М. Ф. Хакимова н. Х. Лутфуллаева


 Ўқитиш методлари ва уларнинг умумий тавсифномаси



Download 1,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/121
Sana18.03.2023
Hajmi1,6 Mb.
#920245
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   121
Bog'liq
kitob 0061440e464bb48

 
4.2. Ўқитиш методлари ва уларнинг умумий тавсифномаси 
Ўқитиш методлари деганда - ўқитувчи ва таълим олувчиларнинг 
биргаликда бажарадиган фаолият усуллари тушунилади ва бу усуллар таълим 
олувчиларнинг техник-технологик билимларни, кўникма ва малакаларни 
эгаллашларига, мустақил равишда билим олиш ва бу билимлардан амалда 
фойдаланиш қобилиятини оширишга қаратилган бўлади. 
Педагогик амалиѐтда қуйидаги методлар – 
оғзаки метод
(оғзаки баѐн, 
тушунтириш, суҳбат), 
китоб билан ишлаш
(инструктив материаллар), 
кўргазмали метод
(кўргазмалар, кино, видеофильм, кузатув), 
амалий метод
(машқлар, лаборатория, амалий ишлар)лардан кенг фойдаланилади. 
Дидактик вазифаларга боғлиқ ҳолда эса қуйидаги методлар қўлланилади 
– билимларни ҳосил қилиш, кўникма ва малакаларни шакллантириш, 
билимларни қўллаш, мустаҳкамлаш, билим, кўникма ва малакаларни 
текшириш. Таълим олувчиларнинг ўқув фаолиятига мос равишда икки метод 
ажратилади ва улар 2 гуруҳга бирлаштирилади: репродуктив ва муаммоли 
изланиш методлари. 
Ўқитишнинг 
репродуктив ва муаммоли-изланиш методлари 
энг аввало, 
ўқувчиларнинг янги тушунча, ҳодиса ва қонунларни билишдаги ижодий 
фаолликлари даражасини баҳолаш асосида қисмларга ажратилади. 
Репродуктив методлар 
биринчи навбатда, ўқувчиларнинг ўқув 
материалларини мустаҳкамроқ эслаб қолишларини таъминлаш, билишга доир 
фаолиятни бевосита бошқариш, камчиликларни тез аниқлаш учун амалий 
кўникма ва малакаларни таркиб топтириш мақсадида қўлланилади. 
Ҳикоя қилиш усули репродуктив тузилганда ўқитувчи қоидаларни, 
далилларни, тушунчаларнинг таърифини тайѐр ҳолда беради, у асосий 
эътиборини мустаҳкам ўзлаштириб олиниши зарур бўлган асосий томонларга 
қаратади. 
Маъруза ҳам худди шундай тарзда тузилади: ўқитувчи муайян илмий 
маълумотларни баѐн қилади, доскага тегишли ѐзувларни битади, тингловчилар 
эса уларни қисқача ѐзиб оладилар. 
Муаммоли-изланиш таълим дейилганда, 
ўқув материалини ўқувчилар 
онгида илмий изланишга ўхшаш билиш вазифалари ва муаммолари пайдо 
бўладиган қилиб ўрганиш тушунилади. Ўқувчининг фикрлаш фаолиятида 
мантиқий 
тўғри, 
илмий 
хулосаларни 
излаш 
ва 
ўзлаштиришга 
рағбатлантирадиган муаммоли вазиятлар юзага келади. Пайдо бўлаѐтган 
муаммони ҳал қилиш учун, у ўрганилаѐтган қоидаларни тўғри тушуниб олишга 
интилади. 

Download 1,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   121




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish