Курс иши “Кончилик иши асослари”



Download 0,59 Mb.
bet14/28
Sana21.05.2022
Hajmi0,59 Mb.
#606339
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   28
Bog'liq
2 5427183484827342651

Коплама жинс учун
Бунда kвер – 1,1-1,15 , kH – 0,85
tп =Va*kвер/0,9kHE = 141*1,1/0,9*0,85*15=13,5 мин

L1 L2
I--------------I------------I
L1L2 – харакат давомийлиги,
Lтр.пп.=2.9 км
L1 =1,3км L2=1.6 км
v1 =13км/ч v2=40 км/ ч
юксиз
v1 =15км/ч v2=45 км/ ч

tдв= 60*(1,3/13+1.6/40+1.3/15+1.6/45)=15мин


Tp = tn + tд.в + tр +tм=13,5+15+0,8+0,5=29,8 мин
Nр =

Руда учун:

tп =Qa*kр/EkHγп.и =112*1,35/10*0.85*2.68=6,6 мин

γп.и=2.68 kр=1,35
L1 L2
I--------------I------------I


Lтр.п,и.=3,1км
L1 =1.2км L2=1.9 км
v1 =15км/ч v2=35 км/ ч
юксиз
v1 =20км/ч v2=45 км/ ч
tдв= 60*(1.2/15+1.9/35+1.2/20+1.9/45)=13,8мин
Tp = tn + tд.в + tр +tм=6,6+13,8+0,8+0,5=21,7 мин
Nр =
Хулоса қилиб шуни айтиш мумкинки Қалмоқир конида юк ташиш қобилияти 220 т бўлган автосамосвални қўллаш фойдали, чунки бу автосамосвалнинг кузов хажми ва иш унумдорлиги юқори хамда рудани ташиш бўйича 3 та 220 тоннали ва 5 та 130 тоннали автосамосвал ишламоқда, бундан кўриниб турибти 220 т автосамосвал фойдали юк ташиш қобилияти 130 т бўлган автосамосвалга нисбатан.
Темир йўл транспортини ҳисоблаш.
Энди қайта юклаш пунктигача автоағдаргичлар ёрдамида ташиб келтирилган кон массасини бойитиш фабрикасигача ташиш учун темир йўл транспорти параметрларини ҳисоблаймиз.


2ВС-105 думпкари ёрдамида кон массасини ташиш ишлари параметрларини ҳисоблаш.
Битта думпкар ёрдамида ташиладиган кон массасини ҳисоблаймиз:
qгр =Ев
Бунда
ЕВв - вагоннинг сиғими; ЕВ = 48,5 м3
- вагонга юкланган кон жинсининг зичлиги;
kзаг-вагоннинг юкланиш коэффициенти.

Вагонга юкланган кон жинсининг зичлиги қуйидагича топилади:



бунда
- тоғ жинсларининг массивдаги зичлиги;


kр- вагонда тоғ жинсларининг майдаланиш коэффициенти;
kр= 1,2
Вагонинг юкланиш коэффициенти қуйидагича топилади:
kзаг=
qв- вагоннинг юк кўтара олиш кобилияти; qв=105т
У ҳолда
qгр =48.5∙2.2∙0.98=104.6 т

Битта локомотив составидаги вагонлар сонини аниқлаймиз.


- ҳаракатланишга кўрсатиладиган асосий солиштирма қаршилик, унинг қиймати:
=20 30 Н/т га тенг.
kсц-темирйўл ва составнинг бир бирига илашишкоэффициенти, унинг қийматиkсц= 0,18 0,34 га тенг.
Қуйидаги формула буйича битта локомотив таркибидаги вагонлар сонини аниқлаймиз:
nв = ( )∙
Рсц= Qл= 150 т (ЕL -1 электровоз учун)
qТ- вагоннинг огирлиги; qТ = 48 т
iр-темир йўлнинг бош қиялиги, iр=30‰
У ҳолда
nв = ( )∙
Локомотив состави ёрдамида битта рейсда ташиладиган кон массасини ҳисоблаймиз:
Qгр= nв ∙ qгр=11∙104.6=1150.6 т
Локомотив составини юклаш вақти давомийлигини қуйидаги формула билан аниқлаймиз:
tп=
бунда
Пэ.тех – экскаваторнинг техник унумдорлиги, м3/соат.
Вақтинчалик ва доимий йўллар бўйича локомотив составини ҳаракат вақти давомийлигини аниқлаймиз:
tд.в= tд.ст=
бунда vвва vст– мос ҳолда вақтинчалик ва доимий йўллардаги ҳаракат тезлиги; vв=15÷20 км/соат ва vст=35÷40 км/соат
Lв – вақтинчалик йўл узунлиги, Lв=9.6 км;
Lст – доимий йўл узунлиги, Lст =10км
У ҳолда
tд.в= tд.ст=
Локомотив составининг юкни тўкиш вақтини аниқлаймиз:
tраз=
бунда: tр.ввагонни бўшатиш вақти давомийлиги бўлиб, ёзда 1,5 5 мин; қишда 3 5 мин. tр.в=3 мин ёки tр.в=0,05 соат деб қабул қиламиз ва локомотив составининг юкни бўшатиш вақти давомийлигини аниқлаймиз:
tраз=

Юклаш вақтида локоматив составининг кутиб қолиш вақти tож- битта рейс учун 5 10 мин деб олинади. tож=6 мин ёки tож=0,1 соат деб оламиз, у ҳолда локомотив составининг битта рейс давомийлиги қуйидагига тенг бўлади:


Tр=tп+ tд.в + tраз + tд.ст + tож=0.74+1.28+0.55+0.57+0.1=3,24 соат
Темир йўл транспортининг 1 суткадаги иш вақтини Т=22 соат деб оламиз ва ишчи локомотив состав сонини аниқлаймиз:

Download 0,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish