Курс кисми: Умумий патологик анатомия


Меланома хужайраларини турлари



Download 0,89 Mb.
bet113/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Меланома хужайраларини турлари: 1)йирик ядроли эпителийсимон 2)дуксимон хужайралар 3)гиперхром ядроли юмалок майда невуссимон 4)майда гиперхром ядроли баллонсимон
Меланоманинг гистологик усиш боскичлари:
1-боскич усма эпидермис доирасида 2-боскич усма базал мембранадан дермани сургичсимон катламига усади.
3-боскичда сургичли катлам усма хужайраларига тулади, турсимон катламгача боради.
4-боскич турсимон катламга утади (инвазия) 5-боскичда тери ости тукимасига таркайди.
Марказий нерв системасининг усмалари
Марказий нерв системасида усмалар:

  1. Мия пардаларидан 3.Мия моддасидан (глия ва ганглиоз хужайралар)

  2. Мия коринчаларидан (эпендима, томирли чигалда). 4.Эпифиздан усиши кузатилади.

Мия пардаларидан: юмшок парда ва ургимчак парданинг копловчи хужайраларидан - менингиома, арахноидэндотелиома (етилган яхши сифатли усмалар). Уларнинг куйидаги турлари булади: менингиотелиоматозли, арахноидендотелиома, фиброзли орахноидэндотелиома, псаммома. Бу усмалар ташки куриниши буйича каттик, тугун куринишида булиб, миянинг каттик ва юмшок пардалари билан боглик булади. Микроскоп остида – эндотелийсимон хужайралар, бириктирувчи тукима толалари ва охакли таначалар курилади. Мия пардаларидан ривожланувчи етилмаган, ёмон сифатли усма – менингиал саркома дейилади.
Мия моддаларининг усмалари - глиома:
а) хавфсиз, яхши сифатлиларга:1. Астроцитома 2. Олигодендроглиома
б) хавфли: ёмон сифатлиларга: 1. Астробластома 2. Олигодендробластома 3. Глиобластомалар киради.
Ганглиоз хужайраларидан етилувчи хавфсиз, яхши сифатли усмага –ганглионеврома киради.
Хавфли, ёмон сифатли усмаларига: 1. Ганглионейробластома
2. Медуллобластомалар киради.
Бу усмалар юмшок, кулранг - кизгиш рангли, тугун куринишида булиб, кон куйилган ва некроз учоклари кузатилади. Бу усмалар – тананинг карама - карши тарафида фалажлик келтириб чикаради. Етилмаган усмалар юмшок булиб, суяк тукимасининг емирилишига олиб келади.

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish