М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet214/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   210   211   212   213   214   215   216   217   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

84-расм. 
Кузнинг аккомодация механизми.
А -т инч %олат: 1-гавхар я сси %олатда; 2-цилиар м ускул (бушашган);
З-Ц инн бойлами (цисцарган). Б -зурищ ан уолат: 1-гавхар щ б а р щ
уолат да; 2-цилиар м ускул (цисцарган); З-Цинн бойлами (бушашган).
А кком одация м еханизм ы .
Гав^арнинг цабари
1
ушгини узгар- 
тирадиган киприксимон мускулларнинг цисцариши кузнинг ак­
ком одация механизмида му^им а^амият касб этишини Г.Гелм- 
голц курсатиб берди. Г ав^ар капсулага уралган, бу капсула чет- 
лари эса киприксимон тан а (corpus ciliare)ra ёпишувчи Цинн 
бойламининг толаларига утади. Цинн бойламлари ^амиша та­
рант туради ва уларнинг таранглилиги гав^арни цисиб яссилай- 
ди. Киприксимон танада силлик; мускул толалари булиб, бу то- 
лалар киа<;арганда Ц инн бойламлари силциллаб колади, нати- 
ж ада гавхарни камроц цисади. Шундан маълумки, киприксимон 
мускуллар аккомодацион мускуллардир. Уларни харакатланти- 
рувчи нервнинг п арасим патик толалари идора этади. Кузга ат­
А
Б


ропин томизилганда бу мускулга цузгалиш утмай цолади, натижа- 
да куз яциндаги нарсаларни куришга мослаша олмайди. Аксинча, 
парасимпатомиметик моддалар-пилакарпин ва эзерин кабилар мус- 
кулнинг цисцаришини чациради. Ёшларнинг нормал кузи учун рав- 
шан куриш узоц нуцтаси чексиздир. У лар узоцдаги нарсаларни ак- 
комодацияга зур бермасдан кураверади. Равшан куришнинг энг 
яцин нуцгаси куздан 
10
см масофада булади. 
10
см дан яцинрок 
турган нарсаларни 
2 0
яшар одам цатго киприксимон мускулни мак- 
симал цисцартирганда цам равшан кура олмайди.
Ц арилик давридаунщдан куриш .
Одамнинг ёши улгайган сай- 
ин аккомодация кучи камайиб боради, чунки одам кексайган сай- 
ин гавхар эластиклиги камаяди ва Ц инн бойламлари бушашганда 
гавцар цаварицлиги ё узгармайди ёки салгина ошади. Бу холат цари­
ли кдаг и узоцдан куриш ёки 
пресбиопия
деб аталади. Шунинг учун 
кексайган кишилар китоб уциётганда уни кузларидан узоцроц уш- 
лайдилар.
Куз р еф ракциясининг аном а ли яп а р и .
Кузнинг асосан иккита рефракция аномалиялари тафовут эти- 
лади: яциндан куриш-лшо/шл ва узоцдан куриш
-гиперметропия.
Бу аномалиялар одатда нур синдирувчи муцитларнинг камчи- 
лигига боглиц булмай, куз соццасининг аномал узунлигидан ке- 
либ чикади.
Э м м е т р о п и я
Г и п е р м е т р о п и я
Г и п е р м е т р о п и я
к о р р е к с и я с и
85-расм. Кузнинг нур синдирувчи цисмидан нурнинг утиш 
чизмаси.
Кузда нормал реф ракция (А), яциндан к ур и ш
(Б), 
узоцдан куриш
(Г), 
я^индан куриш 
(Б) 
ва у з о ф а н к ур и ш н и н г 
(Д) 
коррекцияси.


Яциндан куриш .
Кузнинг буйлама уци хаддан ташкари узун 
булса, асосий фокус тур пардада эмас, унинг оддида шишасимон 
танада булади. Бундай 
куз
яциндан курувчи -
миопик куз
деб атала- 
ди. Яциндан курувчи кишида равшан куришнинг узок нуцтаси чек- 
сизликдан охирги ва анчагина яцин масофага келади. Яциндан кур> з- 
чи киши узоцни равшан куриши учун ботиц кузойнак тациш кераг. 
Ботиц кузойнак гав^арнинг нур синдирувчи куч и ни камайтиради ва 
тасвирни тур пардага туширади.
Узоцдан куриш.
Узоцдан курувчи кузнинг буйлама уци калта, 
шу сабабли узоцдаги нарсалардан келаёгган параллел нурлартур пар- 
да орцасида тупланади. Тур пардада х а ёруг сочиш доираси вужуд- 
га келади, яъни нарса тасвири ноаниц, ёйилиб тушади. Рефракция- 
нинг бу камчилигини бартараф цилиш учун аккомодацияга зур бе- 
риш яъни, гавхар цабарицлигини ошириш зарур. Шу сабабли узоц- 
дан курувчи киши фацат яцинга цараганда эмас, балки узоцца цара- 
ганда ^ам аккомодацион мускулларга зур беради. Узоцдан куришни 
бартараф цилиш учун одамлар икки томони цабариц кузойнак таци- 
шади. Гиперметропиянинг царилик давридаги узоцдан куришга ара- 
лаштирмаслик керак.
Рангли парда
Корачи^
(ранг парда сф кн ктери)
Курув буртиеининг 
ёстицчаси
Силиар мускул
•— Силиар ганглий
К узни ^аракатланчирувчи 
нерв ядроси
Олдинги икки 
тепалик
Латерал 
тиззасимон тана
11\?стлок 
~
маркази
86
-расм. Курув йуллари (курув йулларининг цорачиц ва аккомода­
ция жараёнларига бонликлиги).


А ст игм ат изм .
Турли йуналиш ларда (масалан, горизонтал 
ва вергикал меридианлар буйича) нурларнинг турлича синиш и 
астигматизм деб юритилади. Астигматизмни хам рефракция ано- 
малияларига 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   210   211   212   213   214   215   216   217   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish