Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet268/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   264   265   266   267   268   269   270   271   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Географик таркалиши. Сенецио турлари К ав к азн и н г б ал ан д
т о р л и
т у м а н л ар и д а, денгиз — сатхид ан 1200— 2000 б а ъ з а н 2400 м ба- 
л ан д л и кд а урмон четлари да ва урмон л ард а усади. Асосан Шимолий 
К а в к а з д а , О за р б а й ж о н , Грузия в а Арманистон республи калари да 
учрайди. М ахс улот асосан Грузиянинг айрим тум а н л ари д а тайёрла- 
нади. Сенецио усимлигини тогли ер л а р д а н йигиш кийин, шунинг учун 
М оск ва вилоятида, табиий усади ган ва б о ш ка е р л а р д а унинг 
п л а н та ц и я л а р и таш ки л этилган.
М ахсулот тайёрлаш. М ахсулот сенецио туркумининг хар иккала 
туридан тай ёрл а н а ди . И лдизпоя кузда, ер устки кисми ш ам ол да учиб
248


кетмасидан олДин ков л аб олинади, сунгра майда и лд и зл ард ан
т о за л а б , сувда ювилади в а очик ерд а куритилади. П л а н т а ц и я л а р д а
усти ри л ад иган л ари эса 2— 3 ёш лигида, усимликни гуллаш в ак ти д а 
ёки уруглари йигиб олингандан сунг т р а к то р д а ковлаб, кейин 
кул билан териб олинади. Очик ерда ёки кури тги чл ард а 50° дан ош ик 
б улм аган х а р о р а т д а куритилади.
Сенецио турларининг табиий усиш ж о й л ар и д а с а к л а б колиш 
м а к с а д и д а хозирги в а к т д а ёввойи холда усади ган уси м ли клардан
илдизпоя билан илдиз тай ёрланм айди . Ер остки орган л ар ф а к а т
п л а н та ц и я л а р д а устириладиган уси м ли клардан йигилади.
Еввойи холда усади ган ясси баргли сенеционинг ер устки кисми 
гун чалаган , гулл аган ва м е ва л а ган д а в р и д а бир ж о й д ан икки 
йилда бир марта поянинг ердан 15— 20 см б а л а н д ж о й и дан киркиб 
олинади ва а р а л а ш м а л а р д а н т о зал а б , соя ерда ёки к ури тги чл ард а 
куритилади.
П л а н т а ц и я д а устириладиган ясси баргли сенеционинг илди зп оя­
си билан илдизини ковлаб олинаётган бир в а к т д а , унинг ер устки 
кисми хам (усимликнинг гуллаш ва мевалаш даврид а) тайёрланади.
М ахсулотнинг таш к и куриниши. Тайёр махсулот кунгир рангли 
илдизпоядан иборат. И лд изп оя енгил булиб, устки томонида б арг 
усиб ч и к кан уринлари (ч укурч ал ари ) ва ка л т а килиб ки рки л ган
и лдизлари булади. И лдизпоянинг ичи гов ак ёки ковак. М ахсулот 
хидсиз, ач чи крок мазаси бор.
М ахсулот намлиги 13%, умумий кули 12%, 1 см дан узун поя 
колдиги булган илдиз п оялар 3 % , поя ва б ар г а р а л а ш м а с и 2%* 
органик а р а л а ш м а л а р 1 % ва минерал а р а л а ш м а л а р 3 % д а н ош и к 
х ам д а илдизпоя таркибидаги платифиллин алкалоид и микдори 0,6%
дан кам булмаслиги керак.
М ахсулотнинг ер устки кисми б аргли поя ва уни булакл ари 
илдизолди 
б аргл ар, 
гул т^плами, 
ки см ан п иш м аган 
м евалар 
а р а л а ш м а с и д а н таш ки л топган. Пояси туклй, ки ррали , оч-яш ил 
(поянинг пастки кисми б и н аф ш а р а н гл и ), узунлиги 50— 150 см 
булади. Б а р г л а р и учбурч ак-ю раксим онёки учбурчаксимон, тишсимон 
киррали, канотли (пояни у р а б олувчи) банди ё р д ам и д а пояча кетма- 
кет ж о й л аш га н . 

,
Б а р г пластйнкасининг юкори кисми т у к яш ил, тукси^, п. с 
и 
томони яш ил рангли, туклар билан копланган. Гуллари к а л к о и с и ь о н
]зувакка т^п л ан ган майда, цилиндрсимон с а в а т ч а л а р г а ж ой л аш ган , 
У рам а б ар гл ар и яш ил рангли,! икки ка то р (сиртки катор майда 
б а р г ч а л а р д а н таш кил т о п г а н ) . Х,амма гуллари найчасимон, са ри к 
рангли, учмали.
М ахс улот намлиги 14%, умумий кули 9 % , корай ган ки см лар 
10%, органик а р а л а ш м а л а р 10% ва минерал а р а л а ш м а л а р 1% 
дан 
' ош ик 
х ам д а 
усимликнинг ер 
устки 
кисми 
таркиб и даги
соф 
платифиллин алкалоиднинг микдори 0,24% д ан кам булмаслиги 
керак.
Кимёвий таркиби. И лдизп оя т а р к и б и д а 2,2— 4 % , ер устки 
кисмида (пояда 0,2— 1,2%, б арги да 0,39— 3,5% , уругида 5% гач а)
249


ал ка л о и д л ар булади. Сенецио турларининг ер устки кисмидан 
фл авон оид л ар 
(кверцетин, рутин ва б о ш к а л а р ) 
д ам а ж р а т и б
олинган,
Усимлик усиши д ав р и д а а л к а л о и д л а р микдори ва сифати узгариб 
туради. 
М ай — август 
о й лари да 
усимликнинг 
хам м а 
кисмида 
ал калоид л арн ин г N- оксид формаси, сентябрь-октябрда эса (ер устки 
кисми кури ган и да) илдизпо'яда ал кал оид ларн ин г ф а к а т ка й та ри л ган
формаси учрайди.
Мадсулотдан платифиллин, сенецифиллин, саррацин алкалоидлари 
ва уларнинг N- оксид формаси а ж р а т и б олинган. Б у ал калоидларнинг 
даммаси м ураккаб эфир булиб, ишкорнинг спиртдаги эритмаси билан 
киздир.илганда аминоспиртга ва к и сл отал арга п арч ал ан ад и. П лати- 
филлин ги дроли злан ган да платинецин аминоспиртга ва цис-сенецин 
кислотага парчалан ади.

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   264   265   266   267   268   269   270   271   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish