М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

ит еракт ивлик
деб аташади). 
Бунга царама-царши уларок, преганглионар толаларнинг ритмик 
стимуллар билан таъсирланишига жавобан, постганглионар ней- 
ронларда цузралиш жараёни келиб чицади, чунки цузгатувчи 
постсинаптик потенциаллар бир вацтда цушилади.
Нейронлараро синапсларда нерв импулсларининг бир томон- 
лама утиши, тугунга киритувчи айрим преганглионар толалар 
таъсир курсатадиган соцаларнинг бир-бирини цоплаши, п ост­
синаптик потенциаллари инг вацгда х.ам фазода цушилиши ва 
окклюзия шуни курсатдики, марказий нерв тизимидаги нейрон- 
лар ва синапсларнинг тузилиши ва хоссалари цандай булса, ав ­
тоном нерв тизимидаги нейронлар ва ганглий синапсларинданг 
тузилиши билан хоссалари 
уш андай.


Автоном нерв тизими нейронларининг характерли хусусия- 
ти шуки, уларда вужудга келадиган импулслар бирмунча сий- 
рак ритмли булиб, секундига 10-15 дан ошмайди. Масалан, то- 
мир торайтирувчи нерв толалари орцали утадиган импулслар- 
нинг максимал ритми купинча секундига 
6 -8
дан ошмайди. Пре- 
ганглионар толаларнинг цузгалишлар частотаси автоном нерв 
тизимининг нейронларида вужудга келадиган табиий импулс­
лар частотасидан ошиб кетса, синапсларда цисман ушланиб цола- 
ди (блокада) ва постганглионар нейрон сийракроц ритмда кузга- 
лади. Ш ундай цилиб, нерв импулсларининг ритми узгартирила- 
ди. С тим уляциянинг секундига 100 дан ортиц частотаси цузга- 
лиш ларнинг синапс орцали утишини батамом тухтатиб (блока­
да цилиб)цуяди.
Автоном нерв тизимининг ганглийлари рефлектор марказ- 
ларми, яъни реф лектор ёйлар шу ганглийларда туташадими? Бу 
савол куп марта мухокама килинган булса-да, хануз узил-кесил 
ойдинлаш тирилгани йуц. Баъзи аъзолардаги нерв чигалларида, 
жумладан меъда ва ичакдаги Ауэрбах чигалида тузилиши би- 
лан бир-биридан фарц циладиган ва узаро бирикадиган икки хил 
нерв хужайралари борлиги (бу цужайраларни A.C. Догел топган) 
автоном нерв тизим ининг ганглий ва чигалларида рефлектор 
ёйларининг туташ уви мумкинлигини курсатади. Аммо автоном 
нерв тизим ининг тугунларида рецепторлардан цузгалиш олиб 
келувчи ва импулсларни шу ердаёк эффектор нейронларга утка- 
зувчи рецептор нейронлар борлигини курсатадиган етарлича 
ишонарли д алиллар келтирилгани йуц.
А ксон-реф лекслар.
Вегетатив нервлар таъсирланганда 
аксон-
рефлекслар
ёки 
псевдо-рефлекслар де
ган галати реакциялар кайд 
цилинган. У ларни н г рефлекслардан фарци шуки, аксонрефлек- 
слардан цузралиш рецептор нейрондан эффектор нейронга 
утмайди. П реганглионар ёки постганглионар нейронларнинг 
аксонлари тармоцланганда бир тармоги бир аъзога ёки аъзонинг 
бир цисмига иннервация бериб, иккинчи тармоги бошца аъзони 
ёки шу аъзонинг бошца цисмини иннервацияласа, аксон-рефлек- 
слар келиб чициш и мумкин. Аксоннинг шундай тармоцланиши 
туфайли бир тарм оцнинг таъсирланиши натижасида цузгалиш 
иккинчи тармоцца цам ёйилиши, шунга кура таъсир жойидан 
узоццаги аъзо реакция курсатиши мумкин.
Аксон-рефлекснинг классик мисолини утган асрнинг 70-йил- 
ларида Н .М .С оковнин цов иннервациясини урганиб тасвирла- 
ган эди. Ичактутцичнинг пастки тугунидан ковукка борувчи бир


^орин нервининг марказий учига таъсир этилса, ^овуц рефлекс 
йули билан киск;аришини Соковнин кузатган. К^узгалиш иккин- 
чи корин нерви ор^али к;овуда утиши о^ибатида реакция келиб 
чи^ади. Бир томондаги к;орин нервининг марказий учига таъсир 
этилса, ичактут^ичнинг пастки тугунининг марказий нерв ти- 
зимига борловчи преганглионар толалар цир^иб ^уйилган та^- 
дирда ^ам ^ову^ к^ис^араверади. Бу ^олда марказий нерв тизими 
о р кал и буладиган одатдаги рефлекс ю зага чи^майди, балки цир- 
^илган корин нервидан ичактут^ичнинг пастки тугуни ор^али 
иккинчи (^ир^илмаган) ^орин нервига ва ундан кейин ^ову^ца 
нерв импулслари утади.
Преганглионар толанинг та р м о ^ а н и ш и туф айли цузгалиш- 
нинг бир ^орин нервидан иккинчи цорин нервига утишини Л ен­
гли ва бошцаларнинг тад^ицотлари туш унтириб берди. Кнорин 
нерви шохчаларининг купчилик ^исми ичактуткичнинг пастки 
тугунидаги ганглиоз хужайраларда тугайди; ш у тармокдардан 
бир цисми эса тугунда узилмай, в;орин нервининг таркибида ке­
либ, ичактутцичдан периферияда ^овуц асосида ётган ганглиоз 
хужайраларда тугайди. К^ир^илган цорин нервининг марказий 
учига таъсир этилганда шу нерв таркибида келувчи преганглио­
нар толалар ^узгалади. К$зралиш уша толаларнинг тарморуган- 
ган жойигача боради, сунгра ичактуткичнинг пастки тугунида­
ги ганглиоз хужайраларга киради ва бу тугундан иккинчи цорин 
нервининг толалари орцали ^овуэда тар^алади. Преганглионар 
толаларнинг а^амияти шу билан исбот этиладики, преганглио­
нар толалар киркиб куйилганда айнийди, шу киркишдан 
8 -1 0
кун цир^илган ^орин нервининг марказий учига таъсир этилса, 
иккинчи корин нерви бутун туришига царамай, таъсир кову^ка 
етиб бормайди. Худди шунингдек, преганглионар нейрон снап- 
сларида ^узралиш утишини тухтатиб цуядиган никотин нерв 
тугунига сурилгандан кейин хам, корин нервининг марказий учи­
га таъсир этиш натижа бермайди.
В егет ат ив м арказлар т онуси.
Автоном нерв тизимининг 
купгина марказлари муттасил тонус ^олатида булади, улардан 
иннервацияланидиган аъзолар к;узратувчи ёки тормозловчи им- 
пулсларни шунга кура узлуксиз олиб туради. Илгари куздан ке- 
чирилган икки мисол билан тушунтирайлик. Итнинг иккала сай- 
ёр нерви буйнидан ^ир^иб ^уйилса, юрак ^ис^ариш лари тезла- 
шади, чунки сайёр нервларнинг тонус ^олатидаги ядролари 
юракка доимо курсатадиган тормозловчи таъсирини шу нервлар 
кир^иб куйилгандан кейин курсатмайди. Куённинг бир томон-


даги симпатик нерви буйнидан цирциб куйилса, шу нерв к^рц- 
илган том ондаги цулоц томирлари кенгаяди, чунки томирлар 
вазоконстриктор тонусдан мацрум булади. К^ирцилган нервнинг 
периферик учига секундига 
1-2
стимул билан ритмик таъсир 
этилса, ю рак цисцаришларининг сайёр нервлар цирциб цуйщ - 
гунча мавж уд булган ритми ёки цулоц томирларининг симпа 
тик нерв бутун вацтидаги торайиш дараж аси тикланади.
В егетатив марказларга ички аъзоларнинг рецепторларидан 
ва цисман экстерорецепторлардан афферент нерв импулслари 
келиб туриш и, шунингдек, цон ва ликвордаги кимёвий модда- 
ларнинг таъсир этиши туфайли вегетатив марказлар тонуси сац- 
ланади. М асалан,, сайёр нерв ядросининг нерв цужайраларидан 
юракка импулслар келиб туради, биринчидан шу нерв ^ужайра- 
ларига артериялар деворининг барорецепторларидан келувчи 
нерв им пулслари, иккинчидан, гуморал омиллар (адреналин, 
калций) м азкур цужайралар тонусини сацлаб туради.
А в т о н о м нерв т изим и т о ла лари нинг хоссалари.
Вегета­
тив нерв йулларининг соматик нерв йулларидан фарк цилади- 
ган морф ологик хусусиятлари шуки, улар икки нейрондан ту- 
зилган, нерв йули нерв тугунларида узилади, автоном нерв ти- 
зимидан руж булиб чикади, периферияда сегментар типда тац- 
симланмайди ва диаметри кичик булади. Преганглионар тола- 
лар В типга киради; диаметри 2-3,5 ва баъзан 5 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish