Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet456/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   452   453   454   455   456   457   458   459   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

28 — 5121
433


САНО БАРГИ ВА МЕВАСИ — FOLIA ET F R U C T U S (FOLLICULI) SE N N A E
Усимликнинг номи. Уткир ( найза) барг сано — C a s si a acutifolia 
Del., тор барг с а н о — C as si a angust i fol i a Vahl.; 
цезальпиния- 
д ошл а р — Caesa l pi ni ac eae оиласига киради.
Ха р иккала сано усимлиги буйи 1 м га етадиган ярим бута. Пояси 
шохланган, пастки кисмидаги шохлари ерда судралиб усади. Барги 
жуфт патли мураккаб, 4— 8 та ж у ф т б ар г ча ла р да н ташкил топган 
булиб, пояда банди билан кетма-кет урнашган. Гуллари шингилга 
тупланган. Гули кийшик, кос ачабарг и 5 та, асос кисми бирлашган,
тожб ар ги 5 та, б ирл ашмаг а н, сарик, оталиги 10 та, х,аммаси эркин 
холла, оналик тугуни бир хонали, юкорига жой л а шг ан. Меваси — 
ясси, я п ал о к тухумсимон, б аъ з а н бир оз кайрилган, я ш и л -ж и г ар ра н г 
ва куп уругли дуккак. Уруги сарик, ёки яшилрок, деярли туртбурчак- 
симон, турсимон бурушган, узунлиги 6— 7 мм.
Июнь ойининг охиридан бошлаб, кузгача гуллайди. Меваси 
сентябрдан бошлаб етилади.
Географик тарк ал и ш и . Сано усимлиги ёввойи холда Африканинг 
чул ва ярим чул вил оя тла рид а (Судан, Нуб ия ва Кизил денгиз 
буйида) х а м д а Арабистоннинг ж а н у б ид а учрайди. Бир йиллик 
усимлик сифатида Урта Осиёда ва К а в к а з д а устирилади. Cas si a 
acutifolia Del. И с ка н да р ия порти орка ли чет элга чикарилг а ни учун 
у яна Африка, Миср ёки И с ка н да р ия саноси деб хам юртилади. 
C a s si a angus t if ol ia Vahl. Хиндистонда устирилгани учун Хиндистон 
саноси деб аталади.
Санонинг яна бир тури — тумток баргли сано ( Ит ал ия саноси) 
C a s si a obov at a Col lad. бор. Бу сано хам Африканинг марказий 
кисмидан келиб чик кан булиб, баргчасининг шакли билан (баргчаси 
тумток, тескари тухумсимон) б ошка тур л арид ан ф а р к килади. Бу 
усимликнинг баргчаси т арк ибида таъсир этувчи модда — антрацен 
унумлари кам булади.
Мах,сулот тай ёрл а ш . Ма хс улот сифатида барги ва меваси 
тайёрланади. Баргни йигиш учун усимликни гуллаш ва кисман мева 
Хосил килган в акти д а уни юкори кисми урилади, соя ерда куритилади 
ва янчиб йугон, ёгочлангаи поя б у л а кл ар ид ан т озала на ди. М е в а л а р
пишг анда йигилади ва очик хав ода куритилади.
М ахсулотнинг ташк,и куриниши. Баргли махсулот ж у ф т патли 
мура ккка б баргнинг бутун ёки кисман ма йд а л а н г ан барг ча л ари,
умумий банди хамда бир оз поянинг ингичка, ёг очланмаг ан кисм^ ва 
гуллар а р а л а ш м а с и д а н ташкил топган. Б а р г ч а л а р ланцетсимон, 
уткир учли, б ар г пластинкаси ассиметрик, текис киррали, мурт, калта 
бандли булиб, узунлиги 1— 3 см, эни 0,4— 1,2 см (тор барг сано 
баргини узунлиги 2— 6 см, эни 0,6— 2 см). Бар г ча л ар н ин г иккиламчи 
томири асосий томирдан уткир бурчак хосил килиб чикади ва учи 
билан бирлашиб, барг пластинкаси киррасига п ара л л е л ь йуналган 
чизик хосил килади. Ма х с уло т кучсиз узига хос хид ва шиллик- 
ач чи кр ок ма з а г а эга.
XI Д Ф га кура махсулот намлиги 12%, умумий кули 12%, 2 мм
434


49* раем. 
Сано баргининг ташки куриниши.
А — баргнинг юкори эпидермиси; Б — баргнинг пастки эпидермиси. 1 — кристаллар билан копланган бар» томири;
2 — друзлар; 3 — туклар; 4 — тук урин.
д ан йурон поя б у л а к ч а л а р и 3 % , кунгир рангли, кора й га н ва 
с а р га й га н б а р гл а р 3 % , м евалар 4 % , тешигининг диаметри 1 мм ли 
э л а к д а н утадиган м а й д ал ан ган б у л а к ч а л а р 3 ,5 % , органик а р а л а ш м а ­
л а р 3 % ва минерал а р а л а ш м а л а р 1% д ан ош и к х а м д а б а р гч а л а р
микдори 60% в а антрацен унумлари агликонларининг (хризофан 
кислотасига нисбатан хи соблаган да) 
микдори 1,35% дан кам 
булмаслиги керак. Б у л а р д а н т а ш к а р и м а й д ал ан ган (киркилган) 
махсулот учун 7 мм д ан йирик булган б у л а к ч а л а р 10% ва тешигини 
диаметри 0,5 мм ли эл а к д ан утадиган м айда кисми 10 % дан ошик 
булмаслиги керак.
М евали махсулот кенг овал ш аклли, ялпок, калин, бир оз эгилган, 
узунлиги 3— 5 см, эни 1,5— 2,5 см ли, ж и гар р а н г -я ш и л рангли 
д у к к а к л а р д а н иборат. У руглар ялпок, бурчакли-юраксимон, саргиш- 
яш ил рангли булиб, усти турсимон буришган.
М ахсулот намлиги 12%, умумий кули 12%, поя б у л а к ч ал ар и ва 
б арг бандларини а р а л а ш м а с и 10%, органик а р а л а ш м а л а р 3% ва 
минерал а р а л а ш м а л а р 1% д ан куп, антрацен унумларининг (агли- 
кон ларга нисбатан хи соблаган да) микдори 1,4% дан кам булмаслиги 
керак.

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   452   453   454   455   456   457   458   459   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish