Корхоналарда бошкарув фаолияти



Download 3,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/54
Sana26.04.2023
Hajmi3,61 Mb.
#931920
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   54
Bog'liq
ek 642 tdpu-0163

Ик^тисодий масалалар.
Бул ар б риг ада да мехнатни 
илмий 
а с ос д а 
ташкил 
килиш, 
махсулотнинг 
мехнат 
х а жми ни ка майтириш, техник асосланган вакти меъ- 
ёрларни киритиш, бригада таркибидаги и шчилар сонини 
у з га рт ири ш к а би л а р д ан иборат.
3. 
Ижтимоий-тарбиявий масалалар.
Бу ла р таркибига 
б р и г а да д а ме хна т шароитини ях шил а ш, мехнат интизо­
мини м у с т а х к а м л а ш учун мунтазам ишлар олиб бориш, 
мехнат 
интизомини 
бузиш 
холатларини 
куриб 
чи­
киш, а й б д о р л а р г а бериладиган ж а з о турларини ани- 
к л аш ва шу ка б и ла р киради.
И ш л а б ч ик ар и ш б рига да ла ри шундай одамлардаП 
т аш к и л топиши керакки, улар ёшлари, жинслари, маълу- 
мотлари, 
ихтисосликлари, 
ма ла ка л ар и,
кобилият 
ва 
б о шк а
с и фа т ла ри
билан бир-биридан ф а р к килиши 
лазим.
Ш у н д а й
килиб 
ж а м о а
рахбарл арининг 
асосий 
в аз и ф а с и б риг а да ни керакли микдорда ишчилар билан 
т у л д и р ишг ин а эмас, балки уларнинг хакикий ж а м о а
б у ли шл а р ин и хам т а ъ м и нл аш д а н иборат.
И ш л а б ч ик ар и ш б рига да ла ри б а ж а р а ё т г а н ишнинг 
х а ж м и
ва 
хара ктериг а 
хамда 
бошка 
техник 
ва 
технологик ш а р т ла р г а к а р а б ихтисослашган ва комп­
лекс т у р л а р г а булинади.
Их ти со с ла шг ан б р и г ад а ла р таркибига бир хил ихти- 
сосга э га ва бир хил технологик ж а ра ё н ла р н и б аж а р у в ч и

и шч и л а р киради.
К омп ле кс б ри г а д а л а р таркибига хар хил ихтисосга 
эга б улг ан, техник ж и ха т д ан хар хил, а м м о бир-бирига 
б о г л и к и шл ар н и б аж а ру вч и ва махсулотни тайёр булиши 
д а р а ж а с и г а ч а
и шл аб
чикарувчи 
ишчилар 
киради. 
Б у н д а й б р и г а д а
ишчилари бемалол бир-бирларининг 
у ри нл а рин и
босишлари,
уз 
ихтисосларидан т а ш к а р и
к у ш и м ч а яна битта ёки бир неча ихтисосликларга эга 
б у л и ш л а р и керак.


Уз 
навбатида 
комплекс 
б р иг а д а ла р 
сменали 
ва 
с м е н а д а н сменага утувчи хилларга булинади. Сменали 
б р и г а д а л а р таркибига бир смена ж а р а ё н и д а иш б а ж а -
рувчи ишчилар киради.
С м е н а д а н сменага утувчи комплекс б р и г а д а л а р б ар ча
с м е н а л а р д а ишловчи ишчиларни уз ичига олади. Бунда й 
б р и г а д а л а р д а р ежал ашт и ри ш ишлари, б а ж а р и л г а н иш- 
л ар ни нг хисоби, дастгохлар ва иш вакти д ан унумли 
ф о й да ла н иш , ишчмларнинг малакасини ошириш ва у л а р ­
нинг ёндош ихтисосликларни осонликча э г а л ла ши таъ -
минланади. Амалиётда иш т а ж р и б а л а р и шуни курс ат а-
дики, бригададаги ишчиларнинг малакаси, ма да ни яти
к а нч ал ик
юкори 
булса, 
ижтимоий 
т а л а б л а р и ,
ме- 
хнатсеварлиги ва тараккиёти шунчалик б а л а н д б у л а ­
ди. Улар бригада ишига х а м иш а жо н куя рли к билан 
ёндошадилар.
И ш л а б чикариш бриг а да ла рин и нг б о ш к а р у в м е х а ­
низмини такомиллаштириш ж а м о а а ъз ола рин и нг в а з и ф а -
л арини а н и к тасаввур килинишини в азирл ик ла рнинг б р и ­
гада ипшилари орасида тугри такси мл ан ишин и ва б о ш к а ­
рув ма са л ал ар и н и са мара ли хал килинишини т а ъ м и н ­
лайди.
И ш л а б чикариш б ригадасида илгор, юкори м а л а к а -
ли т а шкилот чилик кобилиятига ва бригада а ъ з о л а р и
ичида обру-эътиборга эга булг ан шахе бошчилик к и ­
лади.
Бригадирнинг мураккаб ва кун киррали в аз и фа с и 
унинг фаолияти доирасини бироз торайтиришни т а л а б
килади. Шу максадда хар бир корхона б р и г а д и р л ар
тугрисида низом яратиши, унда уларнинг х ук у к ва 
ма жб у р ия тл а ри
тулик 
а н и к л аб
берилиши 
м а к с а д г а
мувофик булади.
Бри г ад а 
бошлиги зиммасига 
куйидаги 
в а з и ф а л а р
юкланади:
а) хар бир бригада аъзосига б риг ада олдида тург ан 
и!нлаб ч икариш топширигини а н и к етказиш;
б) и шчилар мехнатини илмий асосда ташкил килиш,
билим ва малакасига ка ра б ж о й - ж о йи г а куйиш;
в) ишч ил ар д ан технологик интизомнинг тугри б а ж а ­
рилишини 
т а л а б
килиш 
ва 
мехнат 
хавфеизлиг ини 
таъ ми нл аш;
г) иш жойларини ма териал л ар, асбоб ва м ос ла ма -
лар, техник х у ж ж а т л а р билан уз в ак т и да ва узл укс из 
таъ ми нл аш;


д) ишсиз туриб колиш холатларини б а р т а р а ф этиш 
учун б а рч а чора-тадбирларни куллаш;
е) бахтсиз ходисаларнинг олдини олиш.
Б р и г а д а л а р б о шк а ру в и са мара дор л и г ин и нг ошири-
лиши ва ишчиларнинг бошка рув и шл а р и д а бевосита 
иштирок этишини т а ъ ми нл а ш ма кса ди д а и ш л а б ч и к а­
риш б риг а да ла ри кенгаши ташкил этилади. Унга и шл а б
чикариш, ташкилий ва ижтимоий-тарбиявий в а з и ф а л а р
юкланади. Кенг аш йигилишларида р е ж а т о п ши рик ла р и -
нинг б аж а р ил и ши , мехнат ва технологик интизомни 
му с тахка мл аш м а с а л а л а р и ва ишлаб ч и к а р и ш мадания- 
ти ка б и л ар куриб чикилади.
К орх она ла р д а б р и г а да л а р б ошка рувининг энг юкори 
т ашкилоти — б р иг а д и рл ар кенгашидир. У б риг адирлар- 
нинг умумий м а ж л ис ид а сайланади.
Б р иг ад ир л ар кенгаши бир ойда бир м а рт а йигилиш 
утка зади ва унга и шл аб чикариш р а х б ар л ар и н и ж а м о а т
таш к и л о тл а ри вакил л арини таклиф этади.
2- §. Я Н Г И Ч А Х У Ж А Л И К Ю Р И Т И Ш Ж А Р А Е Н И Д А Р А Х Б А Р Н И Н Г
Т А Ш А Б Б У С К О Р Л И Г И
Хозирги 
д а в р д а
х уж а ли к 
механизмини 
тубдан 
ка йт а куришнинг энг мухим хусусияти ва конуния- 
ти — корхона ва б ирл ашмал а р ни н г узини-узи бошка- 
ришга 
у т и ш и Д и р -
Мустакиллик,
м а н ф а а т д о р л ик
ва 
м а с ъ у ли ят — узини-узи 
б ошкаришнинг
учта 
таркибий 
Кисми хисобланади. Ш у билан бирга ма ъ с у л ия т ва 
ж а м о а
м а н ф а а т л ар и н и
мув офикл ашт иришнинг
яхши 
созл а нган механизмни корхоналар мустакиллиги, яъна 
эркин, уз с а ма р а д о р л и г и йуналишида х а р а к а т килиши- 
ни кенгайтиришнинг бошлангич шартидир.
Х у ж а л и к юритишнинг янги шароитида мехнат ж а м о ­
а л а р и
мехнат 
ресурсларидан,
шунингдек 
хом 
ашё, 
м а т е р и ал ла р ва энергиянинг барча т у р ла р и да н янада 
окилона ф о й д а л а н и ш д а н ма нфа атд ор б у л а ди ла р . Корхо- 
нал арн и нг мустакиллигини молиявий ва моддий жи- 
х ат д ан т а ъ м и н л а ш учун унинг ихтиёрига ишлаб чика- 
ришни, ф а н ва техникани р ивожла нт ири ш, мехнатга 
х а к тул аш,
моддий 
раг батл антириш,
ижтимоий 
ри- 
в о ж л а н и ш фо нд л ар и берилмокда.
Хозирги 
ш а р о ит д а 
х уж а ли к
р а х б а р л а р и
мехнат 
ж а м о а л а р и б ил а н б ирг а ликда уз р е ж а л а р и ни мустакил


р а в и ш д а ишлаб чикиш, уни а с осл аш ва та к с и мл а ш 
Хукукига эга булдилар. Хозирги бозор муносабатлари 
ш а ро и т ид а 
нарх-наво кундан-кунга 
ошиб 
бормокда. 
Б у н д а й
огир 
ва 
мураккаб ша роитда 
республикамиз 
к орх он а л а ри бутунлай тухтаб колиши, и шс и з л а р армия- 
си купайиши хавфи тугилди. Бундай шароитда рах- 
б а р л а р н и н г
ишбилармонлиги 
иш 
бериб 
колди. 
Чу- 
нончи, корхона рахб ар л ари н и нг ишбилармонлиги, та- 
шаббускорлиги 
хисобига 
корхо нал ар 
кенг 
х а л к
истеъмол махсулотларини и шлаб ч ик ишга , ерли хом 
ашё ва ма териалларнинг са ма ра ли и ш л а т и шг а утдилар. 
Р а х б а р л а р н и н г бундай та ш а б бу с курсатиши мехнат- 
ка шл а р н ин г д арома дл а ри н и оширишга, уларни бозор 
иктисодининг 
ofhp
д а м л ар и да моддий химоя килишга 
ё р д а м л а ш м о к д а .
Р а х б а р л а р н и н г бундай т аша б бус кор булиши жа мо а-
га 
в а
мехна ткашла рг а 
куйидаги 
с а м а р а н и
бериши 
мумкин:
а ) корхона 
ме хна ткашла ри доим 
иш билан таъ- 
ми н ла на ди л ар ;
б ) бозор х а л к истеъмоли ва о з и к - ов ка т моллари 
б и л а н бойийди;
в) мехнаткашларнинг маоши бир неча м а рт а ошади;
г) мехнаткашларнинг кундалик с а р ф - х а р а ж а т л а р и -
нинг 
бир 
кисмини 
корхона 
д а р о ма д и
хисобидан 
к о п л а ш имконияти яратилади.
Р а х б а р л а р н и н г яна бир мухим т а ш аб бу с и — бу ку шма 
корхоналарни бунёд этишдир. 
Бир 
неча 
вилоят ва 
т у м а н л а р д а, хорижий д а в л а т л а р и шб ил ар мо нл ар и ёрда- 
мида м а в ж у д махаллий хом а ш ё асосида ма хсул от и шлаб 
ч ик ару в чи кушма корхоналар т ашки л э тил мо к да . Б у н ­
дай к о рх он ал ар хар хил х а л к истеъмол ва о з ик- ов ка т
махсулотларини и шл а б чик ариш б илан бирга ма ха л лий
х а л к вакил л арини иш биЛан т а ъ м и нл а м о к д а .
Р а х б а р ходимларнинг яна бир фойда ли т а ш аб бу си — 
к и ш л о к хужа ли к ж а м о а л а р и т арк иб и да кичик пахта, 
пилла, кора кул терилари, ж у н ва м е ва - с а б з а в о т л а р г а и ш ­
лов бериб, улардан тайёр махсулот и ш л аб ч ик а рув чи кор ­
хон а л ар н и ташкил килишидир. Улар ме ва - с а бз а во т л а р н и
исроф булишдан, сифати б узил ишид ан с а кл ай ди .


Бугунги кунда корхоналарнинг узини м а б л а г б ил а н
т а ъ м и н л а ш г а утиши ва б ошк а ру в в а з и ф а л а р и н ин г му- 
р а к к а б л а ш у в и ходимларни тугри т а н л аш, у л а р н и жо й -
жойнга куйиш ва т ар б и я л а ш ии!ларига катта м а с ъ у л и я т
билан к а р а ш н и т а л а б килади. Шу билан б и р в а к т д а
б о ш к а р у в
ходимлари 
олдига 
куйиладиган 
т а л а б л а р
хам ошди. Б о ш к а р у в ходимлари — мехнатка шл ар н ин г
энг 
яхши 
в акиллари 
булиб, улар 
уз б и л и м л ар и г а ,
ку н и кма ла ри г а ва т а ж ри б ас иг а кура мехнат ж а м о а л а -
рининг 
ме хна т 
фаолиятини 
ташкил 
к и л иш г а
кодир 
кишилар б ули шл а ри керак.
Хо д имл ар сиёсати — ходимлар билан и ш л аш н и н г а с о ­
сий йуна лишидир. Унда ходимлар тугрисида, у ларнинг 
х у ж а л и к юритишнинг янги шароитларида ф а н - т е хн и ка
т а р а к к и ёт и ни н г 
юкори 
ч уккиларнг а 
чикиб 
олишини, 
и шл аб чикаришнинг юксак с а мара до рл и г ин и т а ъ м и н ­
л а ш г а кодир шахсларни т а р б и ял аб етказиш ту гр исида 
суз юритилади.
Му ст ак и л Узбекистон худудида ходимлар сиёсатига 
бутунлай б о ш к а ч а ёндошилмокда. Шу му н о с а ба т б илан 
ходимларни 
т ан л а ш
и шл ар и га
куйидаги 
т а л а б л а р н и
куйиш м а к с а д г а мувофикдир:
1. Ход и мл ар таркиби доимий ишчи к у ч ла р билан 
тулдирилмоги, уларни а лм а шт и р иш ж а р а ё н и узлуксиз 
булиши з арур.
2. Ходимларнинг гоявий- назарий ва сиёсий д а р а ж а с и
ка мситилмаслиги керак.
3. Ходимларнинг та н хо фикр юритишини ва ф а о л и я ­
тини 
к у л л а б - к у в в а т л а ш ,
ул арг а 
берилган 
х ук ук ла р-
д ан ф о й да л а н и ш и учун з ар у р шароитлар я р а т и ш керак.
4. Т о п ши рил г ан в а з и фа н ин г б а ж а р и л и ш и ж а во б г а р -
лигини, 
интизомни 
ва 
у з а р о
т а л а бч а н л ик ни
я н а д а
к ут а ри ш лозим.
5. Ход и мл ар т а н л а ш д а уз мафаатини к у з л а б ишл ай -
д и г а н л а р д а н , к а рин д ош- у руг л ар , ошна- ог айничилик ва 
б о ш к а и л л а т л а р да н т о з а л а н и ш зарур.
Х од им л ар сиёсатининг энг мухим в аз и фа с и б о ш к а ­
рув ход имла ри олдига куйиладиган т а л а б л а р н и и шл а б
ч ик и ш да н иборат. Бу т а л а б л а р ход имла р т а н л а ш д а
у л а р н ин г
куйидаги 
хислатларини 
инобатга 
олишни 
т а к о з о килади:


а )
сиесий хислатлар. Бу л ар таркибиг а: гоявийлик, 
сиёсий ётуклик ва масъулиятлилик ка б и ла р киради.

б) ишчанлик 
хислатлари. 
Б у л а р г а 
билимдонлик,
т ашк и л о тч и л ик кобилияти, янгиликни х,ис кила олиш 

туйгуси, янги техника, технология ва ташкилий рояларни 

муносиб рав и шд а б ахолаш ва уларни а м а л да куллай 
билиш хислатлари киради. И ш ч а н ли к хислатининг энг 

мухим томони омилкорликдир.
в) 
шахсий 
хислатларга 
тез 
ва 
чукур 
фи крл аш,
топагонлик,
собиткадамлик,
ирода, 
т а в а к к ал
кила 
билиш, за р ур булганда бутун маъсулиятни уз зимма сига 
олиш, ка тъиятл илик ва матонат киради.
Ходимлар билан ишлаш тизимида «объект» ва «су б ъ­
ект» деган тушунчалар м а в ж у д булиб, объект — х о ­
д им ла р 
билан 
ишлаш тизимининг 
асосий 
таркибий 
кисмлари: ходимларни т ан ла ш, ул арг а б а х о бериш; 
субеъкт — бу ходимлар в аз и ф а л а р и н и руёбга чикарувчи 
идора ва ходимларнинг жамидир.
Х у ж а л и к юритиш механизми б илан ходимлар орасида 
иш олиб бориш тизимининг уйгун т арзд аг и бирлиги 

мухим а х а ми я т касб этади. Бу тизим янги турдаги х о ­
димларнинг б ошка рув сохасида п айдо булиши, мустах- 

кам у р н аши б колиши ва кенг ёйилишини т а ъ м и нл а ш и
лозим. Бу эса улар фаолиятининг услуби янги в а з и фа -
л а р г а ва х у ж а л и к юритиш ша р т - ш а р о и т л а р и г а б а т а м о м 
мувофик булади.
И ш л а б ч икаришда ходимлар б ил ан ишл ашн и нг узига 
хос хусусиятларидан биттаси — бу ходимларни т а н л а ш -
дир. Ходимларни турри т ан л а ш ва жо й - ж о й и га ку йи шд а 

з арур ма ъсул и ят билан ён до ши шма са иш я кунла ри ку- 
тилган Самара бермаслиги аник.

Ходимлар т ан ла ш услуби к а н ч а л и к пухта и ш л а б
чикилган булса, жа моанинг мехнат фа о л и я ти д а
ку- 
тилган с а ма р а до р ли кк а шунчалик тез э ришиш а м а л иё т да
исбот этилган.

Ходимларга 
б ах о
бериш. 
Бу 
ишнинг 
б ел ги л аб
куйилган тартиби «аттестация» деб а т ал ад и.
Аттестация 
ходимларни 
т а н л а ш
ва 
т а р б и я л а ш г а ,
уларнинг ишбилармонлик ма ла ка с ин и ва билим д а р а ж а -
сини оширишга хизмат килади. Ходимларни а т т ес т а ц ия -
дан утка зиш тартиби 19-чизмада берилган. Аттестация 
жа р а ё н и д а ходимларнинг м а л а к а с иг а , унинг б а ж а р а -
ётган ишига ёки лавозимига л ойи кл и г иг а холисона б а х о
берилиши керак. Аттестация ки л ин аё тган ходимнинг иши-
f



Download 3,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish