М. А.Ҳамроев она тилидан маърузалар



Download 1,58 Mb.
bet60/149
Sana23.02.2022
Hajmi1,58 Mb.
#143462
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   149
Bog'liq
2 5249198115935750579

Олмош таҳлили намунаси

1. Сўроғи.
2. Қайси туркум ўрнида келганлиги.
3. Маъно гуруҳи.

4. Тузилиш тури.
5. Гапдаги синтактик вазифаси



16 - М А Ъ Р У З А
Ф Е Ъ Л
Режа:
1. Феълнинг таърифи ва лексик-грамматик хусусиятлари
2. Феълнинг маъно гуруҳлари
3. Бўлишли ва бўлишсиз феъллар
4. Ўтимли ва ўтимсиз феъллар
5. Феъл нисбат(даража)лари
1-§. Феълнинг таърифи ва лексик-грамматик хусусиятлари

Предметнинг ҳаракатини билдириб, нима қилмоқ? нима бўлмоқ? сўроқларига жавоб бўлган сўзлар ф е ъ л дейилади (Қолган сўроқлар шу сўроқлардан ҳосил бўлади: нима қилди? нима қилган? ва ҳ.).


Феълларнинг морфологик хусусиятлари: 1) бўлишли ва бўлишсиз шаклларга эга: борди, бормади; 2) ўтимли-ўтимсизлик хусусиятларига эга: ўқиди (ўтимли), келди (ўтимсиз); 3) нисбат, замон, шахс-сон ва майл ифодалай олади: ёзди (ўтган замон, аниқ нисбат, 3-шахс, бирликда, хабар майлида): 4) ўзининг вазифадош (хосланган) шаклларига эга: келди (соф феъл), келиб (равишдош), келган (сифатдош), келиш (ҳаракат номи); 5) феъллар фақат бошқа туркумлардан ясалиш хусусиятига эга: ишла, кўкар.... Феълларнинг синтактик хусусияти: 1) гапда кўпинча феъл-кесим вазифасини бажаради: Куз келди. 2) бундан ташқари, вазифадош шакллари орқали барча бўлак вазифасини бажара олади: эга (Ўқимоқ – мақсадим.), от-кесим (Мақсадим - ўқимоқ), тўлдирувчи (Тушунтиришни бошладим), сифатловчи-аниқловчи (Ўқиган одам қийналмайди), қаратқич аниқловчи (Олмоқнинг бермоғи бор), ҳол жўшиб гапирди).


2-§. Феълнинг маъно гуруҳлари

Феъллар луғавий (лексик) жиҳатдан қуйидаги маъно гуруҳларига бўлинади (19; 66-72):


1. Юриш-ҳаракат феъллари: юрмоқ, югурмоқ, чиқмоқ, бормоқ, қимирламоқ, елмоқ, судралмоқ, сакрамоқ, учмоқ, ўтмоқ ва ҳ.
2. Нутқ феъллари: гапирмоқ, пичирламоқ, демоқ, сўзламоқ, сўрамоқ, ялинмоқ, ўтинмоқ, ёлвормоқ, вайсамоқ, суриштирмоқ, бақирмоқ, ўшқирмоқ, минғирламоқ, тўнғилламоқ, айтмоқ ва ҳ.
3. Тафаккур феъллари: ўйламоқ, фикрламоқ, хаёл қилмоқ, тасаввур қилмоқ, ҳукм чиқармоқ, ўйга ботмоқ, кўз олдига келтирмоқ, гавдалантирмоқ, фикр қилмоқ ва ҳ.
4. Натижали фаолият феъллари: чизмоқ, ёзмоқ, ясамоқ, қурмоқ, яратмоқ, бино қилмоқ, асос солмоқ, бўямоқ, тозаламоқ, йиқмоқ, емоқ, артмоқ, сайқал бермоқ, ўчирмоқ, нобуд қилмоқ ва ҳ.
5. Ҳолат феъллари: ухламоқ, кулмоқ, йиғламоқ, тиржаймоқ, дам олмоқ, шошмоқ, исимоқ, қизармоқ, семирмоқ, шишмоқ, ранжимоқ, хурсанд бўлмоқ, хандон урмоқ, даҳшатланмоқ, шод бўлмоқ, оғринмоқ ва ҳ.
Диққат! Айрим дарсликларда феъллар маъно жиҳатдан тўрт гуруҳга бўлинади: 1) нутқий фаолият феъллари; 2) ақлий фаолият феъллари; 3) жисмоний фаолият феъллари; 4) ҳолат феъллари. (24; 73)



Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   149




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish