодалаб, даставвал ерга ишлов бериш, ерни парваришлаш, деҳқончилик меҳнати деган фикрни ифодалаган.


Бу сўз маърифатли бўлиш, тарбия кўрганлик, билимли бўлиш мазмунида


қўлланилган.

МАДАНИЯТ, ҚАДРИЯТ МЕЪЁР (НОРМА)
Маданият- қадриятлардан ташкил топган.
Меъёр (норма) жамият амал қиладиган чегара модий манфаатдорлик асосида шаклланиб боради.
Масалан: қадимги даврдаги қадрият ва нормаларга бўйсунмаймиз.


Маданият ва жамият бир- бири билан чамбарчас боғланган
маданиятсиз жамият, жамиятсиз маданият бўлмайди.
Маданият- қадриятлардан ташкил топган.
Меъёр (норма) жамият амал қиладиган чегара модий манфаатдорлик асосида шаклланиб боради.

Кенг маънода маданият – бу меҳнат қуролларидан тортиб, уй-рўзғор предметларигача, кишиларнинг урф- одатлари, анъаналари, ҳаёт тарзидан тортиб, фан ва санъат, дин ва
ҳурфикрлиликкача, ахлоқ ва фалсафагача инсоният томонидан яратилган ва яратилаётган нарса-ҳодисалардир.
Маданият – бу меҳнат қуролларидан тортиб, уй-рўзғор предметларигача, кишиларнинг урф-одатлари, анъаналари, ҳаёт тарзидан тортиб, фан ва санъат, дин ва ҳурфикрлиликкача, ахлоқ ва фалсафагача инсоният томонидан яратилган ва яратилаётган нарса-ҳодисалардир.
Маданиятнинг бош вазифаси – фаолиятнинг субъекти, яъни инсонни ҳар томонлама тараққий этдиришдан иборат. Табиат ва жамият инсон
фаолиятнинг объекти бўлиб хизмат қилади.



Моддий
Маънавий


Маданият

Моддий маданиятга меҳнат маданияти, ишлаб чиқариш маданияти, турмуш маданияти, табиий муҳитга маданий муносабатда бўлиш маданияти кабилар киради. Ишлаб чиқариш воситалари, аввало меҳнат қуроллари моддий маданиятнинг энг муҳим воситаси бўлиб, улардан кишилар ишлаб чиқариш фаолиятларида кенг фойдаланадилар.

Download 8,3 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish