Л. М. Шипитсйна И. А. Вартанян анатомия, ФİЗİология ва патология eшитиш, нуқҚ ва кўриш органлари



Download 1,9 Mb.
bet7/233
Sana12.07.2022
Hajmi1,9 Mb.
#779479
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   233
Bog'liq
1Anatomiya, fiziologiya

миянинг юқори қисмлари

тананинг сезувчанлиги, унинг сиртининг турли соҳаларининг ролини таъкидлайди (6-расм).


Ҳар бир даражадаги сенсорли нейронлар эман - олдинги даражадаги нейронларнинг хусусиятларини троллинг. Бу жуфтлик - ёзилди сенсор тизимлар ишончлилиги функтсияси асосини ташкил (3-шакл ва 4 ..). Тизимнинг даражаси қанчалик баланд бўлса, стимулятор хусусиятларининг мураккаб бирикмалари бундай нейронларни акс эттиради. Куни - Мисол, Висуал марказларида нейронлар бор фақат кўринишида объектини маълум бир ҳолатда жавоб эканини, объект йўналишини ёки унинг ҳаракати йўналиши. Эшитиш - уйлаш тизими детекторлари нейронлар йўналишдаги ўзгаришларни - товуш манбасининг жойлашуви ва интенсивлиги частотасини ажратиб туради .
Фазовий тақсимланган ихтисослаштирилган ансамбллар - ДАВЛАТ нейронлари детекторлари қўзғатувчини идентификатсиялашнинг мураккаб белгилари стимуляторнинг нейрофизиологик асосидир.
кГтс

оил .............ПО10 дББ
Сенсорли хабарларни узатиш ва қайта ишлаш содир бўлиши мумкин - сигналнинг аҳамиятини билмасдан ва юқори - Делов миясининг иштирокисиз. Шундай қилиб, масалан, кўз қорачиғининг кенгайиши ва (ёки) чекланиши - сезгир, рефлекс кўз ва бошни нотаниш визуал ёки эшитиш стимулига айлантиради ва ҳоказо. Сигналнинг маъносини билишни талаб қилмайди
Гуруч. 6. Частота-оста эгри чизиқлари қабул қилувчи майдонлар эшитиш нейро - янги ўз ичига паст частотали (А) ва юқори (Б) ретсепторлари.
Графиклар бир хил тинга - рами қабул қилувчи майдонларга эга бўлган иккита эшитиш толаси бўйича тузилган . Й ўқи - товушлар частотаси, кҲз; абсcисса - товуш босими даражаси оҳангларининг чегара интенсивлиги, дБ. Ҳар бир эгри чизиқнинг пастки нуқтаси тирнаш хусусияти берувчи эшитиш толалари - ретсептив прля марказининг реактсияси чегарасига тўғри келади.

мослашувнинг ўзгариши, контрастнинг кучайиши каби ҳиссий тизимдаги бундай жараёнлар. Лекин бир вазифаси бор, учун то - торйҳ Сигна - ла хусусиятларини билиш маълум даражада талаб қилади . Бу идентификатсия (рағбатлантиришни мутлақ баҳолаш) ва синф - фиcатион (рағбатлантиришни нисбий баҳолаш). Улар соф ҳиссий жараёнлардан ташқарига чиқади ва сенсор сигналида мавжуд бўлмаган "контекст", "па - мятю", "диққат", "кайфият" каби омиллар билан боғлиқ .


Мураккаб ҳиссий функтсияларни амалга ошириш учун сезгир импулсни бошқариш механизми керак , бу сизга аҳамиятсиз, ёқимсиз, ортиқча сигналларни йўқ қилишга имкон беради. Бундай механизм тормоз тизимлари томонидан амалга оширилади бўйича - тескари муносабати. Инҳибисён орқали фаол сентябр назорат - бегона ўтлар киритиш нейронлар ва ретсепторлари оптимал созланган - ташқи огоҳлантириш Ное идрок. Мисол учун, кучли товушлар таъсири остида ҳаддан ташқари юклама эшитиш ретсепторлари қарши ҳимоя амалга оширилади - этся туфайли ўрта қулоқ мушаклари, кото бир рефлекс қисқариши - тўда мия сопи ядролари томонидан назорат қилинади.
Шундай қилиб, ҳиссий тизимларнинг функтсионал ташкил этилишининг асосий тамойиллари кўп каналли, кўп даражали, конвергентсия ва дивергенсия алоқалари, максимал сезувчанлик - Носта адекват стимулятор, икки томонлама симметрия вакиллик - мия марказларида периферик ретсепторларнинг кортикаси. комплекс функтсиялари, таҳлил параметрларининг адекватлиги, шу жумладан вйде - лением биологик муҳим рағбатлантириш белгилари билан ихтисослаштирилган нейрон офислари , назоратчи - қайта алоқа орқали функтсияси.
Тест саволлари ва топшириқлари


  1. Download 1,9 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   233




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish