К а р и м о в а. А., И с л о м о в ф. Р., А в л о қ у л о в а. З


- б о б. ♦ Ялпи даромадга нисбатан фоизларда. Мисол



Download 11,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet327/366
Sana10.07.2022
Hajmi11,23 Mb.
#771818
1   ...   323   324   325   326   327   328   329   330   ...   366
Bog'liq
buxgalteriya

21- б о б.


♦ Ялпи даромадга нисбатан фоизларда.
Мисол. К ичи к корхона таъмирлаш ва қурилиш иш ларини
амалга ош иради. Бажарилган иш лардан ялпи туш ум 530 м инг
сўм н и ташкил этса, со л и қ ставкаси 10%.
С ол и қ куйидагича ҳисобланади:
530 м инг сўм х 10% / 100 = 5 3 минг сўм.
У ш бу со л и қ ҳ и со б л а н ганда куйидагича п р ов одк а б е р и ­
лади:
Д -т 9 8 1 0 —“Ф ой дадан х,исобланган ва тўланган со л и к д а р ”
ҳи собварағи.
К -т 6 4 1 0 —“ Бюджетга тўловлар бўйича қ ар здор л и к ” ҳ и со б -
варағи.
Бу со л и қ бю дж етга ўтказилганда:
Д -т 64 1 0 —“ Бю джетга тўловлар бўйича қарздорлик” ҳ и со б -
варағи
К -т 5 1 1 0 —“Ҳ и с о б -к и т о б сч ёти ” ҳисобварағи.
Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 
2002 йил 12 июлдаги "Савдо ва умумий овқатланиш 
корхоналарига солиқ солиш тартиби тўғрисида”ги Қа- 
рорига мувофиқ:
♦ чакана савдо соҳасида микрофирмалар ва кичик 
корхоналар томонидан белгиланган даромаддан олина­
диган ягона солиқни ўзида белгиланган физик кўрсат- 
кич бирлигига белгиланган даромад миқцоридан (со­
лик тўловчининг потенциал ялпи даромадидан) келиб 
чиқиб ҳисобланган солиқнинг қатьий белгиланган сум­
масини тўлайди;
♦ савдо ва умумий овқатланиш корхоналари ялпи 
тушум ҳажмидан (товар айланмаси ҳажмидан) олина­
диган ягона солиқни тўлайди.
Чакана савдо соҳасида микрофирмалар ва кичик 
корхоналар учун белгиланган даромаддан олинадиган 
солиқ:
♦ солиқ солишнинг соддалаштирилган тизимини 
қўлловчи солиқ тўловчилар учун — ифлослантирувчи 
моддаларни табиий муҳитга чиқариб ташлаганлик, 
оқизганлик ва чиқитларнинг Узбекистон Республика­
си ҳудудига жойлаштирилганлиги учун ягона солиқ ва 
тўлов ўрнига;
♦ солиқ солишнинг соддалаштирилган тизимига 
ўтмаган солиқ тўловчилар учун ялпи даромад солиғи 
ўрнига жорий этилади.


Фойдаланиладиган умумий майдон, шу жумладан 
ижарага берилган ва ижарага олинган майдон белги­
ланган даромаддан олинадиган ягона солиқ солиш 
объекти ҳисобланади. Белгиланган даромаддан олина­
диган ягона солиқ суммаси:
умумий фойдаланиладиган майдон ҳажмидан; 
базавий ставкалардан;
корхоналарнинг жойлашган жойига ва сотиладиган 
товарлар турларига қараб тузатиш киритувчи коэффи- 
циентлардан келиб чиққан ҳолда ҳисоблаб чиқилади.
Белгиланган даромаддан олинадиган ягона солиқ 
қуйидаги формула ёрдамида ҳисоблаб чиқилади:
N =PxC xK p,
бу ерда: N — белгиланган даромаддан олинадиган яго­
на солиқ суммаси; Р — умумий фойдаланиладиган 
майдон; С — Қорақалпоғистон Республикаси Вазир­
лар Кенгаши, вилоятлар ва Тошкент шаҳар хркимлик- 
лари томонидан белгиланадиган даромаддан олинади­
ган ягона солиқнинг аниқ ставкаси; Кр — сотилади­
ган товарлар турларига қараб тузатувчи коэффициент.
Чакана савдо соҳасидаги микрофирмалар ва кичик корхоналарнинг 
белгиланган даромадидан олинадиган ягона солиқни ҳисоблаш учун 
базавий ставкалар ва узгарувчан коэффициентлар
Фаолият тури
Солиқ
солина­
диган
база
Бир ойдагн
СОЛИҚШШГ
базавий 
ставкаси (энг 
кам ойлик иш 
ҳақига 
нисбатан 
карра миқдо- 
рида)
Ягона солиҳнинг базавий 
ставкасига узгарувчан 
коэффициентлар
Тош­
кент
ш.
Вило-
ятлар-
даги
шаҳар-
лар
туман- 
лар, шу 
жумла­
дан 
қишлоқ 
жойлар
10 кишигача 
ишчиси бўлган 
турғун савдо 
шоҳобчалари 
орқали амалга 
ошириладиган 
чакана савдо
Умумий
фойда­
ланила­
диган
майдон
ҳар кв.м, 
учун 0,5
0,7-2.0
0,5-1.5
0,2-1,0


Сотилади ган товарларнинг турларига қараб жойларда ги давлат 
ҳокимияти органлари томонидан белгиланган ставкаларга тузатувчи 
коэффициентлар
Т/Р
Товарларнинг номи
Коэффи­
циентлар
1
Тамаки маҳсулотлари ва алкоголли махсулотлар
1,5
2
Автомобиллар, автомобиллар учун эҳтиет қисмлар 
ва аксессуарлар
2,0
3
Чарм ва муйнадан тайерланган буюмлар, кийим 
бош ва пойабзал
1,2
4
Курилиш, пардозлаш материаллари ва курилиш 
асбоб-ускуналари ва жиҳозлари
1,2
5
Маиший-техника, ташкилий техника, ёритиш 
приборлари, алока воситалари, кино ва 
фототехника, шунингдек улар учун тегишли 
анжомлар
1,5
6
Мебеллар, гиламлар ва гиламбоп буюмлар
1,5
7
Заргарлик буюмлари, қимматбаҳо металлардан 
тайерланган буюмлар
1,5
8
Чинни ва биллур идишлар
1,2
9
Бош қа товарлар, шу жумладан озиқ-овқат 
товарлари
1,0
Э сла т м а
: аралаш ассортимент билан савдо қилиш- 
да сотиладиган товарларнинг айрим турлари учун бел­
гиланган тузатувчи коэффициентнинг энг кўп микдо­
ри қўлланилади.

Download 11,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   323   324   325   326   327   328   329   330   ...   366




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish