М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet213/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   209   210   211   212   213   214   215   216   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

83-расм. 
Одам кузининг тузилиши.
Кузнинг оптик тизимида ш ох парда, гавхар ва ш иш аси м он
тананинг олдинги ва орца ю заси цар цайси нурни турлича си н - 
диради. Агар бу нур синиш ларининг барчаси эътиборга о л и н са, 
кузнинг оптик тизимини тал кин цилиш жуда м ураккаблаш иб 
кетади. Шуни чътиборга олиб масалани соддалаш тириш у ч у н
нурлар кузнинг оптик тизим идан утиш жараёнида бир м а р та 
синади. деб фараз цилинади. К узни н г оптик тизими н ар салар - 
нинг кичрайган ва тескари ан и ц тасвирини тур пардада ц оси л
килади. У зокдаги нарсаларга царалганда куз оптик т и зи м и н и н г 
нур синдириш кучи 59 диоптрия атрофида, яциндаги н а р с а л а р ­
га карапганда 70,5 диоитрияга тен г булади. Бунинг сабаби ш уки , 
узоцдаги нарсалардан келаётган нурлар кузга параллел т у ш а д и
ва уларни тур пардага фокуслаш учун кучли синдириш за р у р и - 
яти булмайди. Якин масофадаги жисмдан кузга тар ко к н у р л а р
тушади. Уларни тур пардага фокуслаш учун кучли си н ди ри ш
керак. Бу нарсага гавхарнинг цабарицлигини ош ириш йули б и - 
лан эришилади. 
~
О л д и н ги кам ера 
О р ^ан ги кам ера
К и п р и кл и тана
К ^рув нерви
С а р и к
дор


А кком одация.
Н арсани равшан куриш учун унинг ^ар бир 
нуцтасидан келувчи нурлар тур пардада бир нуцтага йигилиши, 
яъни фокусланиш и керак. Узоеда царалса, яциндаги нарсалар 
равш ан куринмай, чаплаш иб кетади. Бунинг сабаби шундаки, 
яцин нуцталардан келувчи нурлар тур парда орцасида туплана- 
ди, тур пардада эса ёрурликни сочиш доиралари ^осил булади. 
Куздан турлича масофадаги нарсаларни бир вацгда бир хил рав­
ш ан куриш мумкин эмас. Тур пардадан етарлича у з о ^ а г и ки- 
тобни дока тур орцали уциш га ишониш цийин эмас. Тур парда­
дан турлича масофада ж ойлаш ган нарсаларни равшан куришга 
кузнинг мослашуви 
аккомодация
деб аталади. Гавхар эгрилиги- 
нинг, бинобарин, нур синдириш курсаткичининг узгариши йули 
билан аккомодация ю зага чицади. Ядешдаги нарсаларга 
царап-
ганда гавхар цабари
1
ф о ц булиб ^олади, шунга кура таралувчи 
нурлар бир ну^тада учраш ади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   209   210   211   212   213   214   215   216   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish