Комилов Х. П. Тс фантом doc



Download 5,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/109
Sana25.02.2022
Hajmi5,54 Mb.
#288363
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   109
Bog'liq
Комилов Х П ТС Фантом-2

Цилиндирсимон фиссур бор – ишчи ќисми цилиндирсимон бўлиб, 
узунасига йўнилган бурмалардан иборат. Баъзи цилиндрсимон борларда 
кўндаланг йўнилган айланасимон эгатлар ћам мавжуд. Борнинг кириш-устки 
ќисми конуссимон ёки майдонча кўринишида бўлади. 
Бундай бор ёрдамида кариоз бўшлиѓи очилади ва кенгайтирилади, 
пломба олиб ташланади ва ундан бўшлиќќа деворлар ћосил ќилишда 
фойдаланилади. Фиссурали бор кариес ковак деворларни кенгайтиради. Бир 
томонлама харакатида чизикли, тўғри бурчак остида шаклланган, эни бор 
диаметрига тенг фиссура хосил бўлади. Ўз ўки атрофида айланган бор туби 
ясси булган юмалоқ тешикни шакллантиради. Фиссур бор ёрдамида кариес 
ковакка кириш қисми кенгайтирилади, тугри бурчаклар ва ковак туби ясси 
холда шаклланади. Тишнинг ўқига нисбатан бир оз қийшайтириб айланса 
тўғри бурчакли таянч эгатча хосил қилиш мумкин.
 
Конуссимон фиссур бор – ишчи ќисми конуссимон шаклда бўлиб, 
кўндаланг йўнилган, ўткир ќиррали бурмалари мавжуд. Бор кариоз 
бўшлиѓини очиш ва кенгайтириш, эски пломбани олиб ташлаш ва бўшлиќ 
деворларига ишлов бериш учун ќўлланилади. Конусли борнинг қирралари ва 
асоси орасида очиқ бурчак хосил килинган. Шу сабабли борни бир 
томонлама харакатида конуссимон эгат хосил бўлади, айланма харакатида 
ясси тубли, кириш кисми кенг бўлган ковак шаклланади.
Тескари конуссимон бор – ишчи ќисми калта оёќли дастакка 
ўрнатилган бўлиб, кенг майдон ќисми эса асосий ишлов бериш нуќтаси 
ћисобланади. Унинг ёрдамида кариоз бўшлиѓи ён деворларига, бўшлиќ 
тубига ишлов берилади, таянч нуќталари ћосил ќилинади ва эски 
пломбаларни олиб ташлаш амалга оширилади. Бу борнинг ишчи қисим 
қирралари конусли борга нисбатан тескари йўналган. Ўз ўқи атрофида 
айлантирилганда тескари конуссимон бор ясси тубли юмалоқ шаклдаги 
ковакни шакллантиради. Ковакни деворлари ён томонидан чархланганда кенг 
асосли ва ўткир бурчакли эгатча хосил бўлади. Ушбу бор кариес ковак 
тубини ясси холатда чархлашда ва ён деворларида таянч эгатлари, ўткир 
бурчаклар хосил қилишда хам қўлланилади.
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


87
62

Download 5,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish