"Kasb ta'limi" bakalavriat ta'lim yo'nalishi talabalari uchun (46-13 guruhi) Materialshunoslik fanidan ma'ruzalar (1-8) Tuzuvchi: dots. Xabibullayev R. A. Mundaruja


Керамика ва шишалар классификацияси



Download 1,4 Mb.
bet51/63
Sana24.02.2022
Hajmi1,4 Mb.
#201025
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   63
Bog'liq
1-8-maruzalar

Керамика ва шишалар классификацияси
Керамика ва шиша маҳсулотлари биринчи навбатда силикатлар асосида олинган. Ер пўстининг 75 % и силикатлардан ташкил топгани, 12 % и эса озод кремнезёмдан иборат. Керамика ва шиша турли хомашёлардан пишириш ва эритиш йули билан олинади.
Хоссаларига кўра бўлиниши. Хосса ва хусусиятларига кўра икки катта қисмга — керамика ва ўтга чидамли материаллар ҳамда шиша ва ситалларга бўлинади.
Биринчи қисмга «Керамика ва ўтга чидамли материаллар технологияси» асосида ишлаб чиқариладиган буюмлар киради. Булар уч катта группа—анъанавий керамика (қурилиш ва нафис керамика), техника керамикаси (ўтга чидамли юқори оксидли керамика, силикат ва алюмосиликатли керамика, титанатли, ферритли, карбидли, нитридли, боридли ва силицидли керамика) ва ўтга чидамли материаллар (креамнезёмли-динасли ва кварцли; алюмосиликатли— яримнордон, шамотли ва юқори глиназёмли; магнийли- магнезитли, доломитли, форстеритли ва шпинелли; хромли-хромитли, хром магнезитли ва магнезитхромли; цирконийли-цирконли ва цирконий асосли, карбонли-коксли ва графитли; оксидли—махсус оксидли; кислородсиз—карборундли ва ҳоказо) дан ташкил топган.
Иккинчи қисм маҳсулотлари «Шиша ва ситаллар технологияси» асосида бирлашган. Шиша қурилиш (дераза, ойна, тобланган ойна, профилли ойна, парчаланмайдиган ойна, безакбоп рангли ойна, шиша блок, кўпик шиша, шиша тола), техникабоп (оптика, нурли техника, электроника, электр изоляцияси, кимёвий лаборатория, ампулали тиббий ва кварцли шиша ҳамда маиший-хўжалик шишалари (биллур, рангли ва рангсиз шиша, ойнак, кўзгу, арча, безак ва ҳоказо) группалардан ташкил топган. Ситаллар эса хомашё турига караб техника ситали (фотоситалл, ситаллцемент, сподуменли, кордиеритли, қўрғошинли си талл ва хоказо) ҳамда саноат чикиндиси ва тоғ жинси ситалли (шлакситалл, кулситалл, петроситалл)га бўлинади.
Қўлланилишига кўра бўлиниши. Материалларни татбиқ этилишига кўра керамика ва шишалар учта катта қисмга бўлинади: 1) қурилиш ва саноат қурилиши материаллари; 2) техника материаллари; 3) маиший-хўжалик материаллари.
Қурилиш ва саноат қурилиши материалларига қурилиш керамикаси маҳсулотлари, ўтга чидамли материаллар ва қурилиш шишаси киради. Курилиш керамикаси деворбоп, томбоп ва фасадбоп керамика, пол плитаси, канализация учун ишлатиладиган сопол кувурлар, кимёвий моддаларга нисбатан чидамли керамика, фильтрловчи ковак керамика, керамзит, аглопорит ва санитария-қурилиш сопол буюмларидан ташкил топган.
Кенг кўламда саноат қурилмалари қурилишида ишлатиладиган ўтга чидамли материаллар кимёвий-минералогик таркибига ҳамда ишлаб чиқариш технологиясига қараб саккиз тур (қум-тупроқли, алюмосиликатли, магнезиал хромитли, цирконийли, карбонли, оксидли ва кислородсиз) моддаларга ажралади.
Техникада қўлланувчи материаллар, асосан техника керамикаси, техника шишаси ва техника ситалли группаларига мансуб. Кўп манбаларда техника керамикаси 6 тур маҳсулотларни ўз ичига олиши қайд этилган: юқори ўтга чидамли оксидлар керамикаси; силикат ва алюмосликатлар асосидаги керамика; титан (IV) оксиди, титан, циркон ва бошқа кимёвий бирикмалар асосида диэлектрик ўтказувчанликка эга бўлган керамика; феррошпинел ва бошқа бирикмалар асосида олинадиган магнит хоссали керамика; юқори температурада эрийдиган кислородсиз бирикмалар асосидаги керамика ва керметлар.
Маиший-хўжалик материаллари ва буюмлари асосан нафис керамика ва маиший шишадан ташкил топган. Нафис керамика буюмлари икки турга — чинни ва сопол буюмларга, маиший шиша буюмлари эса уч турга — шиша идиш (тара) сортли шиша ва бадиий декоратив шишага бўлинади. Маиший-хўжалик буюмларини яна ўтга чидамли материаллар ва ситаллар асосида ҳам олиш мумкин.

Download 1,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   63




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish