Лаълидин тиргузмак этсам орзу айб этмангиз



Download 24,72 Kb.
bet2/3
Sana10.07.2022
Hajmi24,72 Kb.
#773623
1   2   3
Bog'liq
Dilorom-Salohiy.-Navoiyning-she riy-uslubi-masalalari.ocr

БАДИИЙ СУЗ ТАЛ КИНИ
Бадиий сузнинг ахамияти ва хусуснятлари муаммолари илк урта асрларданок шарк муаллифлари эьтиборини тортиб келган. Маълумки, кадимги Шарк ва Барб халклари уртасидаги маданий алокалар поэтика сохасига тегишли тушунчаларнинг араб, форс-тожик ва туркий халклар адабиётларида муштарак, уйгун тараккиётига сабаб булди. Шунинг натижасида бу халклар адабиётшунослигида яшна поэтик терминология пайдо булиб, унинг назарий уРганилиши ^ам адабий алокалар заминида равнак топди ва нжсалди.
Аммо, «Араб тилини илмий тадкикотлар билан ривожлантирган, сарфу нахв, балогату фасохат, илми маоний, баёну бадиъни юкори боскичга кутарган, Курьонга тафсирлар ёзган, муътабар хадисларни жамлаган, хуллас, араб тилини араб гили килиб танитган, илму маданиятини оламга таркатган зотлар ажам уламо ва шуаролари» [III, 76, 53-6.] эканлиги хам тарихий хакикатдир. Бинобарин, поэтика сохасида араб, форс- тожик ва туркий халклар адабиётшунослигида мавжуд булган кимматли манбаълар уларнинг бу халклар бири иккинчисининг илмий, адабий тажрибасидан бахраманд булиб, назарий карашларини ривожлантириб дунёга келтирилганлигидан гувохлик беради.
Аристотельнинг «Поэтика» асарига шархлар битган ва унинг бу сохага оид фикрларини ижодий ривожлантирган Абу Наср Форобий узининг «Илмлар таснифоти хакида рисола», «Саньат ва шеърият конуниятлари хакида рисола» каби асарларида поэтикани «тил хакидаги фанлар туркумига киритади ва уни уч кисмга: вазн, кофия ва стилистикага (стилистика деганда назмни насрдан ажратиб турувчи лексик хусусиятлар кузда тутилади) булади.37
Классик Шарк адабиётининг урта асрларда ишлаб чикилган назарий асослари нуктаи назаридан эса поэтика тушунчаси илми маоний (фикрни мантикли, равшан ва чиройли, коидаги мувофик ифодалаш илми), илми баён (нуткни ташбихдар ва муболага билан безаш илми) ва илми бадиъ (нуткни санъаткорона тузиш ва баён этиш илми) каби сохаларни камраб олади.
Исломдан анча илгари пайдо булиб, катта тараккиётга эришган араб поэзиясида поэтик санъатлар эволюциясини акс эттирувчи танкидий рухдаги назарий-адабий тадкикотлар VIII асрнинг II ярми - XI асрлар араб-мусулмон тадкикотчнлари кдламларига мансубдир.
Поэтика масалалари араб, форс-тожик ва туркий халклар адабиётшунослигида бадиийлик илмини назарий жихатдан ривожлантирувчи Урта Осиёлик муаллиф Абул-Хасан Наср бинни ал-Хдсан ал-Маргинонийнинг араб тилида ёзилган «Мах,осин ал-калом» (X аср), Хожи Мухаммад бинни Довуд ал- Исфахонийнинг «Китоби Зухра» (УПЫХ), машхур араб адабиётшунослари Ибн ал-Муътаззнинг «Китоб ал-бадиь», Кудома ибн Жаъфарнинг «Накд уш-шеър», Хатиби Табризийнинг «Ал-Кофий фил арузи ва кдвофий» каби асарларида гадки к этилгандир.
Мазкур асарларда бадиий фикрнинг ифодаланиш имкониятлари, нуткдаги бадиий воситалар мавкеъи хдкида бах,с юригилиб, бу воситалар урганилиб, узига муносиб номлари кайд этилиб, тасниф этилади. Бадиий фикрнинг бир жихатдан, шаклий намойиши ёки суратини амалга оширувчи (лафзий), иккинчи жихатдан эса маъно-мазмуннинг бадиий такомили учун хизмат килувчи (маънавий) санъатлар шу тарика адабиётшуносликнинг махсус тармоги сифатида тарахтелй эгиб, туркий мумтоз адабиёт равнакининг олтин даври булмиш ХУ аерларда узининг назарий ва амалий жихдтлардан асосланган конуниятларига эта эди. Бадиият илмининг ана шу конуниятлари ва уларнинг узига хос хусусиятлари Алишер Навоийга кадар Рашидиддин Ватвотнинг «Хадойик ас-сихр фии дакойик аш-шиър» (XII),, Шамс-и Кайс Розийнинг «Ал Муъжам фии маьойир ал-Ажам» (1218-1223), Тож ал-Хала- вийнинг «Дакойик аш-шиьр» (XIV), Шароф ад-дин Рамийнинг «Хакойик ал-х.адойик» (XIV), Ах,мад Тарозийнинг «Фунун ал- балога» (XV аср 1-ярми), Абдурах,мон Жомийнинг «Рисолаи кофия», «Бах,ористон» (XV), Хусайн Воиз Кошифийниг «Бадоеъ ал-афкор фии санойиъ ал ашъор» (XV) ва Атоуллох, Мах,муд Хусайнийнинг «Бадоеъ ус-санойиъ» (1493) асарларида ривожлантирилган булиб, Навоий бу асарларнинг барчасидан хабардор эди.
Ма'ьлумки, туркий классик шеъриятнинг асосий лирик жанрларидан бири газал булиб, унинг ташаккули кадимги араб поэтикасига бориб такалади. Хам шакл, х,ам мавзу, хам мазмун жихатидан араб ва форс-тожик поэзиялари таьсирида шаклланиб, узининг мукаммал куринишига эришган газал Навоий даврида туркий поэтиканинг энг оммалашган

Download 24,72 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish