М е ҳ н а т т а ъ л и м и ў Қ и т и ш м е т о д и к а с и


  Дидактик максаднинг аниклиги



Download 8,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet81/103
Sana05.07.2022
Hajmi8,59 Mb.
#740343
TuriУчебное пособие
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   103
Bog'liq
Mexnat ta’limi metodikasi

14.1. 
Дидактик максаднинг аниклиги. 
О датда хар бир дарсда қатор дидактик 
масалалар хал хилинади, кўпинча уларн инг биттаси доминант (устунрок) булади. 
М асалан, укувчиларга 
били м лар берилади, уларда куникма ва 
малакалар 
шаклланади, техни к иж оди ёт қобилияти ва хоказалар ривожланади. А м м о анна шу 
таълим ий вазиф алар хар кандай дарсда бирдай хал килинмайди. Бу куп ж ихатдан 
дарсн ннг м азмунига боглик.
М асалан, моделлаш тириш га багиш ланган дарсларда айникса техник таф аккурни, 
фазовий 
тасаввури 
на 
техник 
иж одиёт учун зарур бош ка 
сиф атларни 
ривож лантириш учун 
яхш и ш ароитлар 
вужудга келади. У кувчилар м оделларни 
тайёрлар экан, илгари олган 
билим ва 
малакаларини м устахкам лайдилар, 
гакомиллаш тирадилар, амм о бу мазкур холда асосий змас, балки йўл-йўлакай хал 
қилинадиган вазифадир.
Д арс таркибий тайёрлаш объекти, методик воситалар - буларнинг хаммаси 
биринчи навбатда асосий дидактик вазиф ага 
буйсунади, уни 
баж ариш га 
йўналтнрилади. Шу би лан бирга бош қа ўкув 
вазифаларини кг баж арилиш ига 
тўсклилик киладиган ш ароитлар вужудга келиш ига хам йўл қўйилмайди. Ж умладан, 
тайёрлаш да укувчиларнин г 
техник 
иж одиёти учун объектив ш ароит 
мавж уд 
бўладигап, аммо деталларини ясаш
ўқувчилар хали 
эгаллаб олм аган мехнат 
операцияларини бажариш билан б оглик м оделни танлаш
мумкин. Бундай 
модел 
устахоналардаги маш гулотларда 
тайёрлаш
объекти сифатида 
мос 
кслмаслиги 
табиийдир.
М ехнат кўнихм аларини ш акллан тири ш вазифаси биринчи ўринда туриш ига 
хам мисол 
келтириш мумкин. Ҳар 
қандай м ехлат операциясини ўргатиш
ўкувчиларга операц ияни нг м охляти, асбоблар, иш усуллари ва хоказолар хақида - 
маълум дараж ада 
билимлар бериш дан бош ланади. Бу билимларни ўзлаш тириш
иш нинг тўгри усулларини ўзлаш тириш нинг зарур ш артидир. Буларни билиш зарур
аммо би ли ш ни нг ўзи етарли эмас. Чунки. иш пайтида зубило ва болвани кандай 
уш лаш . кандай зарб бери ш кераклигини яхш и билган билан бу иш ларни уддалай 
олм аслик 
м умкин. Кўпинча м ехнат усулларинибаж ариш учун зарур билимларни 
эгаллаш усулларнин г ўзини эгаллаш дан анча осонроқ бўлади. Ш у 
сабабли


операцияларни 
ўргатиш да укитувчининг 
ди кқат-эътибори укувчилар мехнат 
усулларини тўгри баж ариш ларига қаратилади, бу эса мазкур холда асосий дидактик 
вазифанинг айнан ўзидир.
М ехнат ўкитувчиси дарсга 
тайёрланаётганда мазкур 
дарсда 
дидактик 
вазиф аларннш кайсилари асосий вазифалар 
хисобланиш ини аниклайди, уларга 
дарснинг максади сиф атида карайди ва дарсни ш унга кўра таш кил эгади.

Download 8,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish