К86 Такризчилар


I БОБ ТАБИАТНИ МУХОФАЗА КДЛИШ



Download 7,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/131
Sana25.02.2022
Hajmi7,62 Mb.
#301996
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   131
Bog'liq
Mehnat muhofazasi (A.Qudratov, T.G'aniyev)

I БОБ
ТАБИАТНИ МУХОФАЗА КДЛИШ
Ф а н -т е х н и к а тарак,к,иёти- 
нинг ж адал ривожланиши, сано­
ат ишлаб чик,аришининг усиши 
ва бизни ураб турган табиатта ан­
тропоген таъсирларнинг кучайи- 
ши унинг уз-узи н и бопщариш 
к,обилиятига салб и й т а ъ си р
курсатади. Шунинг учун атроф-мухдтни мух,офаза к,илиш, 
демак дозирги ва келажак авлодлар соглигини мухрфазалаш, 
мухдм масалалардан биридир.
Атроф-мухдтни мух,офазалаш давлат ва ж амоат чора- 
тадбирлари тизимидан иборат булиб, инсон яшаши учун 
ярокди булган табиий мухдгни сакдаб к,олишни таъминлай- 
ди. Бу тизим ишлаб чик,ариш, илмий, согломлаштириш, эс­
тетик ва тарбиявий мак,саддарда амалга оширилади. Атроф- 
мухдтни мухрфазалаш буйича чора-тадбирлар табиатнинг 
ривожланиш крнунларини билишга ва чукур илмий куллаш- 
га асосланади.
Хрзирги вакдда атроф-мух,итни мухрфазалаш, у билан 
рационал муносабатда булиш бирон-бир алодида мамлакат- 
нинг миллий чегаралари билан чекланмай, балки халк,аро 
даражада олиб борилмокда. Халкдро к,умиталар ва ж ами- 
ятлар тузилмокда, экологик тадкдкртлар фаол олиб борил- 
мокда. Купгина м ам лакатлар атроф -м ухдтнинг хрлати 
тутрисида мунтазам равишда маълумотлар билан алмаши- 
ниб туришади.
У збекистонда атроф -мухдтни мухрф азалаш буйича 
кумита тузилган булиб, у х,аво ва сув давзаларини соглом- 
лапггиришнинг истик,бол режаларини ва бош чизмаларини
1.1. Табиатни
мухрфаза кдлиш
тутрисидаги кдрор
ва крнунлар
www.ziyouz.com kutubxonasi


АЖЖЛ А А А А А / Х А А
ишлаб чик,иш, шахдр ва регионларнинг экологик харитала- 
рини тузиш билан шугулланади.
Атроф-мух,итни х,имоялашнинг мухдндис-техник воси- 
таларини такомиллаштириш, узлуксиз, чик,итсиз ва кам чи- 
кдтли технологик цикллар ва ишлаб чикдришларни яратишга 
кдратилган меъёрий хуж ж атлар кдбул к,илинган.
М арказий Осиёда иссикдик электр станциялари, авто- 
мобил трансиорти, к,ора ва рангли металлургия, курилиш 
материаллари, кимё, пахта тозалаш ва пиллани кдйта иш- 
лаш корхоналари атмосферани ифлослантирувчи асосий 
манбалар хдсобланади. Енгил саноат корхоналарида ишлаб 
чикдриш жараёнида технологик машина-ускуналардан ат- 
роф-мух,итга катга микдорда зарарли чик,индилар ажралиб 
чик,ади.
Атмосферага технологик машина-ускуналардан чикдёт- 
ган чангланган х,авода маълум микдорда — 18 дан 120 мг/м3 
гача зарарли моддалар булади ва шамол уни атрофга тарк,а- 
тади. Чангли масса\ар электр узатиш линияларига утиради, 
дарсьхтларни нобуд к.илади, як,инидаги уйларни, ок,ар сув- 
ларни ифлослангиради. М азкур корхоналарда атроф-мудит- 
ни мух,офазалаш муаммосини х,а\ к,илишнинг энг истик,бол- 
ли йулларидан бири — махдллий вснгиляцион суриш к,увур- 
ларини урнатиш, атмосферага ва ок,ар сувларга тушадиган 
зарарли чик,индиларни истисно этишга ва пасайтиришга 
имкон берадиган юк,ори самарали чанг тутиш к^урилмала- 
рини ва технологик жараёнларни жорий этиш, шунингдек 
ишлаб чикдриш чик,иидиларидан максималфойдаланишдир. 
Келажакда атроф-мух,игни мух,офазалаш муаммосини энг 
авва\о туташ технологик циклли чик,итсиз (яъни чи^инди- 
ларни экологизациялаш) ишлаб чикдришларни яратиш йу.ли 
билан х,ал к или пади. Бунинг учун айрим х,олларда бутун тех­
нологик жараённи ёки унинг айрим боскдчларини тубдан 
узгартириш, газлардан зарарли модлдларн и ажратиб олиш

Download 7,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   131




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish