М. А.Ҳамроев она тилидан маърузалар


-§. Бўлишли ва бўлишсиз феъллар



Download 1,58 Mb.
bet61/149
Sana23.02.2022
Hajmi1,58 Mb.
#143462
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   149
Bog'liq
2 5249198115935750579

3-§. Бўлишли ва бўлишсиз феъллар


Б ў л и ш л и феъллар бажарилган, бажарилаётган ва бажариладиган ҳаракатни ифодалайди: ёзди, ёзяпти, ёзмоқчи.
Б ў л и ш с и з феъллар бажарилмаган, бажарилмаётган, бажарилмайдиган ҳаракатни билдиради: ёзмади, ёзмаяпти, ёзмоқчи эмас. Бўлишсиз феъллар феъл негизига -ма қўшимчасини қўшиш, феъллардан кейин эмас, йўқ сўзлари келтириш, феъллардан олдин на сўзини келтириш ёки оҳанг ёрдамида ҳосил қилинади: Ёзгани йўқ. На ёзди, на ўқиди. Боради, боради-я! (бормайди)
4-§. Ўтимли ва ўтимсиз феъллар


Ўтимли феъллар тушум келишигидаги сўзларга боғлана оладиган феъллардир: ўқиди (китобни), ёзди (хатни).
Ўтимсиз феъллар эса тушум келишигидаги сўзларга боғлана олмайдиган феъллардир: югурди, борди, турди, ўтирди.
5-§. Феъл нисбат(даража)лари

Феъл орқали ифодаланган ҳаракатни амалга оширадиган шахс ёки нарса ҳаракатнинг бажарувчиси (субъекти) деб аталади, ҳаракат ўтган нарса ёки шахс объект деб аталади. Бажарувчининг ҳаракат ва ҳолат жараёнида қай даражада қатнашишини ифодаловчи феъл шакллари феъл нисбати дейилади (айрим дарсликларда даража дейилади(10; 328) . Феъл нисбатлари беш хил:


1. Аниқ нисбатдаги феъллар ҳаракатнинг маълум шахс ёки предмет томонидан бажарилишини билдиради, яъни бу феъллар ифодалаган ҳаракат-ҳолатнинг бажарувчиси аниқ бўлади. Аниқ нисбатдаги феълларда махсус нисбат қўшимчалари бўлмайди: ўқиди, келяпти, бормоқчи.
2. Ўзлик нисбатдаги феъллар иш-ҳаракатнинг бошқа буюмга ўтмай, бажарувчининг ўзида қолганини, ўзи устида бажарилганини англатади. Бундай феъллар, асосан, ўтимли феълларнинг унли билан тугаган негизига -н, -л, ундош билан тугаган негизига -ин, -ил қўшимчаларини қўшиш билан ҳосил қилинади (бир-иккита феълда –(и)ш қўшимчаси билан ясалиш бор: керишди, жойлашди): таранди, севинди, судралди. Жонланмоқ, хўрсинмоқ, одатланмоқ, ҳаракатланмоқ, қувонмоқ, сесканмоқ, фахрланмоқ, завқланмоқ, отланмоқ, афсусланмоқ феъллари таркибида кўрсаткичи мавжудлигига қарамасдан, бу феъллар аниқлик нисбатида ҳисобланади, чунки улар таркибидаги –н қўшимчаси ажаратилмайди. Яйра, қичқир, ухла, бор каби феъллардан ўзлик нисбат ясалмайди.

Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   149




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish