Солиштирма огирлик. Хажм бирлигидаги модданинг огирлиги солиштирма огирлик деб аталади ва g билан белгиланади:
g=
бу ерда G - суюклик огирлиги, Н. СИ га биноан солиштирма огирлик Н/м3 да улчанади. Масса билан огирлик узаро қуйидаги богланади:
m=
бу ерда g - эркин тушиш тезланиши, м/с2.
Массанинг микдорини r= тенгликка куйсак, зичлик билан солиштирма огирликнинг узаро богланиш нисбати келиб чикади:
g=rg
Зичликка тескари бўлган катталик солиштирма хажм деб аталади ва v (м3/кг) билан ифодаланади:
v=
Ковушоклик. Хакикий (реал) суюкликлар труба ичида харакатланганда, унинг ишкаланиш кучи хосил бўлиб, суюклик силжишига тускинлик килади. Суюкликнинг узаро параллел харакат килаётган катламлари оралигидаги ишкаланиш кучи (Т) Нғютон конуни билан ифодаланади:
Т=mF
бу ерда F - ишкаланиш юзаси; - тезллик градиенти; m - ковушокликнинг динамик коэффициенти.
Ковушокликнинг динамик коэффициенти СИ га биноан қуйидаги бирликда улчанади:
m= Па×с
Динамик ковушоклик коэффициентининг шу суюклик зичлигига нисбати кнематик ковушоклик дейилади ва v билан белгиланади:
n=
СИ да кинематик ковушоклик м2/с бирлигида улчанади.
Температура ортиши билан суюколикнинг ковушоклиги камаяди, газларда эса ортади. Суюкликнинг ковушоклиги газнинг ковушоклигига нисбатан бир неча марта каттадир. Масалан, 200С да сувнинг ковушоклиги тахминан 0,001 Па×с, глицеринники 1,5 Па×с, хавоники эса 0,00002 Па×с, га тенг.
Нютоннинг ички ишкаланиш конунига буйсинадиган суюклик нғютон суюкликлари дейилади. Коллоид эритмалар, мойли буёклар, смолалар, паст температурада ишлатиладиган сурков мойлари нғютон суюкликларига кирмайди.
Иссиклик утказувчанлик. Температура градиенти таҳсирида бир-бирига тегиб турган кичик заррачаларнинг тартибсиз харакати натижасида иссикликнинг таркалиши иссиклик утказувчанлик деб аталади. Бир жинсли текис девор оркали утган иссиклик окими Q қуйидаги тенглама оркали аникланиши мумкин:
Q= FDt
бу ерда l - иссиклик утказувчанлик коэффициенти; d - девор калинлиги; F - иссиклик утаётган юза; Dt - деворнинг иккала томонидаги температуралар фарки.
Охирги тенглама оркали l нинг СИ даги улчов бирлигини топамиз:
l=
Иссиклик утказувчанлик коэффициентининг киймати температура, босим ва модданинг турига боглик. Турли жисмлар учун l нинг киймати справочникларда берилган бўлади. Газ, суюклик ва каттик моддаларнинг иссиклик утказувчанлик коэффициентлари (l, Вт/м×к) қуйидаги чегарада узгаради:
Металлар ва унинг котишмалари 15 - 380
Каттик нометалл материллар 0,02 - 3,0
Томчили суюкликлар 0,07 - 0,7
Газлар 0,006 - 0,06
Do'stlaringiz bilan baham: |