Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и


спирт, танин, нитрат кислота, ишкорлар ва баъзи бирикмалар



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

спирт, танин, нитрат кислота, ишкорлар ва баъзи бирикмалар 
тускинлик килиши мумкин. Нарцеин алкалоид ва лантан элементи- 
нинг сирка кислота билан хосил килган асос тузи хам йод билан худди 
шундай реакция беради.
Крахмал кислоталар, 
ишкорлар хамда 
диастаза ферменти 
таъсирида гидролизланади. Гидролиз кислоталар таьсирида олиб 
борилса, м он осахар ид— глюкоза, диастаза ферменти иштирокида 
утказилса, д и са х а р и д — мальтоза хосил булади.
Гидролизланган 
крахмалдан 
глюкоза 
ёки 
мальтоза 
хосил 
булмасдан аввал бир канча оралик мах,сулотлар (совук, сувда 
эрийдиган крахмал, декстрин ва бош калар) хосил булади. Дек- 
стринлар 
хам 
полисахаридларга 
киради. 
Умумий 
формуласи 
(CoHioOsJn. Полимеризация коэффициента (п — сони) крахмалники-
59


дан анча кичик. Декстринлар йод таъсирида кук-бинафша, кизил- 
бинафша, тук сарик ва сарик рангга буялади.
Крахмал доначаси парда (п уст)дан ва парда ичидаги моддадан 
иборат булиб, кимёвий жих,атдан бир-бирига у хшаш булмаган 
бирикмалардан ташкил топган. Парданинг асосий кисми амило- 
пектин (ф аринозадан), унингичидаги модда эса амилоза (гранулеза) 
дан иборат. Амилоза дисахарид — мальтоза унуми булиб, йод билан 
тиник кук ранг вдсил килади- Амилопектин трисахарид — эритроами­
лоза билан фосфат кислота эфиридан иборат булиб, йод таъсирида 
бинафша рангга буялади.
Крахмал доначасининг амилопектин ва амилозадан тузилганини 
Куйидаги реакция билан аниклаш мумкин. Буюм ойнасига крахмал- 

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish