Комитет по координации развития науки и технологий при кабинете министров республики узбекистан


Туркумлар  Турлар  Индивидлар  Индивидларнинг умумий сони, фоиз  ҳисобида  Сони  1  Tylenchida



Download 5,01 Kb.
Pdf ko'rish
bet5/176
Sana29.04.2023
Hajmi5,01 Kb.
#933389
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   176
Bog'liq
tezis

Туркумлар 
Турлар 
Индивидлар 
Индивидларнинг умумий сони, фоиз 
ҳисобида 
Сони 

Tylenchida 
12\14 
150\215 
55 

Rhabditida 
8\8 
72\78 
21 

Araeolaimida 
-\8 
-\80 
20 

Dorylaimida 
5\1 
18\3 

Жами: 
25\31 
240\376 
100 
1 жадвал
Ғўза агроценози ва ёндош экосистемалари тупроқ нематодаларининг туркумлар бўйича 
тақсимланиши 
quadridentatus, 
Brachionus 
quadridentatus 
ancyloghnatgus, Hexathra fennica,
Keratella cjchlearis 
testa, Lecane bulla, Polyarthra remata, Trichocerca sp

кам учраб, намуналарда бир икки донадан ошмади. 
Ёзда шохдормўйловли қисқичбақасимонларнинг 
доминант таркиби ўзгаришга 
учради. Бунда 
доминант ҳисобланиб 
Diaphanosoma mongolianum,
субдоминант эса 
Daphnia laevis
ва 
Daphnia galeata
бўлди
. Bosmina sp., Alona rectangula, Moina 
brachiata

қирғоққа 
яқин 
территорияда 
эса 
Ilyocryptus sordidus
турлари ахён-ахён учрашлиги 
маълум бўлди. Бахорда учрамаган турлардан 
Leptodora kindtii
қисқичбақасимонининг бир, икки 
донаси учради. 



девисапробионтлар ва эусопробионтлар.
Фитогельминтлар 3 хил бўлиб: а) ҳақиқий 
паразитлар 
фақат 
ўсимлик 
шираси 
билан 
озиқланиб, 
соғлом 
ўсимликларда 
паразитлик 
қилиши натижасида ўсимлик тўқималари шаклини 
ўзгаришига олиб келади. Ҳақиқий паразитлардан: 
Dityle nch u s, 
Pratyle nchu s,
N oto tylenc hu s, 
Helicotylenchus, Tylenchorhunchus
авлоди вакиллар 
турлари кўп миқдорда учради. б) потенциал 
паразитлар касалланган ўсимликлар тўқималарида 
ҳам паразитлик қилади, касаллик белгиларини
келтириб чиқармайди. Потенциал паразитлардан 
Tylenchus

A
g
lenchus, Merlinius, 
авлоди вакиллари 
учради. в) микогельминтлар замбуруғлар билан 
озиқланувчи 
нематодалар 
бўлиб, 
бизларни 
намуналаримизда: 
Aphelenchus, 
Aphelenchoides, 
авлоди вакиллари учради. 
 
Па р а р из о би о нтл а р

а с оса н 
т упр о қ 
нематодалари бўлиб, ўсимлик илдизи билан 
бевосита боғлиқдир. Бу гуруҳ нематодалари 
ўсимлик 
илдизи 
шираси 
билан 
озиқланади. 
Бизларни намуналаримизда бу гуруҳ вакилларидан 
10 тур аниқланди. 
 
Паразиобионтларни ҳам 3 хилга ажратиш 
мумкин. Биринчи хили фақат ўсимлик илдизи 
шираси билан озиқланади, булардан 
Eudorylaimus, 
Mesodorylaimus
авлоди вакиллари учради. Иккинчи 
хил параризобионтлар тупроқ детритлари билан 
боғлиқ бўлиб, детритофаглар дейилади. Бизларни 
намуналаримизда бу гуруҳ вакилларидан учрамади. 
Учинчи хил параризобионтлар йиртқичлар бўлиб, 
улар жуда майда тупроқ ҳайвонлари коловраткалар, 
нематодалар, 
камқиллилар 
билан 
озиқланади. 
Й и р т қ и ч
н е м а т о д а л а р д а н
б и з л а р н и н г 
намуналаримизда 
Discolaimus discоcephalus 
тури 
учради.
Девисапробионтлар 
– 
соғлом 
ўсимлик 
тўқималарида ҳам чириган муҳитда ҳам яшашга 
мослашган бўлиб бу гуруҳдан намуналаримизда 15 
тури топилди. Улар қуйидаги авлодларга мансуб: 
Plestus, 
Cephalobus, 
Eucephalobus, 
Acrobeles, 
Ac ro bel oi de s, 
C hi lo pl acu s, 
Pa na g robe lu s, 
Panagrolaimus. 
Б е к о б о д
т у м а н и
б и о г е о ц е н о з л а р и 
тупроқларидаги нематодалар таркибини эколого-
трофик 
гуруҳлари 
солиштириб 
ўрганилганда 
фитогельминтлардан 
ҳақиқий 
паразитлар 
ва 
микогельминтлар доминантлик қилди. Экологик 
гуруҳлардан 
девисапробионтлар 
ҳам 
кўплаб 
учради. Эусапробионтлар эса учрамади.
Агроценоз 
тупроқларда 
нематодалар 
сони 
ёндош экосистемалари тупроқларга нисбатан кам 
учраганлиги тасдиқланди.
Бекобод тумани “Ойбек” фермер хўжалиги ғўза 
агроценози ва ёндош экосистемалари тупроқ 
намуналаридан 46 тур 616 та нематода аниқланди. 
Ғўза агроценози ва ёндош экосистемалари 
тупроқларидан олинган намуналардан 25 тур, 240 
та, 31 тур, 376 та нематодалар топилиб, улар 4 та 
туркум, 15 та оилага мансуб (1-2 жадвал).
Ғўза агроценози ва ёндош экосистемаларидан 
топилган 
нематодалар 
туркумлар 
орасида 
тарқалиши қуйидагича: 
Tylenchida
туркуми 12 та 
тур; 14 та тур (150, 215 та нематода) ни ташкил 
этди. 
Бу 
туркум 
вакиллари 
бошқа 
туркум 
вакилларига нисбатан кўпчиликни ташкил этди. Бу 
ҳамма учраган нематодаларга нисбатан фоиз 
ҳисобида 58 % ни ташкил этди.
Rhabditida 
туркуми тупроқ намуналарида 8 та 
тур (72 та нематода), ёндош экосистемаларида ҳам 
8 та тур 78 та нематода ташкил этади. Бу ҳамма 
учраган нематодаларни 25% ни ташкил қилади.
Araeolaimida 
туркуми 
вакиллари 
ғўза 
агроценозлари 
тупроқларда 
учрамади, 
ёндош 
экосистемалари тупроқларида 8 тури (80 нематода) 
аниқланди.
Dorylaimida 
туркуми вакиллари 5 тур (18 та 
нематода), ёндош экосистемалар тупроғида 1 та тур 
(3 та нематода) ни ташкил этди. Бу туркум 
вакиллари бошқа туркум вакилларига нисбатан кам 
учради. Ғўза агроценозлари тупроқ нематодаларини 
экологик гуруҳлар бўйича таҳлил қилганимизда тур 
таркиби ва сони жиҳатдан фитогельминтлар бошқа 
экологик гуруҳ вакилларидан устун бўлди (2 
жадвал). 
Фитогельминтлардан 
эудоминант 
турлар 
Aphelenchus avenae, Ditylenchus dipsaci, 
доминант - 
Helicotylenchus 
multicintus, 
Merlinius 
dubius, 
субдоминант -
 Tylenchus davanii, Aglenchus agricola,
рецедент -
Neothylenchus arcus, Aphelenchoides 
parietinus, Tylenchus filiformus, 
қолган 5 та тур 
субрецедент турлар бўлиб ҳисобланди. 
Параризобионтлардан 
бу 
даладан 
олинган 
тупроқ намуналарида 5 та тур 18 та нематода, 
ёндош экосистемаларида 8 та тур (80 та нематода) 
топилди. 
Эудоминант 
ва 
доминант 
турлар 
учрамади, 
Eudorylavmus 
авлоди 
вакиллари 
с уб д о м и н а н т ,
д е в и с а п р о б и о н т л а р
ғ ў з а 
№ 

Download 5,01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish