М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet215/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   211   212   213   214   215   216   217   218   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

rçÿuiMorç 
максадга мувофик; булади. Барча ёш даги 
кишиларни бир цадар астигматик х
1
исобланади, шунинг учун а с ­
тигматизмни оптик система булган куз тузилишининг таком ил- 
лаш маганлигига йуймо^керак.
Астигматизмнинг асосий сабаби, кузнинг шох пардаси то м
маънодаги сферик юзага эга эм аслигида булиб, шох парданинг 
турли йуналишлардаги эгрилик ради уси турлича.
А стигм атизм ни н г кучли д а р а ж а л а р и цилиндрлик ю за г а
ухшаб кетади, натижада Tÿp пардадаги тасвир бузилади.
Ц орачиц ва цорачи цреф лекси .
К уз ичига тушадиган ^ам м а 
ёруглик нурларини рангдор парда марказидаги тешик утказади, 
шу теш ик 
ц о р а ч щ
деб аталади. К^орачиц факат марказий нур- 
ларни утказади ва сферик абберацияни бартараф цилиб, 
T ÿ p
пар- 
дага нарсаларнинг равшан тасвири туш иш ига ёрдам беради. А гар 
кузни цисиб, ёруглик нурларини туш иш ига тус^инлик цилинса, 
кейин куз очилганда цорачиц кенгайганини курамиз («цорачик 
рефлекси»), Рангдор парданинг мускуллари цорачиц катталиги- 
ни узгартириши орцали Kÿ
3
ra туш аётган ёруглик оцимини и до- 
ра этади. Оддий шароитда ёш одамда куз корачигининг диам ет- 
ри 1,8 мм дан 7,5 мм гача булади. Ж уда ёруг жойда ^орачик 
диаметри минимал булади 1,8 мм. К ундузги уртача 
ë p y F
ж ой да 
цорачиц диаметри 2,4 мм ни таш кил цилса, цоронгуликда эса 
^орачиц максимал 7,5 мм гача. кенгаяди Рангдор пардада rçopa- 
чиц катталигини узгартирадиган м ускуллар бор, булардан б и р
тури-^алцасимон мускуллар (m. sphincter iridis) кузни ^аракат- 
лантирувчи нервнинг парасимпатик толаларини идора кил ад и, 
иккинчиси эса радиал мускуллар (m. dilatator iridis) сим патик 
нерв толаларини идора цилади. Д алкасим он мускуллар rçncrçap- 
ганда корачицтораяди, радиал мускуллар киск;арганда эса, кора- 
чш$ кенгаяди. Ш уш а кура, ацетилхолин ва эзерин цорачикни 
торайтиради, адреналин эса корачикни кенгайтиради. Бундан та- 
цщари, корачик инсон ку р ^а н и д а, газабланганида, кучли онрик 
сезганда ва гипоксияда ^ам кенгаяди. 
К р р а ч и к н и н г
кенгайиши 
- бир цатор патологик ^олагларда м у^им диагностик симптом 
^исобланади. Масалан, огрицдан келиб чицувчи карахтлик, ги ­
поксия ва ^оказо. Соглом одамнинг иккала куз цорачиги бир 
хилда кенгайган ёки торайган булади. Бир Kÿ
3
ra ёруглик туш и - 
рилса, иккинчи Kÿ
3
цорачиги ^ам тораяди; бундай реакция ^ам -


жихатлик реакцияси деб аталади. Баъзи патологик холатларда 
иккала куз цорачицлари катта-кичик булади (анизокория). Бир 
томондаги сим патик нервнинг зарарланиши натижасида кора- 
чиц тораяди (м иоз) ва айни вацтда куз ёрири цам торайса (Гор­
нер симптоми) N. оси
1
о т о
1
огш
5
-нинг фалаж булиши натижаси­
да бир куз корачики кенгайиш и мумкин (мидриаз).
Тур п а р д а н и н г т у з и л и ш и ва ф у н к ц и я л а р и .
Тур парда 
кузнинг ёрурликни сезувчи ички кавати хисобланади. У мурак- 
каб купцаватли тузи ли ш га эта. Бу ерда узининг функционал 
а^амиятига кура икки хил: иккиламчи-сезувчи фоторецептор- 
лар (таёцчалар ва колбачалар) ва бир неча нерв хужайралари
Ё р у Р Л И К
мавжуд. Ф о то р ец еп то р л ар н и
1
$зралаши тур пардани бирин- 
чи нейрон цужайрасини цузга- 
тади (биполяр нейрон). Биполяр 
нейронларнинг фаоллашуви, уз 
н ав б а ти д а 
и м п у л с л а р н и н г
пустлоц ости курув марказлари- 
га еткази б б ер у в ч и ган глиоз 
цужайраларни фаоллаштиради. 
Тур пардада бу х.ужайралардан 
ташцари ахборотларни узатиш- 
да ва цайта ишлаш жараёнида 
горизонтал ва амакрин хужайра- 
лар цам иш тирок этади. Юцори- 
да санаб утилган барча нейрон- 
лар ва уларнинг усимталари бир- 
галикда кузнинг нерв аппарати- 
ни ^осил килади, улар нафацат 
ахборотларни марказда узатиш- 
да, балки анализ ва цайта ишлаш 
жараёнларида цам иштирок эта­
ди. Ш унинг учун у марказий 
нерв тизимининг гуёки перифе- 
рияга ч и ц ари б цуйилган бир 
цисми б у л и б ц и с о б л а н а д и . 
Курув нервининг куз сокцасидан 
чиццан жойи, яъни курув нерви­
нинг сурричида фоторецептор- 
лар мутлоцо йуцлиги сабабли бу жой ёругликни сезмайди, шу­
нинг учун у кур 
д о р
деб аталади.
87-расм. Тур парданинг 
тузилиши:

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   211   212   213   214   215   216   217   218   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish