Кимё фанидан абитуриентлар



Download 423,17 Kb.
bet35/53
Sana29.05.2022
Hajmi423,17 Kb.
#616770
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   53
Bog'liq
Kimyo fanidan abiturientlar uchun ayrim nazariy malumotlar I kitob (1)

Сувни юмшатиш усуллари. Муваққат қаттиқликни йўқотиш усуллари қуйидагилар: а)қайнатиш: Ме(НСО3)2=МеСО3↓+H2O+CO2. б)оҳак усули:

Ca(HCO3)2+Ca(OH)2=2CaCO3+2H2O
Доимий қаттиқлик сода усулида йўқотилади: MeSO4+Na2CO3=MeCO3↓+Na2SO4.
А Л Ю М И Н И Й.

  1. Алюминийга умумий тавсиф беринг. Алюминийнинг даврий жадвалдаги ўрни 3 давр, III A гуруҳ. Тартиб рақами 13,

нисбий атом массаси 27. Атом таркиби 13р, 13е, 14n. Ташқи қобиғи 3s23p1. Валентлиги ўзгармас III, оксидланиш даражаси +3.

  1. Алюминийнинг табиатда учраши. Алюминий табиатдаги миқдори жиҳатидан барча элементлар ичида 3-,

металлар ичида 1-ўринни эгаллайди. У Ер қобиғи массасининг 8,8% ини ташкил этади. Алюминий табиатда эркин ҳолатда учрамайди, фақат бирикмалар ҳолида учрайди. Унинг энг муҳим бирикмалари қуйидагилар: .

  1. Алюминийнинг олиниши. Саноатда алюминий электролитик усулда олинади. Бунда тоза алюминий

оксидни электролиз қилиш ноқулай, чунки у 2080оС да суюқланади. Унинг суюқланиш ҳароратини пасайтириш учун унгша криолит Na3AlF6 қўшиб сўнг электролиз қилинади:
2Al2O3 электролиз 4Al+3O2

  1. Алюминийнинг кимёвий хоссалари. Алюминий сирти ҳавода мустащкам оксид парда билан, сувда гидроксид парда билан қоплангани учун кимёвий жиҳатдан анча пассив. Агар унинг сирти тозаланса, турли реакцияларга осон киришади. Al га хос реакциялар: а)бирикиш: 4Al+3O2=2Al2O3; 2Al+3Cl2=2AlCl3; 2Al+3S=Al2S3; 4Al+3C=Al4C3; Al ва J2 нинг бирикиш реакцияси учун бир томчи сув катализатор саналади. б)ўрин олиш: 2Al+3H2O=2Al(OH)3+3H2;

2Al+3H2SO4=Al2(SO4)3+3H2; 2Al+2NaOH+8H2O=2Na[Al(OH)4++3H2;

  1. Алюминий оксиднинг олиниши. Алюминий оксид қуйидаги реакциялар асосида олиниши мумкин:

4Al+3O2=2Al2O3; 2Al(OH)3=Al2O3+3H2O

  1. Алюминий оксиднинг хоссалари. Алюминий оксид амфотерлиги учун ҳам кислота, ҳам асосларда эрийди:

Al2O3+6HCl=2AlCl3+3H2O Al2O3+2KOH=2KAlO2+H2O Aлюминий оксиднинг зичлиги алюминийникидан катта, суюқланиш ҳарорати ҳам алюминийникидан юқори. Шунинг учун у алюминийни занглашдан сақлайди.

  1. Алюминий гидроксиднинг олиниши. Алюминий гидроксид сувда эримайди. Шунинг учун у ион алмашиниш

реакциясида ҳосил қилинади: AlCl3+3KOH=Al(OH)3+3KCl.

  1. Алюминий гидроксиднинг хоссалари. Алюминий гидроксид амфотер хоссага эга. Шунинг учун у ҳам кислота, ҳам

асосларда эрийди: Al(OН)3+3HCl=AlCl3+3H2O Al(OН)3+KOH=KAlO2+2H2O. қиздирилганда парчаланади: 2Al(OH)3=Al2O3+3H2O
Т Е М И Р.

  1. Темирга умумий тавсиф беринг. Темирнинг даврий жадвалдаги ўрни 4 давр,VIIIВ гуруҳ.Тартиб рақами 26, нисбий

атом массаси 56, атом таркиби 26р, 26е, 26n. Электрон кон-си: 1s22s22p63s23p64s23d6. Валентлиги II, III ва VI. Оксидланиш даражалари +2,+3, +6 (Тегишлича FеО, 2О3 ва FеО3).

  1. Темирнинг табиатда учраши. Темир табиатдаги миқдори жиҳатидан элементлар ичида тўртинчи, металлар

ичида иккинчи ўринда туради. У Ер қобиғи массасининг 5,5 % ини ташкил этади. Темир табиатда метеоритлар таркибида эркин ҳолатда учраши мумкин. Асосан қуйидаги бирикмалари учрайди: 2О3- гематит, қизил темиртош, 3О4-магнетит, магнит ли темиртош, Fе2О3·хН2О-лимонит, қўнғир темиртош,FeS2-пирит, FeCO3-сидерит.

  1. Темирнинг олиниши. Темир олиш учун унинг оксидлари термик қайтарилади: а)водородтермик усулда: 3O4+4H2=3Fe+4H2O б)карботермик усулда: Fe2O3+3CO=2Fe+3CO2, в)алюминотермик усулда: 3Fe3O4+8Al=4Al2O3+9Fe

  2. Темирнинг кимёвий хоссалари. Темир қуйидаги реакцияларга киришади: a) бирикиш: Fe+S=FeS; 2Fe+3Cl2=2FeCl3; 3Fe+2O2=Fe3O4(FeO·Fe2O3) б) ўрин олиш: Fe+CuSO4=FeSO4+Cu; Fe+2HCl=FeCl2+H2;

3Fe+4H2O=Fe3O4+4H2; в)оксидланиш-қайтарилиш: 2Fe+6H2SO4=Fe2(SO4)3+3SO2+6H2O 8Fe+30HNO3=8Fe(NO3)3+3NH4NO3+9H2O

  1. Темир(II) оксиднинг олиниши. FеО қуйидаги усуллар билан олиниши мумкин: а)темир зангини қисман қайтариб: Fe3O4+CO=3FeO+CO2; Б)темир(II)-гидроксидни парчалаб: Fe(OH)2=FeO+H2O

  2. Темир(II) оксиднинг хоссалари. Темир(II) оксид FеО-асосли оксид. Сувда эримайди, кислоталарда эрийди:

FеО+2HCl=FeCl2+H2O. қайтарувчилар таъсирида қайтарилади: FеО+H2=Fe+H2O. 655. Темир(III) оксиднинг олиниши. Темир(III)оксид 2О3 темирнинг тўла ёнишидан ҳосил бўлади: 4Fe+3O2=2Fe2O3.
Темир(III)гидроксид парчаланишидан ҳам олиш мумкин: 2Fe(OH)3=Fe2O3+3H2O.
656. Темир(III) оксиднинг хоссалари. Темир(III) оксид қисман амфотерлик хусусиятига эга:
Fe2O3+6HCl=2FeCl3+H2O; Fe2O3+2KOH=2K/eO2+H2O Ҳосил бўлан тузлар ферритлар деб аталади. қайтарувчилар таъсирида қайтарилади: 2О3+3H2=2Fe+3H2O. Fе2О3-сувда эримайди. 657. Темир(II) гидроксиднинг олиниши. Темир(II)гидроксид сувда эримайди. Шунинг учун у ион алмашиниш реакциясида
ҳосил қилиниши мумкин: FeSO4+2KOH=Fe(OH)2↓+K2SO4.

  1. Темир(II) гидроксиднинг хоссалари. Fe(OH)2-сувда эримайдиган асос. Кислоталарда эрийди: Fe(OH)2+2HCl=FeCl2+2H2O. қиздирилганда парчаланади: Fe(OH)2=FeO+H2O. Ҳаво кислороди таъсирида

осонгина оксидланиб Fe(ОН)3 га айланади: 4Fe(OH)2+2H2O+O2=4Fe(OH)3.

  1. Темир(III) гидроксиднинг олиниши. Темир(III)гидроксид сувда эримайди. Шунинг учун у ион алмашиниш реакциясида ҳосил қилиниши мумкин: Fe2(SO4)3+6KOH=2Fe(OH)3↓+3K2SO4.

  2. Темир(III) гидроксиднинг хоссалари. Fe(OH)3-сувда эримайди. Кислоталарда ва қисман ишқорларда эрийди:

Fe(OH)3+3HCl=FeCl3+3H2O Fe(OH)3+KOH=KFeO2+2H2O. Ҳосил бўлган тузлар ферритлар деб аталади.
қиздирилганда парчаланади: 2Fe(OH)3=Fe2O3+3H2O.


М О Д Д А Т У З И Л И Ш И.

  1. Моддаларнинг гибридланиши ва уларнинг фазовий шакллари ўртасидаги боғланиш.

Моддалар молекулалари гибридланишига кўра қуйидаги турларга бўлинади: 1) sp-гибридланиш.
Бундай молекулалар чизиқли тузилишга эга бўлади, яъни улар молекулаларидаги боғ ларйўналишлари орасидаги бурчак 180оС га тенг. sp-гибридланган молекулали моддаларга мисоллар: Ве/2,ВаCl2, CO2, CS2, N2, C2H2. 2) sp2-гибридланиш. Бундай молекулалар текис учбурчак кўринишига эга бўлади, яъни улар молекулаларидаги валент боғ лар йўналишлари орасидаги бурчак 120оС га
тенг. sp2-гибридланишга эга бўлган моддаларга мисоллар: В/3, AlCl3, SO2, SO3, C2H4 C6H6, H2CO3, H2SO3, SnCl2, O3.3) sp3-гибридланиш. Бундай молекулалар тетраэдр кў- ринишига эга бўлади. Улар

4
молекулаларидаги валент боғ лар йўналишлари орасидаги бурчак 109,5оС га тенг. sp3-гибридланишли моддаларга мисоллар: Н2О, СН4, SiO2, NH + аммоний иони, H3O+ гидроксоний иони, OsO4, HClO, HClO2,
HClO3, HСlO4, H2SO4, H3PO4.


  1. Download 423,17 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish