Курс кисми: Умумий патологик анатомия



Download 0,89 Mb.
bet116/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Патологик анатомияси.
1а. Уткир постгеморрагик анемиялар аслида куп микдорда кон йукотиш натижасида вужудга келади (ошкозон яраларидан), бачадон найларининг ёрилишидан, аневризмалар ёрилишидан ва х.). Бундай холларда улим тукима ва аъзоларда камконлик вужудга келишидан илгари булади. Бундай мурдаларни ёриб курилганда аъзо ва тукималарда вужудга келган камконлик деярли куринмайди.
1б. Сурункали постгеморрагик камконлик жуда секинлик билан ривожланиб, куп вакт давом этган кон йукотишлардан кейин келиб чикади. (геморрагик синдром) гемофилия, бачадондан кон кетиш, ичакларнинг геморроидал веналаридан ва х).Сурункали постгеморрагик камконлик кайт этилган холларда, тери устки копламлари ва ички органлар камконлик яккол кузга ташланади. Говак суяклардаги сарик илик кизил тусга киради. Тукима ва аъзолар гипоксияси кучаяди ва бу ёгли дистрофияга олиб келади. Миокарда («йулбарс юраги») жигарда, буйракда ва хатто бош мия хужайраларида бундай жараённи куриш мумкин. Сероз ва шиллик пардаларда хамда ички аъзоларда куп сонли нуктасимон кон куйилишларини кузатиш мумкин.
Па. Темир моддасининг етишмовчилигининг натижасида вужудга келувчи камконлик куйидаги холатларда кайд этилади:
А) озик-овкат таркибида темир моддасининг организмга кам микдорда тушиши, б) организмнинг темир моддасига мухтожлигининг ошиши, хомиладорлик ва эмизикли ёш болали аёлларда, баъзи юкумли касалликларда: в) темир моддасининг ошкозон ичак сохасида сурилишининг бузилиши натижасида (ошкозон ичак касалликларида, ошкозон ёки ичак резекциясидан сунг).
Пб. Витамин В12 ва (ёки) фолий кислотасининг етишмовчили натижасида: а) озик-овкатлар билан кам микдорда организмга тушиши (экзоген етишмовчилиги): б) ошкозон ичак сохасида В12 нинг сурилишининг бузилиши (ички секреция Касла омилининг тушиб колиши) гастромукопротеин, витамин В12 гастромукопротеин билан бирикиб оксил витаминли бирикма хосил килиб сурилади ва кизил кон таначаларининг усишини таъминлайди. Тери устки копламида, шиллик хамда сероз копламларида нуктасимон кон куйилишларини кузатиш мумкин. Ички аъзолар, айникса талок, жигар, буйраклар кесиб курилганда зангсимон тусда булади (гемосидероз). Ошкозон – ичак сохасида атрофик узгаришлар руй беради, жигар каттиклашиб катталашади. Илик кизил тусга киради. Талок катталашиб, илвираб колади, пушти – кизил ранга киради.
Пв. Кон хосил булишининг сусайиши. (Гипоалластик камконликлар (эндоген (наслий), экзоген (радиоактив нурланиш, дори – дармонларнинг салбий таъсири, захарланиш). Сероз ва шиллик пардаларда, жигарда ёг дистрофияси булиши мумкин.
Ошкозон – ичак сохасида ярали- некротик ва йирингли жараёнлар булади.
Ша. Гемолитик камконлик асосан кон томирдаги гемолиз натижасида руй беради (куйиш, турли захарли моддалар, безгак, сепсис, бошка гурух ва резусли кон куйилишлар, иммун ва аутоиммун камконликлар).
Шб. Гемолитик камконлик – хужайралардаги гемолиз натижасида руй берадиган камконликлар (оилавий). Бундай камконликлар учун учлик хос булиб- камконлик, спленомегалия, сариклик билан ифодаланади. Бундай анемиялар эритроцитопатияли, эритроцитоферментопатияли ва гемоглобинопатияли турларга булинади.
Машгулотни мавзуси: ГЕМОБЛАСТОЗЛАР

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish