Касалликлари ва зараркунандаларига қарши



Download 450,69 Kb.
bet15/78
Sana16.03.2022
Hajmi450,69 Kb.
#497348
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   78
Bog'liq
kasallik va zararkunandalarga qarshi kurash 7a528

Меваларнинг учидан чириши – юқумли бўлмаган касаллик бўлиб, бунда меванинг учида сувли доғ пайдо бўлади ва помидордаги бу доғ вақт ўтиши билан қорайиб, катталашади ва мева ясси бўлиб қолиб,
ривожланишдан тўхтайди. Бунинг асосий сабаблари - сувсизлик ёки кальций етишмаслигидир. Кураш чоралари сифатида доимий равишда суғоришни, кальций селитраси эритмаси билан пуркашни тавсия қилиш мумкин (200 кв. метрга 10 литр сувга 5-10 грамм кальций селитраси солган холда). Бундай ишлов бериш усули хар 5-7 кунда қайтарилиб турилиши керак. Бу касалликлардан қутулиш ва яхши хосил олиш учун керакли бўлган агротехник тадбирларни ўз вақтида амалга ошириб туриш ҳам катта аҳамиятга эгадир.

К а р т о ш к а


Картошканинг яхши ривожланишига ва серхосилдорлигига салбий таъсир кўрсатадиган қуйидаги асосий касалликлари, вируслари ва зараркунандалари мавжуд:
Фитофтороз - замбуруғли касаллик бўлиб, картошка ўсимлиги бу касалликка жуда ҳам кўп чалинади. Касаллик пастки баргларнинг учларидан бошланади, уларда қора рангли хўл доғлар пайдо бўлади ва кейинчалик улар оқ чанглар билан қопланади. Касаллик аста-секин картошка туганакларига ҳам ўтади. Аммо бу касаллик картошка хосили йиғиб олингандан 2-3 хафта сўнг картошкаларда намоён бўлади. Картошкаларда қаттиқ, босиқ чуқурчали доғлар пайдо бўлиб, кейинчалик улар картошкаларнинг чиришига олиб келади. Ундан қутулиш учун қуйидаги ишларни бажариш керак:

  • Картошкани помидорлар билан биргаликда экиш мумкин эмас, чунки фитофтороз иккала ўсимликнинг ҳам умумий касаллигидир.

  • Картошка хосили йиғиб олинаётганда касал картошкалар ва уларнинг поялари ажратилиб, чекка жойда ёқиб юборилиши лозим.

  • Баргларда жигарранг доғлар пайдо бўлганда картошка ўсимлигига 1% ли бордосс суюқлиги пуркалиши керак. Пуркалган суюқлик ўсимликка катта томчилар шаклида эмас, балки туман шаклида ўтириши керак. Пуркашни кечки пайт, қуруқ ва шамолсиз вақтда амалга оширган маъқул.

  • Фитофтороз билан оғриган картошкани касаллик унинг туганакларига ўтиб кетмаслиги учун яна қўшимча ягана қилиш керак.

Агар картошка оммавий равишда фитофтороз билан касалланса, у холда ўсимликка Мис купороси билан ишлов берилади (10 литр сувга 20 грамм купорос солган холда). Бу ишни картошкани батамом йиғиб олишдан олдин қилиш керак. Касалланган ўсимлик таналарини кесиб олиб, ёқиб ташланади. Бу ердан уруғлик учун картошка колдириб бўлмайди хамда бу ерда яна бир неча йилдан кейингина картошка экиш мумкин бўлади. Қазиб олинган картошка салқин жойда яхшилаб қуритилади ва 1-2 хафтадан сўнг саралаб чиқилади. Шундан сўнггина улар кишга сақлашга олиб қўйилади.

Download 450,69 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish