М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet232/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   228   229   230   231   232   233   234   235   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

и
куч см з
!
мувозанатлашган 
мувозанатлашмаган
ч а р а к а тч а н
Инерт

I
о в р х а р а к а т
к а м д а р а к а т 
ута ^аракатчан 
к у 'м * »
(с а н гв и н и к ) 
(ф л е гм а ти к ) 
(холерик) 
(МвпаНХОЛИК)
Мана шу курсаткич буйича О Н Ф
^аракатчан
ва 
инерт
(кам - 
^аракат) типларига булинади. У тказилган тажрибаларга кура 
И.П.Павлов ОНФ ни куйидаги типларга булади:
1. Кучли, мувозанатлашган, ^аракатчан тип (сангвиник)да- 
гилар ^уйидат и хоссаларга эга: цузгалиш ва тормозланиш ж а р а ­
ёнлари кучли ривожланган, м увозанат ^олагда ва бу ж араён лар 
бир-бири билан тез алмаша олади.
2. Кучли, мувозанатлашмаган, ута ^аракатчан (холерик) ти п - 
дагиларда цузгалиш жараёни тормозланиш дан устунлик ^ к л а ­
ди, ута ^аракатчан, лабиллиги юкори.
3. Кучли, мувозанатлашган, кам ^аракат (флегматик) ти п д а- 
гиларда нерв жараёни маълум дараж ада кучга эга, лекин ^ у зга - 
лиш ва тормозланиш жараёнлари бир-бири билан секин ал м аш а 
олади, яъни кам харакат, лабиллиги паст.
4. Кучсиз тип (меланхолик), ь;узралиш ва тормозланиш ж а ­
раёнлари жуда кучсиз, тезда чарчаб ^олади ва иш ^оби ли яти
пасайиб кетади.
Иккинчи сигнал тизими мавж удлиги, фикрлаш ва и ж о д и й
ишлар билан шугулланганлиги туфайли одамлар ОНФ ти п л ар и
фаркланади. И.П.Павлов шу ^олатга а^амият берган ^олда о д ам - 
ларни икки типгабулди: Бадиий ва фикрловчи. 
Бадиий т и п д а -
ги
одамлар ёрцин тасаввур килиш билан фикрлайди; у л ар н и н г 
билиш, ижод ^илиш жараёнлари ёрцин бадиий сиймолар о рц а- 
ли амалга оширилади; улар м иясида биринчи сигнал ти зи м и


о р кал и олинган ёрцин куриниш лар 
аниц
ифодаланади. 
Фикрлов-
чи типда
эса урганиш, ф икрлаш мавхум тушунчаларга асосла- 
нади; улар учун сигналлар ^ацидаги хабарлар купроц а^амият 
касб ^илади, яъни улар м иясида иккинчи сигнал тизимидан кел- 
ган ахборотлар купрок; уз аксини топади.
Биринчи ва иккинчи сигнал тизимлари.
Куриш, эшитиш ва 
бошца сезиш аъзолари ор^али ташци дунёнинг онгимизга таъ- 
сир этиши 
биринчи сигнал тизими
деб аталади, чунки воцелик 
онгимизда бевосита уз аксини топмок^а. Биринчи сигнал тизи­
ми одам ва ^айвонларда мавжуд. Юцори ривожланган ^айвон- 
ларда (сут эмизувчиларда), кушларда нисбатан муракаброк сиг­
нал мавжуд булиб, улар хавф хатар, бу майдоннинг эгаси ким- 
лиги ва бошца ^абарларни ^ар хил товушлар ёрдамида беради- 
лар. Фацат инсонларда, м е^нат ва ижтимоий фаолиятлари ту- 
файли 
иккинчи сигнал т изим и
- нутк ривожланган.
Нутвдаги сузлар нарсаларнинг рамзи, сифати, моддий дунё 
воцеликлари ^а^идаги кучли шартли таъсирловчилардир. Бу 
сигнал тизими-талаффуз цилинган ёки у^илган сузларни цабул 
килишдан иборат. Бир хил во^елик, нарсалар бонща тилда булак- 
ча талаффузда булиб ёзилиш и %ам ф ар ^ ан ад и га н суз-вербал 
^абул цилиниб мавхум туш унча пайдо цилинади.
Болаларда сузларни туш униш , сунгра талаффуз ^илиш эши- 
тилган сузларни айрим во^елик, нарсалар билан богликлигини 
англаши натижасида келиб чицади. Моддий дунёнинг миядаги 
субъектов сиймоси н ейронлар механизмлари ёрдамида олинган 
ахборотни мавжуд булган объектив дунё билан та дослали на­
тижасида пайдо булади. Иккинчи сигнал тизими хосил булиши 
ва ривожланиши натиж асида во^еликни онгда абстракт акс эти­
ши ва улардан туш унча, тасаввур ^осил булиши имкониятлари 
пайдо булади. И ккинчи сигнал тизимининг таъсирловчилари 
объектив дунёни узида акс эттирувчи, тушунчаларни умумлаш- 
тирувчи сузлардир. С узлар ёрдамида биринчи сигнал тизими 
орцали олинган сийм оларни сезишдан иккинчи сигнал тизими 
ёрдамида тасаввур цилиш ватуш униш га утилади. Фикрлаш жа- 
раёнининг асосида сузлар ёрдамида ифодаланган мавхум тушун- 
чалар билан ишлаш ётади.
Тил '
бу фикрни ифодаловчи ва фикрнинг мавжудлигини 
курсатувчи воситадир. Ф икрлаш натижалари суз ва гапларда уз 
ифодасини топади, улар ёрдамида фикр алмашиниш имкония- 
ти пайдо булади.
Нупщ
сузлар ёрдам ида жуда куп аъзолар фаолиятини бошка- 
ришда иштирок этади. Сузлар физиологик фаол омил булиб, ички


аъзолар фаолиятини, модда алмашинув ж араёнининг жадалли- 
гини, мушак ва сенсор тизимлар фаолиятини узгартира олади. 
Айтилган ёкимли сузлар иш ^обилиятини ош ириш и ва яхши 
кайфият ^осил цилиши мумкин. Бемор олдида айтилган бирор- 
та ноурин суз унинг а^волини огирлаш тириб 
1
^уйиши табиий.
Н упщ нинг ф изиологик асоси.
Иккинчи сигнал тизими ^ара- 
кат, эшитиш, куриш анализаторлари ва м и ян и нг пешона со^аси 
фаолиятлари мах.сулидир. Нутцнинг бош царилиш и товуш му- 
шаклари, пайлари, богламлари, рецепторларидан афферен г им- 
пулслари олувчи бош мия пустлогини иш га туш ирувчи ва бош- 
^арувчи таъсири билан борликушр.
Н ущ ни ^аракатлантирувчи (Брок) марказ бош мия пустло- 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   228   229   230   231   232   233   234   235   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish