М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet231/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   227   228   229   230   231   232   233   234   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

1
О -
92-расм. Шартли тормозланиш 
жараёнини жойлашиши.
1-ш арт ли цузгалувчининг пустлок,-
даги маркази: 2 - вацпш ичалик
богланиш; З-ш арт сиз цузгалувчи-
нинг п ус т ло ф а ги м аркази:
4-биологик салбий р еакция.


казида (б); вактинчалик борланиш тузилмаларида (в); ^ам шарт- 
ли хам ш артсиз ^узратувчиларнинг марказларида (г); ва ни^оят 
ш артли рефлекс мустахкамланмаганда биологик манфий реак­
ция ю зага келиб пустлоедаги шартсиз ^узралувчи марказини тор- 
мозлайди (д).
Ш артли тормозланиш миянинг умумий электр ^олатида хам 
намоён булади. Шартли тормозланиш бета ритмни мутлацо йуко- 
тиб алф а ритмни кескин сусайтириб, унинг амплитудасини се- 
зиларли орттиради, яъни ш артли тормозланиш вактида паст 
частотали юцори амплитудали ритмлар купаяди.
В акти н ч али к б оглан и ш н и н г ^осил булиши пустлоцнинг 
цузгалувчи ва тормозланувчи нейронларнинг фаолияти туфай- 
ли амалга ошади, Ш артли тормозланиш жараёнида ^ам пустлок- 
нинг цузралувчи ва тормозланувчи нейронлари иштирок этади. 
Ш артли тормозланиш ривожланаётган вактда ^узгалиш билан 
ж авоб берувчи нейронларнинг фаоллиги сусайиши, тормозла- 
ниш и билан жавоб берувчи нерв хужайраларининг фаолияти 
ортганлиги ани^ланган.
Ш ундай килиб ш артли тормозланиш жараёни фаол жараён 
^исобланиб, уни амалга оширишда пустлоц нейронларининг фа­
олияти тегиш ли мацсадни ам алга оширишга йуналтиради.
И чки тормозланиш ни урганиш га йуналтирилган ишлар куп 
булиш ига царамай, унинг механизмини тушунтириш да жуда 
куп м уам м олар мавжуд.
О л и й нерв ф а о ли ят и т и п ла р и .
Нерв жараёнларининг (куз- 
галиш ва тормозланиш ) кучи, мувозанати ва харакатчанлиги 
ш а х сн и н г олий нерв ф аол и яти типларга булиниш ига асос 
булган. Олий нерв фаолияти типи организм ва му^ит муносаба- 
тини акс эттирувчи нерв тизим ининг турма ва орттирилган хос- 
салари мажмуидир.
И .П .П авлов нерв ж араёнлари ^оссаларига ^араб ^айвонлар- 
ни м аълум гурухларга булган ва бу булиш Гиппократ томони- 
дан каш ф цилинган одамларнинг олий нерв фаолияти типлари 
(тем перам ентлари) га мос келади.
Н ерв жараёнлари кучит а цараб 
кучли
ва 
кучею
типларга були- 
пади. К учсиз гипдагиларда к^згалиш ва тормозланиш жараён­
лари кучеиз кечади, ш унинг учун \ам буларда нерв жараёнла­
рининг ^аракатчанлик ва мувозанатланганлигига ани^ ба^о бе- 
риш цийин.
Н ерв тизимлари кучли типлар - 
мувозанатлашган
ва 
мувоза-
нат лаит аганларга
булинади. Булардан бир гурухида кузгалиш


ва тормозланиш жараёнлари мувозанатлашмаган, цузгалиш тор- 
мозланишдан устун туради, бу типдагиларнинг асосий ^оссаси
мувозанатлашмаганлигидир. М увозанатлашган типда цузгалиш
ва тормозланиш жараёнлари тен г ривожланган, бир-биридан ус- 
тунлиги йуц, цузралиш ва тормозланиш жараёнлари бир-бири 
билан тез алмаша олади.
алий нерв фаалмяти типларининг чизмаси

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   227   228   229   230   231   232   233   234   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish