М. Г. Давлетш ин, Ш. Д устм ухам едова, М. М авлонов, С. Т уйчиева, М. Д ж ум абаева


даври», якризис давр», «HjuuuH давр»



Download 5,06 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/93
Sana02.07.2022
Hajmi5,06 Mb.
#730775
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   93
Bog'liq
Ёш ва педогогик психология

даври»,
якризис давр», «HjuuuH давр»
каби номларни олган психологик куринишлари билан 
характерланади. Чунки, бу ёшдаги усмирларнинг хатти-харакатида мукобил, янги 
шароитларда уз урнини топа олмаганлигидан психик портлаш холларн хам 
кузатилади. Уз даврида 
Л.С. Виготский
бундай холатни 
“психик риеож.юнииюаги
кризис» неб
номлаган. Усмирлик ёшида уларнинг хулх-атворига хос булган алохида 
хусусиятларни жинсий етилишнинг бошланиши билан изохлаб булмайди. Жинсий 
етилиш усмир хулк-атворига асосий биологик омил сифатида таъсир курсатиб, бу 
таъсир бевосита эмас, балки купрок билвоситадир. Усмирлик даврига купинча 
сузга 
кирмаслик, 
ужарлик, 
гажанглик, 
уз 
камчиликларинн 
тан 
олмаслнк, 
урушкоклик каби хусусиятлар хосдир.
К атталарга нисбатан ёмон муносабатнинг пайдо булиши, нохуш хулк-атвор 
алом атлари, усмир яшайдиган ижтимоий шарт-шароитлар
унинг тенгдош лари 
ва турли жамоалардаги мавкеи, катталар билан муносабати, мактаб ва оиласидаги
65


муносабатлари 
сабабли 
юзага келэдиган характер белгиларчдкр. Г-.-Ьна шу 
ижтимоий шароитларни V-згартириш йули билан усмирларнинг хулк-a i верига 
тугридан-тугри таъсир 
курсатвш 
мумкин. 
Усмирлар 
нихоятда 
таклидчан 
буляб, уларда ха пи аник бир фикр, дунёкараш ш акллвнмаган бут. а л и. Улар ташки 
таъсирларга 
ва хиссиётларга 
жуда берилувчан 
буладилар.Ш унингдек. уларга 
мардлик, жаеурлик, тантиклик хам хосдир. Ташки таъсирларга берилувча.члик 
усмирда шахеий фикрни юзага келишнга сабаб булади, лекин бу шахеий ... ;:р 
аксаонят холларда асосланмаган булади.Ш унинг 
учун 
хам 
улар 
от:;- 
оналарнинг, 
атрофдаги .катгаларнинг, усю здарниш о т р и йулни курсатншларига 
карамай, уз фикрларини утказиш га харакат киладилар. 
Усмирлар 
бу даврда 
чекиш хамда спиртли ичимликларгя кизикиб колишлари мумкин. 
Катта одам, 
шунингдек, чекувчи, 
ичувчи сингари янги ролларда у?ини кулай хне килмайди. 
Бундай холатларга тушган /смир жуда таш виш га тушади ва унда кризис холати 
юзага 
келади. 
Бу кризис 
усмирнинг 
маънавий 
усиши, 
шунингдек 
психикасидаги узгаришлар билан хам богликдир.Бу даврда боланинг ижтимоий 
мавкеи 
узгаради, 
узининг якинлари, 
дустлари, 
тенгдошлари билан янги 
муносабатлар ю зага келади.Л екин энг катта узгариш унинг ички 
дунёеида 
юзага 
келади. 
Купгина уемгiрларда 
узидан кокикмаслик холати кузатилади. 
Ш унингдек, узи хакидаги мавжуд фикрларининг 
бугун 
унда 
содир 
булаёттан 
узгаришларга 
тугри келмаётганлиги 
усмирни 
асабийлашишига 
олиб 
келади, 
Бу эса усмирда узи хакида салбий фикр ва 

Download 5,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish