Луғат. Тузувчилар: Абулқосимов Ҳ. П., Абулқосимов М.Ҳ


Депонент (лат. “depono” – йиғаман)



Download 2,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/340
Sana12.06.2022
Hajmi2,05 Mb.
#659398
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   340
Bog'liq
Иқтисодиёт – қисқача изоҳли луғат

 Депонент (лат. “depono” – йиғаман)
- корхона, 
ташкилот, муассаса ёки жисмоний шахснинг корхона, 
ташкилот, 
муассасада 
вақтинча 
сақлаётган 
маблағи.
Депонент суммаси ишчи ва хизматчиларни меҳнат ҳақини 
ўз вақтида олинмаган суммаларидир. Меҳнат ҳақини тўлаш 
учун муддат асосан 3 кун қилиб белгиланади. Муддат 
тугагандан сўнг, олинмаган меҳнат ҳақи суммалари 
ведомостга ёки депонентлар китобига ходимнинг исми, 
фамилияси, отасининг исми, қабул рақами, ҳисоб-тўлов 
қайдномаси рақами ва ой, ҳамда сумма ёзилади ва 
депонентланган деб белгилаб қўйилади. Ўз вақтида 


- 102 - 
тўланмаган пуллар корхонанинг банкдаги ҳисоб-китобига 
қайтарилади. 
Депрессия (турғунлик) 
(лот - босилиш, сусайиш) - 
иқтисодий танглик (кризис)дан кейинги иқтисодий саноат 
циклининг алоҳида ривожланиш даври. Бу даврда хўжалик 
таназзулга учрашдан тўхтайди; иқтисодий танглик оқибатида 
издан чиққан ишлаб чиқаришнинг йўлга қўйилиши 
бошланади, жонланиш ва кейинчалик кўтарилиш имконияти 
туғилади. Амалиётда Д. иқтисодий тангликдан сўнг ишлаб 
чиқриш ҳажмининг пасайиб бориши тенденцияси тўхтайди. 
Лекин барибир ҳақиқий инвестия ва инвестия моллари ишлаб 
чиқариш қисқариб бораверади. Д. даврининг ўзига хос 
хусусиятларидан яна бири шундаки, қарз капиталининг 
ҳаддан ташқари кўплиги ва унинг фоизининг камлиги 
оқибатида жуда кўп банклар синади. 
 Дефицит (етишмаслик, тансиқлик) -
бу бозордаги 
вазият бўлиб амалдаги нархда талаб миқдори таклиф 
миқдоридан ортиқ бўлади. Етишмаслик барқарор воқеа бўлиб 
фақат пул нархлари камёб фойдали буюмлар рақобатчи 
ҳаридорлар орасида тақсимлашда ўз вазифасини бажармай 
қўяди (тақсимлаш механизмига қаранг). 
Дефляция -
биргаликдаги талабни камайиши сабабли 
иқтисодда ўртача нарх савиясини пасайишига олиб келувчи 
анъанадир, жамият мехнат унумдорлигини ошиши ҳисобига 
товарлар қийматини пасайиши ёки бўлмаса муомаладаги 
пуллар миқдорини камайиши юзага келади. 
Дефляция
(лот. -
пуфламоқ ) - керагидан ортиқча пулнинг маълум бир қисмини 
муомаладан чиқариш. 
Дефляция
солиқларни кўпайтариш, 
давлат қимматбaҳo қоғозларини очиқ бозорда сотиш, молия 
чиқимларини қисқартириш ва ҳокозалар орқали амалга 
оширилади. 
Деҳқон бозори
– қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини 
сотиш бўйича ихтисослашган бозор бўлиб, унда асосан 
шахсий томорқалар, ёрдамчи, деҳқон ва фермер хўжаликлари, 
шаҳар аҳолисининг ҳовли ва дала ҳовлиларида етиштирилган 


- 103 - 
деҳқончилик ва чорвачилик, паррандачилик, балиқчилик, 
асаларичилик маҳсулотлари сотилади. Ўзбекистонда деҳқон 
бозорлари 1996 йилдан Тошкент шаҳри ва вилоятлар 
“Бозорсавдо” очиқ турдаги акциядорлик жамиятлари 
уюшмасига киради. 
Деҳқон хўжалиги
- оила аъзоларининг шахсий меҳнати 
асосида, мерос қилиб қолдириладиган умрбод эгалик қилиш 
учун оила бошлиғига берилган томорқа ер участкасида 
қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари етиштириб реализация 
қиладиган юридик шахс мақомига эга бўлган ёхуд эга 
бўлмаган оилавий майда товар хўжалигидир. 

Download 2,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   340




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish