И/ч жараёнида узоқ вақт иштирок этиб, ўз кўринишини ўзгартирмайди, ўз
қийматини қисмлаб-кисмлаб утказади. Таркиби: бино иншоот, транспорт
ва бошкалар.
17.
Иқтисодий мақсадига кўра асосий фондлар.
Ишлаб чикариш, ноишлаб чикариш фондлари
18.
Асосий фондларни баҳолаш усуллари қандай?
Бошлангич киймат, тикланган киймат, колдик киймат
19.
Асосий фондларнинг эскириш турлари қандай?
Жисмоний ва маънавий,
20.
Амортизатция нима? Амортизатция ажратмалари деб нимага айтилади?
Асосий фондлар қийматини тайёрланаётган махсулотга ўтказиш жараёни
амортизация
деб,
ушбу
жараёнда
тўпланган
маблағлар
амортизация
ажратмалари деб аталади.
21.
Таъмирлаш цикли деб нимага айтилади? Асосий фондларни
таъмирлашнинг қандай турларини биласиз?
Икки марта капитал таъмирлаш орасидаги муддат таъмирлаш цикли деб
аталади. Таъмирлаш: капитал, ўрта ва жорий
22.
Асосий фондлардан фойдаланиш кўрсаткичлари қайсилар?
Экстенсив, интенсив ва интеграл кўрсаткичлар
23.
Экстенсив, интенсив ва интеграл кўрсаткичлар нимани аниқлайди?
Экстенсив – АФдан вакт буйича, интенсив – АФдан кувват, интеграл – бир
вактни узида хам вакт хам кувват буйича фойдаланиш даражасини
аниклайди.
24.
Асосий ишлаб чиқариш фондларидан фойдаланишни яхшилашнинг
асосий йўналишларини сананг.
Ҳодим малакаси, смена коэффициентини ошириш, профилактика ишларини
ўз вактида бажариш керак, хомашёни уз вактида етказиш керак.
25.
Айланма маблағлар нима?
И/ч жараёнида 1 марта иштирок этади, ўз кўринишини ўзгартиради, ўз
қийматини тўлиқлигича тайёрланаётган маҳсулотга ўтказади.
26.
Корхонанинг айланма маблағлари қандай фондларга бўлинади?
Айланма и/ч ва муомала фондлари
27.
Айланма ишлаб чиқариш фондлари неча гуруҳга бўлинади?
3 гурухга: и/ч захиралари, тугатилмаган и/ч ва ярим тайёр махсулот,
келгуси давр харажатлари
28.
Айланма маблағларнинг тўлиқ айланиши неча босқичдан иборат?
П-Т
Т
Т-П
29.
Меъёрлаштирилувчи ва меъёрлаштирилмайдиган айланма маблағлар.
27-саволдагилар меъёрлаштирилади, Меъёрлаштирилмайди: муомала
фондлари, харидорга бериб юборилган тайёр махсулот, хисоб ракамидаги
пул маблаглари
30.
Айланма маблағлардан самарали фойдаланиш кўрсаткичлари нима?
Айланиш коэф., юкланиш коэффициенти, бир марта айланиш тезлиги
31.
Айланма маблағлар айланишини тезлаштирш нималарни талаб қилади?
Айланиш давомийлигини қисқартириш.
32.
Иш кучининг бошқа товарлардан фарқи нима?
Ўз қийматидан ортиқ бўлган қиймат яратади, иш кучини жалб қилмасдан
туриб и/ч жараёни амалга ошмайди, асосий фонд ва айланма маблағлардан
самарали фойдаланиг иш кучига боғлиқ бўлади.
33.
Иш кучидан самарали фойдаланишга таъсир этувчи омиллар нималар?
Моддий манфаатдорлик, атроф муҳит, жисмоний ақлий ва асаб тикланиши,
бошқарув усули. Бошқарув усули қанча яхши бўлса иш кучидан шунча кўп
самар олса бўлади.
34.
Иш ҳақининг қандай турлари мавжуд?
Номинал ва реал
35.
Иш ҳақи соҳасидаги сиёсатни ишлаб чиқиш ва уни ташкил этишда
қандай тамойиллар инобатга олиниши лозим?
Ҳодимни ёллаш, режалаштириш, жойлаштириш, ўқитиш, малакасини
Do'stlaringiz bilan baham: |