Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и


Ш . МАХСУЛОТ Т А Р К И Б И Д А Г И A H T P A llE H УН УМ ЛАРИ НИНГ М И В Д О Р Й Й



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet455/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   451   452   453   454   455   456   457   458   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Ш . МАХСУЛОТ Т А Р К И Б И Д А Г И A H T P A llE H УН УМ ЛАРИ НИНГ М И В Д О Р Й Й
АН А Л И ЗИ
Антрацен унумларининг м ахсулот.тарки би даги микдорини а н и к ­
л а ш усуллари куп булиб, улар огирлик, х аж м , калориметрик, 
спектрал ва бош ка усулларни уз ичига олади.
Мах,сулот таркиб и даги антрацен унумлари микдорини аниклаш 
техникаси (X ! Д Ф буйича). Порош ок холидаги махеулотдан оз 
микдорда (0,05-0,1) аник, тортиб олиб, 100 мл х а ж м д аги колбага. 
солинади ва устига концентрик (99,8% ли) сирка кислотадан 7,5 мл 
(б а ъ з а н яна концентрланган хлорид кислотадан 1 мл) куйилади, 
колбани вертикал 
\ о л
д аги совутгич (холодильник) билан улаб 
а р а л а ш м а
15 минут д ав ом и да к а й н а б турган сув хаммомида 
киздирилади. Колбани совитилгач, унга 30 мл эфир кушиб, сув 
хам м ом ч аси д а 
яна 
15 
минут 
кайн ати лади . 
С унгра 
а ж р а т м а
совитилади в а 300 мл х аж м л и булувчи воронкага пахта оркали 
сузилади. П ахтан и 20 мл эфир билан булувчи воронкага ювилади. 
П а х та махсулот бор кол б ага к а й та солинади ва устига 30 мл эфир 
куйиб, 10 минут кайн ати лад и . Колбадаги суюклик совигандан сунг 
эфирли а ж р а т м а бор булган булувчи воронкага пахта оркали 
сузилади. Кол бани 2 м арта (10 мл д ан) эфир билан чайиб, а ж р а т м а
солинган воронкага и ш л атилган пахта оркали сузилади. Кейинчалик 
булувчи воронкадаги сую кликлар а р а л а ш м а с и г а . 2 % микдорда 
ам м и а к сакловчи натрий ишкорининг 5% л и эритмаси (а м м и а к —


ишкор эритмаси) д ан 100 мл ни аста-секин воронка четидан куш илади 
ва 5— 7 минут давомида секин чай кати л ад и. Сую кликлар бир- 
биридан бутунлай а ж р а л г а н и д а н сунг воронкаш ш г пастки к и см и д а­
ги тиник кизил суюкликни 250 мл ли улчов колбасига куйилади. 
В оронкада колган эфир кисмини яна 20 мл ам м иак-и ш кор эритмаси 
билан бир неча марта (токи эритманинг кизил рангга буялиши 
тухтагунча) чай кати лад и ва и ш кор эритмаси ^лчов колбасидаги 
суюкликка куш илади. Б у колбадаги суюклик хаж мини аммиак- 
ишкор эритмасидан кушиб, колба белгисигача еткази л ад и ва ундан 
25 мл ни б о ш ка колба га солиб, к а й н аб турган сув хам момчасида 
15 минут давом и да ки здири лади (колба вертикал совутгич билан 
улан ган булиши керак.) Суюкликни совитилгандан сунг рангининг 
интенсивлигини Ф Э К —М фотоэлектроколоримстрда яшил свето­
фильтр ёрдам ида 1 см ли кюветада улчанади. А н али зга олинган 
суюклик таркибидаги антрац ен унумларининг миллиграмм микдори 
кобальт хлорид (СоС12.6Н20 ) нинг 0,2— 0,3% ли эритмаси ёрдам ида 
тузилган граф и к буйича топилади. М ахсулот таркибидаги антрацен 
унумларининг % микдори (X) куйидаги формула буйича хисоблана- 
ди:
__ с.V .1 0 0 - 1 0 0
Х
т . (100 — w)
б у н д а : С — 1 
мл 
ам миак-иш кор эритмаси таркибидаги 
график 
ёрдам ида топилган антрацен унумларининг грамм микдори (кон- 
ц е н т р а ц и я с и );
V — ишкорий аж р а т м а н и н г бош лангич 
(улчов колбасидаги) 
хаж ми;
М — ан ал и зга олинган махсулотнинг грамм микдори;
W — махсулотнинг намлиги (% м и кд ори да ).
А Н Т Р А Ц Е Н У Н У М Л А Р И Н И Н Г Т И Б Б И Е Т Д А И Ш Л А Т И Л И Ш И
Антрацен унумлари бор м ахсулотлар ва у л ар д ан тай ёрланган
дори турлари тиббиётда сурги си ф ати да иш латилади. Улар йугон 
ичакка таъ си р этиб, унинг перистальтикасини кучайтиради. А н тра­
гликозидлар таъсири дори ичгандан сунг 8— 10 соатдан кейин 
сезилади. Агликонлар уз гликозидларига К араганда кучсизрок 
таъ си р этади.
А лизарин в а уни унумларининг сийдик хай д аш х ам д а буйрак, 
сийдик йуллари ва ковукдаги тош ларни эритувчи т аъ си р га эта 
эканлиги аникланди. Шунинг учун тарк иб и да бу бирикм алар булган 
дори турлари организмдаги оксалат, ф осф ат хам да уреат бирикмала- 
ридан иборат булган тош ларни эритиш ва сийдик хай д аш учун 
кулланилади.

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   451   452   453   454   455   456   457   458   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish