Комилов Х. П. Тс фантом doc



Download 5,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/109
Sana25.02.2022
Hajmi5,54 Mb.
#288363
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   109
Bog'liq
Комилов Х П ТС Фантом-2

Пародонтологик зондлар – пародонт тўќимаси ћолатини баћолашда 
ќўлланилади. Ишчи ќисми бурчак остида букилган, учи тўмтоќ ва 
миллиметрли маркировкага эга. Ишчи ќисми 60
даража бурчак остида 
эгилган бўлиб, тўмтоќ учи ёрдамида тишнинг ќимирлашини ћам аниќлашда 
ќўлланилади. Баъзи зондлар Qulix усули бўйича рангли кодировкага эга. 
Ќора чизиќлар билан ћар бир миллиметр, тасмалар эса 2 ёки 3 миллиметрли 
соћаларни кўрсатади. Бу кодировка ўчмайди ва кўчмайди.
Бу зонд врачга тиш ва милк оралиѓидаги чуќурликни 6 нуќтада аниќлаш 
имкониятини беради. 
Шунингдек зонд ќуйидаги вазифаларни бажаришга ёрдам беради: 
1) Милк ћолатини баћолашда; 2) милк ќонаш даражасини баћолашда; 3) 
рецессия ћолатини ўлчашда; 4) фуркация ћолатини аниќлашда (Нейбер 
махсус зондлари ёрдамида); 5) тишнинг ќимирлаш даражасини аниќлашда 
(тишга асбобнинг тўмтоќ учи билан босилади). 
Ћозирда зондларнинг 40 га яќин турлари мавжуд. 
60
-расм.
Пародонтологик зонд ва унинг турлари.
 
 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


85
 
 
Тишларни чархлашда ишлатиладиган асбоблар 
Стоматологик бор. Тиш каттиќ тўќималарини чархлаш учун мустахкам 
пўлатдан махсус асбоблар тайёрланади. Бу асбоблар ишловчи бошча ва 
ушловчи ўзак ќисмдан иборатдир. Борларнинг бош ќисми кесувчи ќирралар 
билан таъминланган. Ишчи ќисмининг шакли бор номини ифодалайди (18-а 
расм). Шунингдек бош ќисми олмос ќириндилари билан ќопланган борлар 
ћам ишлаб чиќарилади. 
61
-расм. Чархловчи асбоблар
Шарсимон (думалоќ) бор – бош ќисми думалоќ бўлиб, ўнлаб 
диаметрал йўнилган бурмалардан иборат. Борнинг катталиги тоќ сонлар (1, 3, 
5, 7, 9) билан ифодаланади. Унинг ёрдамида кариоз бўшлиѓини очиш, 
некроэктомия, эски пломбаларни олиб ташлаш, илдиз каналлар оѓзини 
кенгайтириш, тиш тўќимасида таянч нуќталарини ћосил ќилиш амаллари 
бажарилади. Шарсимон бор билан ишлаганда механик таъсир йўналишига 
қараб кариес ковак деворларига хар хил шакл бериш мумкин. Шарсимон бор 
айланма харакатда ишлаганда ковак овал ёки юмалоқ шаклланади, чизиқли 
харакатда яримюмалоқ чизиқлар шаклланади. Шарсимон бор кариес ковак 
деворларини чархлашда, тиш бўшлиғини очишда, кенгайтиришда ва 
трепанация килишда, илдиз каналлари устки кисмини кенгайтиришда 
кулланилади. Ундан ташқари шарсимон бор билан тож пульпасини 
ампутация усулида олиб ташлаш мумкин.
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


86

Download 5,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish