Кафедраси “ машиналар яратишнинг



Download 2,73 Mb.
bet21/113
Sana09.06.2022
Hajmi2,73 Mb.
#649269
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   113
Bog'liq
2 5195269785012671267

Солиштирма огирлик. Хажм бирлигидаги модданинг огирлиги солиштирма огирлик деб аталади ва g билан белгиланади:
g=
бу ерда G - суюклик огирлиги, Н. СИ га биноан солиштирма огирлик Н/м3 да улчанади. Масса билан огирлик узаро қуйидаги богланади:
m=
бу ерда g - эркин тушиш тезланиши, м/с2.
Массанинг микдорини r= тенгликка куйсак, зичлик билан солиштирма огирликнинг узаро богланиш нисбати келиб чикади:

g=rg



Зичликка тескари бўлган катталик солиштирма хажм деб аталади ва v3/кг) билан ифодаланади:
v=
Ковушоклик. Хакикий (реал) суюкликлар труба ичида харакатланганда, унинг ишкаланиш кучи хосил бўлиб, суюклик силжишига тускинлик килади. Суюкликнинг узаро параллел харакат килаётган катламлари оралигидаги ишкаланиш кучи (Т) Нғютон конуни билан ифодаланади:
Т=mF
бу ерда F - ишкаланиш юзаси; - тезллик градиенти; m - ковушокликнинг динамик коэффициенти.
Ковушокликнинг динамик коэффициенти СИ га биноан қуйидаги бирликда улчанади:
m= Па×с
Динамик ковушоклик коэффициентининг шу суюклик зичлигига нисбати кнематик ковушоклик дейилади ва v билан белгиланади:
n=
СИ да кинематик ковушоклик м2/с бирлигида улчанади.
Температура ортиши билан суюколикнинг ковушоклиги камаяди, газларда эса ортади. Суюкликнинг ковушоклиги газнинг ковушоклигига нисбатан бир неча марта каттадир. Масалан, 200С да сувнинг ковушоклиги тахминан 0,001 Па×с, глицеринники 1,5 Па×с, хавоники эса 0,00002 Па×с, га тенг.
Нютоннинг ички ишкаланиш конунига буйсинадиган суюклик нғютон суюкликлари дейилади. Коллоид эритмалар, мойли буёклар, смолалар, паст температурада ишлатиладиган сурков мойлари нғютон суюкликларига кирмайди.
Иссиклик утказувчанлик. Температура градиенти таҳсирида бир-бирига тегиб турган кичик заррачаларнинг тартибсиз харакати натижасида иссикликнинг таркалиши иссиклик утказувчанлик деб аталади. Бир жинсли текис девор оркали утган иссиклик окими Q қуйидаги тенглама оркали аникланиши мумкин:
Q= FDt
бу ерда l - иссиклик утказувчанлик коэффициенти; d - девор калинлиги; F - иссиклик утаётган юза; Dt - деворнинг иккала томонидаги температуралар фарки.
Охирги тенглама оркали l нинг СИ даги улчов бирлигини топамиз:
l=
Иссиклик утказувчанлик коэффициентининг киймати температура, босим ва модданинг турига боглик. Турли жисмлар учун l нинг киймати справочникларда берилган бўлади. Газ, суюклик ва каттик моддаларнинг иссиклик утказувчанлик коэффициентлари (l, Вт/м×к) қуйидаги чегарада узгаради:
Металлар ва унинг котишмалари 15 - 380
Каттик нометалл материллар 0,02 - 3,0
Томчили суюкликлар 0,07 - 0,7
Газлар 0,006 - 0,06

Download 2,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   113




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish