К86 Такризчилар



Download 7,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/131
Sana25.02.2022
Hajmi7,62 Mb.
#301996
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   131
Bog'liq
Mehnat muhofazasi (A.Qudratov, T.G'aniyev)

12 
- f t
www.ziyouz.com kutubxonasi


наларнинг атмосф ера чикдндиларидаги зарарли моддалар 
концентрациясини хдсоблаш услуби, «Нокулай метеоро- 
логик шароитларда чикдндиларни тартибга солиш», атмос- 
феранинг ифлосланишини хдсоблаш нинг унификация- 
лашган дастури («Эколог - 1992» - М арказийлойихд ИТИ).
Республикада табиатни мух,офазалаш, табиий ресурс- 
лардан рационал фойдаланиш ва к,айта ишлаб чикдриш буйи­
ча бутун масъулият Табиатни мух,офаза кдлиш Давлат куми- 
тасига юклатилади.
Табиатни мух,офаза кдлиш Давлат кумитаси к,ошида ат- 
роф - мухдтни мух,офаза кдлиш муаммоларини чукур урга- 
ниш ва уларни х,ал этиш буйича тавсиялар ишлаб чикдш учун 
олимлар, ж амоат ва давлат арбобларидан иборат жамоатчи- 
лик кенгаши ташкил этилган. Давлат кумитасининг асосий 
вазифалари куйидагилардан иборат:
1. Атроф-мухдгаинг х,олати ва фойдаланиш устидан дав­
лат назорати, шу жумладан, табиатни мух,офазалаш меъёр- 
ларини бузувчи саноат объектларини куриш ва ишлатиш- 
ни ман эгиш хукукд берити'ан.
2. Вазирликлар ва идоралар фаолиятини мувофикдаш- 
тириш, табиатдан фойдаланиш сох,асида ягона илмий-тех- 
ник сиёсат ишлаб чикдш ва утказиш.
3. Экологик меъёрлар, к,оидалар ва стандартларни тас- 
дикдаш.
4. Янги техника ва технология, шунингдек корхоналар 
куриш лойих,алари ва реконструкцияси буйича давлат эко­
логик экспертизасини утказиш.
5. Моддаларни атмосферага чик,аришга, чикдндиларни 
йук,отишга, сувдан фойдаланишга, атм осф ера давосини 
ишлатишга, ерларни ажратишга, ах,олини экология буйича 
тарбиялашга рухсатномалар бериш.
6. Табиатни мух,офазалаш буйича халк,аро дамкорликни 
режалаштириш ва амалга ошириш.
ft  - *
13
www.ziyouz.com kutubxonasi


Табиатни мухрфазалаш крнунини бузганлик учун ж а ­
вобгарлик, крнунни бузиш окдбатлари ва табиий мухдтга 
зарар етказишдан иборат булиб, айбдорларга нисбатан маж- 
бурий чоралар курилади.
Табиатни мухрфаза кдлиш к,онунини бузганлик учун 
куйидаги чораларни куллаш кузда тутилган:
- модддй — айбдорларга нисбатан ж арим а солиш. Т а­
биатни мухрфаза кдлиш крнунини бузган шахсларга кулла- 
нади.
- маъмурий — огохдантириш, жарима, етказилган зиён- 
ни бартараф этиш, маълум бир турдаги фаолият билан шу- 
{улланишдан махрум этиш.
- жиноий жавобгарлик— Узбекистон Республикасининг 
Ж иноят кодекси билан тартибга солинади.
Биосф ера — Ер курраси- 
даги тирик организм тарк,алган 
х,аёт фаолияти руй берадиган 
жойлардир (био-хдёт, сф ера- 
шар, яъни «х,аёт шари»), Био- 
сферага бактериялардан тор- 
тиб одам организмигача киради. Биосфера атмосферанинг 
куйи (уртача 10 км, баъзан 25- 30 км) к,атламини, гидросфе­
ра ва ер пусти (литосфера) нинг юкрри (3-5 км чукурликка- 
ча) кдсмини уз ичига олади. Биосферанинг замонавий струк- 
тураси — турли мураккабликдаги купгина системаларнинг 
узок, давом этган эволюциясининг махрули булиб, узаро ди­
намик мувозанат биосфера тугрисидаги таълимотнинг асос- 
чиси — буюк табиатшунос олим — В. И. Вернадскийдир (1863­
1945). Унинг таъдимотига мувофик, замонавий биосфера бу- 
тун органик дунёнинг ва ж онсиз табиатнинг узок, давом эт­
ган эволюциясининг натижасидир. Унинг эволюциясида ин- 
сон х,ам кщнашади. Агар уз ривожланишининг дастлабки бос-

Download 7,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   131




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish