Кимёвий таркиби. М ахсулот таркибида 0,1 % аекорбин кислота,
каротин, инулин, тритерпен с а п о н и н л а р — рап онтикозидлар (йигин-
дисидан гидролиз н ати ж ас и д а хедерагенин агликон хам да араби н оза,
ксилоза, глюкоза ва рам ноза ка н д л а р олин ган ), фитоэкдизонлар,
л игнанлар,
оз
микдорда
ал ка л о и д л ар ,
эфир
мойи,
аром атик
ки слоталар "(п-оксибензонат, протокатех, ri-кумар, кофе, хлороген ва
б о ш к а л а р ) , 5 % атроф и да ошловчи ва смоласимон м од д алар булади.
Усимликнинг ер устки кисми таркиби да ф л авон оид л ар (кверцетин,
кемпферол, изорамнетин, лютеолин ва апигенин), аром ати к к и слота
л ар хд м д а триторпон сапонинлар —■
рап онтикозидлар борлиги аник-
ланган.
Л е в зея н и н г асосий таъ си р этувчи бири км алари лигн ан л ар ва ф и
тоэкдизонлар булиши мумкин.
Ишлатилиши. Л е в з е я усимлигининг доривор п реп аратл ари нерв
системаси ишининг функционал бузилиш ида, мия ва организмиинг
жисмоний ч ар ч а ш и д а х ам да б о ш ка огир к а с а л л и к л а р д а организм
тонусини кутарувчи дори си ф ати д а иш латилади.
Доривор препаратлари. С ую к экстракт. М ахеулотд ан яна «Саян»
номли тонусни кутарувчи ичимлик тай ёрланади.
С А Л Л А Г У Л И Л Д И З П О Я С И В А И Л Д И З И Х.АМДА ЕР УС ТК И К И С М И -
R H IZ O M A T A ET R A D I C E S , H E R B A P E O N I A E
Усимликнинг номи. О гма са лл агул (пион) — Paeonia anom ala L.;
айи ктовонд ош л ар — Ranuncvilaceae ои ласига киради.
Куп йиллик, буйи 60— 100 емга етадиган ут усимлик. Илдизпояси
куп бошли, горизонтал ж о й л аш г а н ва ка лг а булади. Пояси бир нечта,
тик усувчи, ш охланмагаи, асос кисми калин т а н г а ч а л а р билан
копланган. Б арги 3 —5 та, оддий, туксиз, икки марта уч б ула кка
а ж р а л г а н . Б а р г б у л а к л ар и уз н ав бати д а 3 б у л а к ч а г а чукур
ки р ки л ган ёки патсимон а ж р а л г а н . У ртадаги б улакч аси уч булакли,
ёнидагилари эса ланцетсимон. текис киррали. Барги банди билан
пояда кетма-кет ж ой лаш ган. Гуллари йирик булиб, як ка-якк а 'холда
поянинг учки кисмига урнаш гаи. Гулкосача барги пшил рангли, 5 та,
гултожи барги кизил, б а ъ з а н оч кизил рангли, 8 та (б а ъ за н ундан
Хам куп рок), оталиги куп сонли, оналиги 3 - 5 тага ч а булади.
Меваси — куп уругли, 3— 5 та б аргча да н таш кил топган.
М ай
ойининг охирларндан
бош лаб
июннинг
уртал а р и гач а
гуллайди, меваси и ю л ь а в г у с т д а етилади.
Географик таркал иш и. Украина, Беларус, Россияни Оврупо
кисмининг
шимоли-шаркий тум анл ари д аги
урмон
худудларида
Do'stlaringiz bilan baham: |