М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

функционал ант агонизм
яна шунда куриладики, ул ар- 
дан бири организм ^олатини бир йуналиш да у згар ти р у в ч и
ички секреция безини инн ервац и ялай олади, и к к и н ч и си эса 
организм ^олагини карам а-карш и йуналиш да у згар ти р у в ч и


С им пат ии ва парасим пат ик нервларнинг аъзоларга
т аъсири
А ъ з о
П ар аси м п ати к нерв 
таъсири
С и м п ати к нервлар 
таъсири
Ю рак
Секинроц уриб, ►¡ис^ариш 
кучи камаяди
Тезроц уриб, ^исцариш 
кучи ошади
Т ери ва ички 
аъзоларнинг 
томирлари
Тораяди
Тил ва сулак 
безларининг 
томирлари
Кенгаяди
Тораяди
Ж инсий
аъзоларнинг
томирлари
Кенгаяди
Тораяди
Куз
Корачири тораяди (рангдор 
парданинг г^ал^асимон 
мускуллари цис^аради)
К^орачига кенгаяди (рангдор 
парданинг радиал мускуллари 
цис^аради)
Бронхлар
Тораяди
Кенгаяди
С улак безлари
Сулак чи^аради
Сулак чи^аради
М еъда безлари
Шира чи^аради
Шира чи^иши сусаяди
М еъда ости бези
Шира чи^аради
Л ангерганс
оролчалари
Инсулин чицаради
Буйрак усти 
безларининг 
маинз цавати
Адреналин чи^аради
Т ери силли^ 
м ускуллари
Кис^аради
Меъда-ичак 
силлиц мускуллари
«¡исцаришлари кучайиб, 
тонуси ошади
Цискаришлари сусайиб, 
тонуси камаяди
Хомиласиз
бачадоннингсилгщ
мускуллари
Бушашади
^ о мила л и 

бачадоннинг 

силли^ мускуллари |
Кись;аради
К^овуц мускуллари 
Ковуц сфинктери 
силли^ мускуллари
Кисцаради
Бушашади
Бушашади
К[исцаради


бош^а безни иннервациялайди. М ас ал ан , симпатик н е р в л а р
буйрак усти безининг магиз ц авати н и иннервациялаб, а д р е ­
налин чи^иш ини кучайтиради ва ш у тарифа, к;ондаги ^ а н д н и
купайтиради, яъни гипергликем ияга сабаб булади, п ар ас и м - 
патик н ер влар (n. vagus) меъда о с т и бези ни н г Л ан гер ган с 
оролчаларини иннервациялаб, и н с у л и н чи^иш ини к у ч а й т и ­
ради, б уни н г о^ибатида эса ^о н д аги цанд камаяди, яъни г и ­
погликемия руй беради.
С им патик ва парасимпатик т и зи м л а р таъсирида о р ган и з- 
мда руй берувчи функционал у зг а р и ш л а р
й и р и н д и с и н и
а н а ­
лиз цилиш ш уни курсатдики, си м п ати к нерв тизими ор ган и зм
кучларига зур беришини таълаб ^ и л ад и га н шароитда у н и н г
интенсив иш лаш ига имкон б ерса, п араси м п ати к нерв т и з и ­
ми, аксинча, уш а зур бериб иш лаш п ай ти д а организм й у ^ о т - 
ган ресусларн ин г тикланиш ига ё р д а м беради. Д архац и ^ат, 
симпатик нерв тизими ^узралганда ю р ак тезро^ уриб, ^ и сц а- 
риш кучи ош ади, артериал ^он б о си м и кутарилади, ж и гард а- 
ги гликоген парчаланиб, ^онда гл ю к о за купаяди, скелет м у с- 
кулларининг иш цобилияти ортади; п арасим патик нерв т и з и ­
ми ^узралганда эса, аксинча, ю рак секинрок; уриб, ^и с^ар и ш
кучи камаяди, ^он босими п асаяди, и н су л и н купроц и ш лан и б
чи*;иб, гликоген ни н г тупланиш ига в а ^он даги глю козан и нг 
камайиш ига имкон беради, м еъдадан ва меъда ости б ези д ан
шира чик;иши кучайиб, ови;ат ^ азм и осонлаш ади. О рган и зм - 
нинг ш ош илинч иш куришини та л а б ^иладиган >^ар хил ш а ­
роитда сим патик нерв тизими то н у си н и н г ош иб кетиши, у й ^ у
ва^тида, аксинча парасимпатик н ер в ти зи м и тонуси ош иб к е - 
тиш ининг а^ам ияти шундан туш и н ар л и .
М е т а си м п а т и к нерв булим и.
Бу булим га автоматик э^ара- 
катланиш хо ссаси га эга булган б а р ч а ички аъзолар: ю р ак , 
бронхлар, сий ди к пуфаги, ^азм й у л и , б ачадон, ут нуфаги ва 
ут йуллари интрамурал (аъзо и ч и д аги ) тизим лар киради.
М етасимпатик нерв булимида ^ам реф лектор ёйининг б а р ­
ча ^исмлари: афферент, орали^ ва э ф ф ер ен т аъзо ичидаги т у - 
гунда ж ойлаш ган (масалан, А уэрбах ва М ейснер). Бу б ули м
узининг куп ро ^ автоном эканлиги, яъ ни М НСдан м уста^и л- 
лиги билан фар^ланади. Чунки бу б у ли м сом атик реф лектор 
ёйнинг эфферент толалари билан б евоси та иннервацияланмай- 
ди. М етасим патик нерв булими оралик; ва эфферент толалари
симпатик ва парасимпатик тол ал ар и билан ало^ада б улади , 
айрим ва^тда эфферент нейрон п ар аси м п ати к нерв тизими п о- 
стганглионар йули билан умумий б ули ш и хам мумкин.


и. н. Вагн
п р е г а н г л и о н а р т о л а
н. снмпатнкус
Нффсрснт
а д р еер ги к
нейрон
Реишоу тормозловчи 
^ужайраси
Эфферент
холинсргик
1
БЙрОП
Афферент
нейрон
М иокардли чузувчи 
ресеитор
44-расм. Юрак ичи нерв тизими тузилиши (Г.Косицкий буйича, 1980)
Аъзо ичидаги нерв тизимида узининг хусусий сенсор ва ме­
диатор бугимлари бор. Преганглионар толалар 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish