М. Г. Давлетш ин, Ш. Д устм ухам едова, М. М авлонов, С. Т уйчиева, М. Д ж ум абаева


маълум  усиш даражалари сифатидаги, узига хос аклий  етилиш сифатидаги  психик



Download 5,06 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/93
Sana02.07.2022
Hajmi5,06 Mb.
#730775
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   93
Bog'liq
Ёш ва педогогик психология

маълум 
усиш даражалари сифатидаги, узига хос аклий 
етилиш сифатидаги 
психик 
ривожланиши. уз-узидан маълумки, аклий ривожланиш
24


мия тузилишининг биологик ечилиши билан богликдкр ва бу хусусият таълим-тарбия 
ишларида, албатта, хнсобга олиниши лозим, чунки таълим миянинг органик, 
жихатдан етилишини инкор эта олмайди. Бирок мия тузилишининг органик жихатдан 
етилишини мухитга, таълим-тарбияга мутлако богланмаган холла узининг катьий 
биологик конунлари асосида содир булади, деб булмайди. Мухит, таълим -тарбия ва 
тегиш ли машк, мия тузилииш нинг органик жихатдан етилишига ёрдам беради.
Бу жараёнда таълим кандай мавкега эга? Таълим ривожланишга нисбатан етакчи 
вазифани бажарадими ёки аксинча? Бу муаммонинг хал килиниши таълим 
жараёнининг мазмуни ва методикасини, укув дастурлари ва дарсликларнинг 
мазмунини белгилаб беради.
Бу борада нем ис психологи В.Ш терн: таълим психик ривож ланиш нинг 
оркасидан боради ва унга мослаш ади, деган фикрни олга сурган эди. Бу фикрга 
карама-карши рус психологи Л .С .В иготский боланинг психик ривож ланиш ида 
таълим ва чарбнкниш етакчилик роли бор, деган коидани биринчи булиб илгари 
сурди ва уни: таълим ривожланишдан олдинда боради ва уни уз оркасидан 
эргаштириб олиб боради, деб аник ифодалаб, беради. Ю корида баён килинган 
биринчи фикрга мувофик таълим факат рнвожланиш томонидан эришилган 
нарсалардан фойдаланади. Шунинг учун аклий жихатдан етилиш жараёнига 
аралашмаслик. унга халакит бермаслик, балки таълим учун имконият етилгунча 
чидам билан пассив кутиб туриш керак.
Ш вейцариялик психолог Ж .Пиаженинг назарияси хам айни шу гоялар билан 
йугрилгандир.
Ж.Пиаженинг фикрича, боланинг аклий усиши узининг ички конунлари асосида 
ривожлана бориб, сифат жихатдан узига хос бир катор генетик боскичларни босиб 
утади. Таълим - бу аклий етилиш ж араёнини факат бир кадар тезлатиш га ёки 
секинлаш тириш га кобилдир, лекин у аклий жихатдан етилиш жараё'нига хеч кандай 
жиддий таъсир курсата олмайди.. Демак, таълим рнвожланиш конунларига 
буйсуниши керак. Масалан, болада мантикий тафаккур етилмай туриб, уни мантикий 
фикр юритишга ургатиш фойдаскздир. Таълимнинг турли боскичлари боланинг 
тегиш ли психологик имкониятлари пишиб етиладиган муайян ёшицан катьий назар 
богликдиги ана шундан келиб чикади.
Таъкидлаш жоизки, таълим етакчи ролни бажаради, таълим ва рнвожланиш эса 
узаро бир-бирига богликдир; улар алохида содир буладиган икки жараён булмай, 
балки бир бутун жараёндир. Таълимсиз тула аклий рнвожланиш булиши мумкин 
эмас. Таълим ривожланишга туртки булади, рнвожланишни уз ортидан эргаштирио 
боради. Зарур шароит тугилганда таълим мантикий фикрлаш малакасини таркиб 
топтиради ва тегишли аклий рнвожланиш учун замин булади. Лекин, таълим 
ривожланишга туртки булиш билан бир вактда у зи ривож ланиш га таянади, 
эриш илган рнвожланиш даражасининг хусусиятларини, ривожланишнинг ички 
коидаларини, албатга, инобатга олади. Таълимнинг имкониятлари жуда кенг булса-да, 
бирок чексиз эмас. Йирик рус психологи Л.С.Виготский таълим ва тарахкиёт 
м уам м осига иж тимоий-тарихиг жараён нуктаи-назаридан ёндашиб, билимларии 
узлаштириш инсониятнинг тарихий тараккиётида яратилган маданиятда иштирок 
этиш 
жараённдир, 
деб 
таъкидлайди. 
У 
олга 
сурган 
психик 
функциялар
25


тараккиётининг маданий-тарихий назариясига кура, психик фаолият тараккиёти 
унинг «табиий» ш аклини бевосита кайта курган х.олда, турли аломатлар билан 
аввал ташки, сунг ички ифодаланишни назарда тугиб, «маданий» шаклини эгаллаш 
тушунилади.
Шу муносабат билан Л.С.Виготскийнинг психологияга кнрнттан 

Download 5,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish