Kasbiy ta‟lim fakulteti mehnat ta‟limi va chizmachilik kafedrasi



Download 1.01 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/6
Sana11.10.2019
Hajmi1.01 Mb.
  1   2   3   4   5   6

  

 

 O„ZBEKISTON RESPUBLIKASI  

OLIY VA О„RTA MAXSUS TA‟LIM VAZIRLIGI  

QARSHI  DAVLAT UNIVERSITETI 

                                                               

 

 

KASBIY TA‟LIM FAKULTETI 

 MEHNAT TA‟LIMI VA CHIZMACHILIK KAFEDRASI 

 

“DAK yuborilsin”

 

 Kasbiy ta`lim fakulteti  

dekani _______ dots Y/T/Bobojonov 

“___”____________2013 yil 

 

“Himoyaga ruxsat etildi” 

Mehnat ta‟limi  yo‟nalishi bitiruvchisi 

Kafedrasi mudiri dots______S.X.Yakubov 

“___”____________2013 yil 

 

Kasbiy  ta‟lim  fakulteti  kunduzgi bo‟limi 

5142000-Mehnat ta‟limi  yo‟nalishi bitiruvchisi 

Toshtemirova Xurshidaning

 

bakalavir darajasini olishi uchun  

 



Sut va sut mahsulotlaridan taomlar tayorlash

” 

MAVZUSINI  O‟QITISH   

TEXNOLOGIYASI 

 

mavzusida yozilgan 

 

 

              BITIRUV MALAKAVIY ISHI 

 

 

Bajardi______________

Toshtemirova X

 

 

 Rahbar:________ C. Holiqova

 

 

 

 

 

Qarshi – 2013 y.

 

Vatanimiz kelajagi

halqimiz

ertangi kuni mamlakatimizning

jahom hamjamiyatdagi obru



etibori

farzandlarimizning unib

usib

ulg’ayib qanday inson bo’lib

hayotga

kerib

borishiga

bog’liqdir.

Biz bunday

o’tkir haqiqatni

hech

qachon

unutmasligimiz

kerak

И. Каримов

Karimov I.A. Yuksak

ma‘naviyat-engilmas kuch. T., Ma‘naviyat,

2008,


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                            



Bitiruv malakaviy ishinig dolzarligi: 

  Yangi  pedagogic  tehnalogyalarning  yana  bir  o‘ziga  hos  hususyati  o‘quvchi  faoliyatining 

ustivorligidir.Mehnat  ta‘limini  o‘qitishda  yangi  pedagogic  tehnalogyalarning  tadbiqi  shahsni 

jamiyatning talabiga ko‘ra yunaltirish ta‘limini ana shu talablar asosida tashkil etish ta‘lim tamuillari 

metodlari aloqadorligi asosida shahsni har tomonlama shakllantirish, uni qobilyati va imkonyatlarini 

to‘liq nomoyon etish va rivojlantirish uchun qulay shart sharoitlar yaratishdan iborat. 

 Sut va sut  mahsulotlaridan taomlar tayyorlash  mavzusini o‘qitishda  modullik ta‘lim tehnalogyasini 

ishlab chiqish hamda bu tehnalogiyani mehnat ta‘lim darslarida qo‘llash dolzar maslaridan hisoblanib 

ilmiy-amaliy ahamyat kasb etadi.

 

 

Tadqiqotning o‟rganilganligi darajasi: 

  Mehnat  ta‘limini  o‘qitish  sifati  va  samaradorligini  oshirish  yullaridan  biri  bu  ta‘limga  yangi 

pedagogik tehnalogyalarni tadbiqi fanijtimoiy taraqqiyoti rivoji bilan uzviy bog‘liq holda va mavjud 

talablarga  muvofiq  takomillashib  boruvchi  pedagogik  faoliyat  hisoblanadi.Shunga  ko‘ra  ta‘limga 

yangi  pedagogic  tehnalogyalarni  tadbiq  etish  sohasida  bir  qancha  olimlar  tomonidan  bir  qator 

tadqiqot  ishlari  amalga  oshirildi.  BAHRAMOV.A.B.  Tavarshunoslik  asoslari  Toshkent:TXXI,1986 

tavarov.-M:.Ekanomika Oziq ovqat mollari Tavarshunoslik 

N.G. Proxorova N.S Nekiforova A.M Novekova Toshkent 1991yil  

Muslimov.N.A  Mullaahmedov  R.G‘.  ―Kasb  tallashga  yo‘llash‖o‘quv  qo‘llanma.Jamila  Hoshimova 

―O‘zbek pishiriqlari‖Toshkent 2008 kabi adabiyotlardan foydalanilgan.       



Bitiruv malakali ishining maqsadi. 

Umumiy  o‘rta  ta‘lim  maktablarining  6-sinflarida  o‘tiladigan  ―Sut  mahsulotlaridan  taom  tayyorlash 

mavzusini‖o‘qitishda modulli ta‘li tehnalogyasini ishlab chiqish va bu tehnalogyani o‘quv jarayoniga 

qo‘llashga yo‘naltirilgan ilmiy metodik tavsiyalarini berish hisoblanadi. 

                            

Bitiruv malakaviy ishning obyekti: 

  Umumiy  o‘rta  ta‘lim    maktablarida  ―Mehnat  ta‘lim‖fanini  o‘qitishda  yangi  pedagogik 

tehnalohiyalarini  tadbiqiga  asoslangan  o‘qitish  tamoillari  va  metodlarining  o‘‘zaro  asloqadorligini 

ta‘minlashga yo‘naltirilgan o‘quv jarayonidir. 

                           

 

 



 

 

 

 



Bitiruv malakaviy ishning predmeti: 

  ―Mehnat  ta‘limi‖fanini  o‘qitishda  yangi  pedagogic  tehnalogitalarini  tadbiq  qilish  yo‘llariga  

bag‘ishlangan o‘quv materyallari mazmuni shakli va talash tamoyillari. 

                            

 

 

 



 

 

 



Tadqiqot vazifalari: 

 -  Bitiruv  malakaviy  ish  mavzusiga  doir  ilmiy,ilmiy-metodik,pedagogik,didaktik  manbalarni 

o‘rganish va tahlil qilish. 

 -Sut mahsulotlarining kimyoviy tarkibi sutnnig assartimenti va sifatiga talablar; 

 -Mehnat ta‘limi o‘qituvchilarini tayyorlashga qo‘yiladigan talablarni tahlili; 

 -Mehnat ta‘limi darslarida qo‘llaniladigan pedagogic tehnalogyalarini ilmiy asosini yoritilishi; 

 -Sut  mahsulotlariing  fizik  –  kimyoviy  hususyati  va  ularga  tasir  etuvchi  omilarini  o‘qitish 

tehnalogiyasi mashg‘ulotlar loyihasini ishlab chiqish; 

 -Mehnat ta‘limi fanini o‘qitishda yangi pedagogic tehnalogyalarini tadbiq qilish yo‘llariga oid ilmiy 

metodik tavsiyalarini berish; 

                            

 

 



 

Tadqiqot metodlari: 

 Pedagogik 

kuzatish, 

test  so‘rovlari,anketa  to‘ldirish,savol  javob  o‘tkazish,noananaviy 

metodlar,sistemaladhtirish. 

                             

 

 

 



 

 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

Tadqiqot metodining asosi: 

 O‘zbekiston Respublikasi hukumatining o‘rta mahsus kasb hunar ta‘limini rivojlantirishga qaratilgan 

qarorlari: 

 O‘zbekiston Respublikasi ―Ta;lim to‘g‘risidagi qonuni‖,‖Kadrlar tayyorlash milliy dasturi ―,Oliy va 

o‘rta  mahsus  ta‘lim  vazirininig  buyruqlari  I.Karimovning  ta‘lim  tizimini  takomillashtirishga 

yunaltirilgan nutqlari,tadqiqot muammosiga oid ilmiy va ilmiy-metodik adabiyotlarga tayanilgan. 

                           

 

 

 



 

 

Bitiruv malakaviy ishning ilmiy yangiligi: 

               

 -Sut  va  sut  mahsulotlarining  tarkibi  va  hususyatini  tadqiqini  o‘tkazish  va  mehmat  ta‘limi  amaliy 

mashg‘ulotlari jarayonida qo‘llash ilmiy-uslubiy jihatdan asoslab berildi. 

 -Mehnat ta‘limi fanini o‘qitishda yangi pedagogik tehnalogiyalarini qo‘llashninig mazmuni,shakli va 

vositalri aniqlandi. 



 -Mehnat  ta‘limi  fanini  o‘qitishda  yangi  pedagogik  tehnalogiyalar  asosida  tashkil  qilingan  ta‘lim 

samaradorligini oshirishga hizmat qiluvchi uslubiy tavsiyalar yaratildi. 



 

 

 

 

BMIning ilmiy-amaliy ahamiyati. 

Shundan  iboratki  tadqiqot  natijasida  olingan  ilmiy  hulosalar  ishlab  chiqilgan  uslubiy  tavsyalar 

mehnat ta‘limi fani o‘qituvchilariga o‘quv ustalari va amaliyotchi talabalariga uslubiy yordam beradi. 

 

 

 

BMIning mazmuni: 

  Ishning  birinchi  bobida  sut  mahsulotlari  haqida  umumiy  ma‘lumot  sut  tarkibi  hossalari  olish 

jarayonlari haqida ma;lumotlar keltirilgan. 

 BMIning  ikkinchi  bobida  umumiy  o‘rta  ta‘lim  maktabining  6-sinflarida  o‘tiladigan  ―Sut  va  sut 

mahsulotlaridan  taomlar  tayyorlash‖mavzusini  o‘qitish  tehnalogiyasi  yoritib  berilgan.O‘qitish 

jarayonida  yangi  pedagogic  tehnalogiyaliridan  foydalanish  yo‘llari  vositalari  va  avfzalliklari  ilmiy 

asoslangan. 

                 

 

 

 



 

BMIning ishning ilmiy amaliy ahamiyati: 

Shundan iboratki tadqiqot natijasida olingan ilmiy hulosalar ishlab chiqilgan uslubiy tavsiyalar umum 

ta‘lim maktablari mehnat ta‘limi o‘quvchilariga va amaliyotchi talabalrga uslubiy yordam beradi. 

               



 

 

 

 

BMIning tuzilishi va hajmi: 

BMI  kirish  3  bob,hulosa,foydalanilgan  adabiyotlar  ro‟yhati,rasmlar,jadvallar  va  ilovalardan 

iborat.    

 

 

 



 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sigir sutining kimyoviy tarkibi 

Tarkibiy qismlari 

0‗rtacha miqdori, % 

Cheklanishlar, % 

Suv 

87,0 


83-89 

Quruq modda 

13,0 

11-17 


Shundan: 

 

 



sut yog‗i 

3,9 


2,7-6,0 

sut shakari 

4,7 

4,0-5,6 


Azotli moddalar: 

 

 



kazein 

2,7 


2,2-4,0 

albumin 


globulin va boshqa 

oqsillar 

0,4 

0,2—0,6 


 ----  --  

0,12 


0,05-0,20 

Oqsil bolmagan moddalar 

0,05 

0,02 =0,08 



Kul 

0,7 


0,60-0,85 

Vitaminlar (mg%): 

 

 ........  ..............  



retinol (A) 

0,03 


0,01-0,08 

ergokalsiferol (D) 

0,00005 

— 

tokoferol (E) 



0,15 

0,05-0,25 

tiamin (B,) 

0,05 


0,03-0,06 

riboflavin (B

2



0,15 



0,06-0,20 

Bo‗yoq moddalari 

0,02 

0,01-0,05 



 

 

 

Aminokislotalar 



Oqsil massasidagi hissasi, % 

 

l/o7pi n 



albumin 

olnbnl i n 

 

 

 ------- KdlZiV 11 1   



 

 

- ' 



 

i_ 


2 

 ___ 14 

 

 

VJlllMll 



Alanin 

Z, 1 


3,2 

2,1 


7,4 

 

 



Valin 

7.2 


4,7 

5,8 


 

 

Leysin 



9,2 

11,5 


15,6 

 ----  


 

Izoleysin 

6,1 

6,8 


8,4 

 

 



Serin 

6,3 


4,8 

5,0 


 

 

Glutamin kislotasi 



22,4 

12,9 


19,5 

 

 



Asparagin kislotasi 

7,1 


18,7 

11,4 


 

 

Arginin 



4,1 

1,2 


2,9 

 

 



Lizin 

8,2 


11,5 

11,4 


 

 

Sistin 



0,4 

6,4 


2,9 

 

 



Fenilalanin 

5,0 


4,5 

3,5 


 

 

Tirozin 



6,3 

5,4 


3,8 

 

 



Triptofan 

1,7 


7.0 

1Д ... 


 

 

Gistidin 



3,1 

2.9 


1.6- 

 

 



Metionin 

2.8 


1,0 

3,2 


 

 

Treonin 



4,9 

5,5 


5,8 

 

 



P rol in 

10,6 


1,5 

4,1 


 

 

 



 

 

eltirilganhamda 



kichik 

massali 


bo'ladi.

 

13- jadval 



Pishloqning kimyoviy tarkibi 

Miqdori, %

 

 

8



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



Namakobli pishloqlar 

13  Brinza (sigir 

sutidan) 

52,0 


17,9 

20,1 


 

 

2,0 


8,0 

14  Brinza (qo

k



sutidan) 



 

 

 



 

 

2,9 


8,0 

uglevodlar 

T/r 

Pishloq turlari 



organik 

kislota 


kill 

oqsil 


suv 

yog 


lakto 

za 


saxam= 

za 

-26-

,8  -


23.4 

25,


24.9 


 

26,


26,


23.6 


29.0 

26.0 


24.9 

16.7 


 

20,

0 

39-5 

40.0 


 

35,


36.4 


41.0 

39.5 


 

41,


50.0 


41.0 

36.4 


 

46,


40.4 


27.3 

30.0 


32.2 

31.8 


26.4 

27.3 


28.1 

 

15,



26.5 


31.8 

30.3 


30.4 

472" 


4,6- 

4.0 


4.1 

4.2 


4.2 

4.5 


4.0 

4.3 


4.1 

4.1 


6.6 







3  

 

1



1



2,0 

2,6 


2,8 

2,2 


2,2 

2,0 

2,0 

2,2 


2,8 

2,2 


2,7 

Sovetskiy» 

Shveysarskiy» 

Estonskiy» 

Yaroslavskiy» 

Latviyskiy» 

Litovskiy» 

Poshexonskiy» 

Chedder» 

Dorogobujskiy

» 

Rokfor» 


Gollandsldy^r 

Rossiyskiy»  _  



 

 

 









 

 

 



Eritilgan pishloqlar 

 

 



 

.15  «Noviy» 40-yog 

lilikda 

52,0 


23,0 

19,0 


— 

— 

2,0 



4,0 

16 


«Kolbasniy» 

dudlangan 

52,0 

23,0 


19,0 

— 

— 



2,0 

4,0 


 

 

 



 

 

 

 

 

 

 

 

Mundarija: 

 

                                                

 

14-j adval 



Pishloqning oqsil va yog‗ bo‗yicha qiyosiy tavsifi 

 

Miqdori, 100 g mahsulotdag hisobida  



Mahsulot 

oqsil 


y°g‗ 

«Sovetskiy» pishlog‗i .. ... 

71 — 

30 


 

13 


 

Cho


1

chqa go"shti (semiz) 

36 

Yanm dudlangan kolbasa 



13,5 

35 


Qo‗y go‗shti (1-toifali semizlikda) 

14 


16 

Tovuq go‗shti 

17 

12 


Eritilgan pishloq 

18 


18 

Tovuq tuxumi 

10,6 

11 


Kirish……………………………………………………………………………..3 

I-Bob. Sut va sut mahsulotlari haqida umumiy ma‟lumot. 8 

 

1.1.Sutninig fizik kimyoviy hossalari ……………. 12 



1.2.Sutninig assortimenti va sifatiga talablar…………………….......15 

1.3.Achitilgan sut mahsulotlari……………………………………19  

1.4.Sariyog‘ olinishi va turlari ………………………………….27 

1.5.Sariyog‘ning sifatiga talablar ………………………………….34 

1.6.Pishloq mahsulotlari turlari…………………………………38 

1.7. Pishloqni ishlab chiqarish tehnbalogiyasi asoslari………58 

1.8.Sut kanservalari ………………….58 

1.9.Sut mahsulotlaridan tayyorlangan taomlar………………61 



II- bob.   Sut v a sut mahsulotlaridan taomlar tayyorlash  

 

mavzusini o‟qitishda « CHARHPALAK  »  mеtodini   qo‟llash. 

2.1.Sut va sut mahsulotlari tayyorlash ……. 65 

2.2. «Charhpalak» metodi…………………………69 

2.3.Sut va sut mahsulotlaridan taom tayyorlash   mavzusini o‘qitishda..  «Charhpalak .» mеtodini   

qo‘llash...................................................71 

2.4.Sutva  sut  mahsulotlaridan  taomlar  tayyorlash  mavzusini  o‘qitish  tehnalogiyasi  bo‘yicha  2  soatlik 

dars ishlanmasi..............................74  



               III-Bob. Hayotiy faoliyat xavfsizligi. 

3.1. Shivqinlar titrashlar va ularning inson hayotidagi zararli hususiyatlar  

3.2.    Ishlab  chiqarish  muhitida  ergonomika  to‘g‘risida  tushuncha.  Inson  va  mashina 

o‘rtasidagi,bog‘liqlik……………………………………………………………..86                                                                                                                                       

Xulosa……………………………………………………………………………87 

Adabiyotlar……………………………………………………………………...90 



KIRISH 

 

    Respublikamiz prezidenti I.KARIMOV mamlakatimizning  o‘z davlat mustaqqilligini qo‘lga kiritish 

arafasida va undan keying dastlabki kunlarda olib brogan jushqin va serqirra siyosiy ijtimoiy faoliyatini 

aks etttiradigan  ‗‗O‘ZBEKISTON  mustaqqilligiga erishish ostonasda‘‘deb  nomlangan  asarida  ham  bu 

dolzarb  massalaga  katta  e‘tibor  qaratib  ―BIZGA  KADRLAR  TAYYORLASHNINIG  MAHSUS 



MILLIY  DASTURI  KERAK‖  deb  takidlab  o‘tgan  edi.Respublikamizda  ―ta‘lim  tugrisida  qonun  va 

kadrlar  tayyorlash  milliy  dasturi  ―ta‘lim  tizimiga  tadbiq  etilganidan  so‘ng  o‘qitishda  innavatsiyon 

tehnalogiyalardan foydalanishga e‘tibor qaratildi. 

Kadrlarimizga  eng  zamonaviy  intellectual  bilimlarga  ega  bo‘lgan  holda  uyg‘un  rivozlanishiga  o‘z 

e‘tiborini  qaratgan  Prezidentimiz  o‘z  vaqtida  ―Biz  farzandlarim  izning  nafaqat  jismoniy  va  ma‘naviy 

sog‘lom  o‘sishi  balki  ularninh  eng  zamonaviy  intellektual  bilimlarga  ega  bo‘lgan  uyg‘un  rivojlangan 

insonlar bo‘lib XXI asr talablariga to‘liq javob beradigan barkamol avlod bo‘lib voyaga etishlari uchun 

zarur  barcha  imkoniyatlar  va  sharoitlarni  yaratishni  o‘z  oldimizga  maqsad  qilib  qo‘ygan  miz‖  deb 

aytgan edilar. 

   Respulika  Prezidenti  ta‘lim  tarbiya  sohasiga  ham  o‘z  etiborini  qaratib  unga  milliy  didaktik  nuqtyi 

nazardan yondoshib uni quyidagicha tariflaydi.‖Ta‘lim O‘zbekiston halqi ma‘naviyatiga yaratuvchanlik 

faoliyati bahsh etadi.Prezident  

tomonidan  ilmiy asoslab  berilgan ta‘lim tarbya  modelini amaliyotga tadbiq etish o‘z  navbatida o‘quv 

jarayonini tehnalogiyalashtirish bilan uzviy bog‘liqdir. 

   O‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  I.Karimov  2012  yil  9-may  kuni  poytahtimiz  Toshkent  shahrida 

hotira  va  qadrlash  kuniga  bag‘ishlab  o‘tkaizlgan  marosimda  ishtirok  etib  ommaviy  ahborot  vositalari 

vakillarining savollariga javob qaytarar ekan mamlakatimiz taraqqiyoti halqimizning bugungi va ertangi 

hayoti  yoshlarga  bo‘lgan  e‘tibor  jahonda  va  yon  atrofimizdagi  mavjud  vaziyat  haqida o‘ta  muhim va 

dolzarb  fikrlarini  bayon  etib  “Bugungi  yoshlarimiz  hal  qiluvchi  kuch  bo‟lib  hayotga 

kirayapti.Men bu yoshlarga o‟zimga ishongandek ishonaman.”deb takidlab o‟tdi.  

 

Respublikamizda  sut sanoati ilg`or texnologiya bilan jihozlangan tarmoqlardan biri hisoblanadi.  



Bu  tarmoq  tizimiga  sut,  achitilgan  sut  mahsulotlari,  qaymoq,  sariyog`,  pishloq,  sut  konservaralari, 

muzqaymoq, kazein va boshqa mahsulotlar ishlab chiqaradigan korxonalar kiradi.  

Sut  va  sut  mahsulotlari  aholining  noyob  ozuqaviy  modda-oqsilga  bo'lgan  talabini  qondirishida 

iste'mol  qilinayotgan  oziq-ovqat  mahsulotlari  tarkibini  yaxshilashda  muhim  ahamiyatga  egadir.  Shu 

sababli, sut sanoati tarmog`ini rivojlantirishga aloxida e'tibor berilmoqda.  

So'nggi  yillarda  sut  sanoati  korxonalarida  kichik  yoshdagi  bolalar  uchun  sut  mahsulotlari 

buzoqlarini  boqishda  foydalanadigan  sut  ishlab  chiqarish  yo'lga  qo'yildi.  Sariyog`,  qattiq  va  yumshoq 

pishloq, brinza, texnik xamda ozuqa kozeini ishlab chiqarish xajmi ko'paymoqda. Axolining sut va sut 

mahsulotlariga  bo'lgan  talabini  to'laroq  qondirish  va  mahsulot  sifatini  oshirish  maqsadida  xorijiy 

mamlakatlari bilan hamkorlikda qo'shma korxonalar barpo etilmoqda. 

Hozirgi kunda go'daklarga mo'ljallab kimyoviy tarkibi xilma-xil bo'lgan quruq sut mahsulotlari 

ishlab  chiqarilmoqda.  Bunday  mahsulotlar  asosan,  ikki  guruhga  bo'linadi:  sog'lom  go'daklarga 



mo'ljallangan  va  davolash  maqsadlarida  foydalaniladigan  aralashmalar.  Sog'lom  go'daklarga 

mo'ljallangan  sut  aralashmalariga  «Malyutka»,  «Malish»,  «Vitalakt»,  «Detolakt»,  «Ladushka»  va 

boshqalar  kiradi.  Davolash  maqsadlarida  foydalaniladigan  quritilgan  sut  aralashmalarga  esa  kam 

laktozali sut, «Malyutka», «Malish»lar kiradi. 

Yosh  bolalarga  mo'ljallab  ishlab  chiqariladigan  quruq  sut  mahsulotlari  to'yimliligi,  biologik-

qiymati hamda bakteriyalardan tozaligi bo'yicha yuqori talablarga javob berishi kerak.  

 

 

 



 

 


Download 1.01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
O’zbekiston respublikasi
maxsus ta’lim
zbekiston respublikasi
o’rta maxsus
davlat pedagogika
axborot texnologiyalari
nomidagi toshkent
pedagogika instituti
texnologiyalari universiteti
navoiy nomidagi
samarqand davlat
guruh talabasi
ta’limi vazirligi
nomidagi samarqand
toshkent axborot
toshkent davlat
haqida tushuncha
Darsning maqsadi
xorazmiy nomidagi
Toshkent davlat
vazirligi toshkent
tashkil etish
Alisher navoiy
Ўзбекистон республикаси
rivojlantirish vazirligi
matematika fakulteti
pedagogika universiteti
таълим вазирлиги
sinflar uchun
Nizomiy nomidagi
tibbiyot akademiyasi
maxsus ta'lim
ta'lim vazirligi
махсус таълим
bilan ishlash
o’rta ta’lim
fanlar fakulteti
Referat mavzu
Navoiy davlat
umumiy o’rta
haqida umumiy
Buxoro davlat
fanining predmeti
fizika matematika
universiteti fizika
malakasini oshirish
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
davlat sharqshunoslik
jizzax davlat