Курс кисми: Умумий патологик анатомия



Download 0,89 Mb.
bet90/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Церебрал кахексия у гипоталамус усма ёки яллигланиш жараёни билан зарарланган махалда бош­ланади.
Узок чузиладиган ва сурункасига утадиган инфекцион ка­салликлар: сил, бруцеллёз, сурункали дизентерия, чиллашир махалида хам тукима ва аъзоларнинг хажми билан улчамлари кичрайиб йуколиши мумкин. Унинг асосида сурункасига зарарланиб бориш, моддалар алмашинувининг бузилиши ётади. Кахексияга учраган касалларнинг танасининг вазни кескин камайиб, тери ос­ти ёг тукимаси бутунлай булмайди, кузлари ич ичига тор­тиб кетади, баданининг териси кypyк булиб, илвиллаб кола­ди. Бундай касалларнинг корни ичига тортилган булади.
Махаллий атрофия сабабларига кура куйидаги турлари тафовут килинади:1)нейротик 2)дис­функционал атрофия, 3)кон билан таъминланиш етишмовчи­лигига алокадор атрофия 4)физик ва кимёвий омиллар таъ­сиридан буладиган атрофия 5)механик омиллар (босим) дан буладиган атрофия.
Нейротик атрофия нейронлар зарарланганида, тукима ва аъзолар нервдан махрум булганида, шунингдек нервлар усма, яллигланиш, травма туфайли босилиб колиб, утказув­чанлиги бузилганида бошланади.
Дисфункционал атрофия бирор аъзо фаолияти сусайгани­да ёки тухтаб колганида бошланади.
Кон билан таъминланиш етишмовчилигига алокадор атро­фия (ёки озик етишмовчилигидан буладиган атрофия) таъ­минловчи артерия атеросклеротик жараён туфайли торайиб колган махалларда бошланади.
Физик омиллар таъсиридан 6уладиган атрофия асосан нур энергиясига боглик.
Кимёвий моддалар таъсиридан 6уладиган атрофия. Бун­дай омиллар жумласига йод, тиоурацил баъзи гормонал пре­паратлар киради. Чунончи йод узок ишлатилганида калкон­симон без паренхимасида атрофик узгаришлар бошланади. Буйрак усти безлари пустлоги гормонлари узок ишлатилга­нида эса бу нарса шу безларнинг атрофияга учрашига сабаб булиши мумкин. Иммунодепрессантлар узок кулланилганида аллоген аъзо­лар реципиентларининг лимфоид тукимасида бошланадиган атрофия хам кимёвий модда таъсиридан буладиган атрофия­га мисолдир.

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish