Йўл конструкциясини танлаш ва якка стрелкали ўтказгичнинг ҳисоби «Йўл тузилиши ва ундан фойдаланиш»


-жадвал Крестовина бурчаклари ва уларнинг тригонометрик функциялари



Download 3,21 Mb.
bet6/6
Sana25.02.2022
Hajmi3,21 Mb.
#309095
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Методичка№1 Sarsenbaev

4-жадвал
Крестовина бурчаклари ва уларнинг тригонометрик функциялари

Крестовина русуми

Бурчакларнинг тригонометрик функциялари,

Даражаларда

sin

cos

tg

sin

cos

1/6

902745

0,164399

0,986394

0,166667

0,082480

0,996593

1/7

800750

0,141421

0,98995

0,142857

0,070889

0,997484

1/8

700730

0,124035

0,992278

0,125000

0,062137

0,998068

1/9

602025

0,110431

0,993884

0,111111

0,055300

0,99847

1/10

504240

0,099504

0,995037

0,100000

0,049813

0,998759

1/11

501140

0,0905358

0,995893

0,090909

0,045315

0,998973

1/12

404550

0,083046

0,996546

0,083333

0,041559

0,999136

1/13

402355

0,076697

0,997055

0,076923

0,038376

0,999263

1/14

400510

0,071247

0,997459

0,071429

0,035646

0,999365

1/15

304850

0,066519

0,997785

0,066667

0,033278

0,999446

1/16

303435

0,062378

0,998053

0,062500

0,031204

0,999513

1/17

302200

0,058721

0,998274

0,058823

0,029374

0,999569

1/18

301045

0,055470

0,998460

0,055556

0,027746

0,999615

1/19

300045

0,052559

0,998618

0,052632

0,026289

0,999654

1/20

205145

0,049938

0,998752

0,050000

0,024977

0,99969

1/21

204335

0,047565

0,998868

0,047619

0,023789

0,999717

1/22

203610

0,045408

0,998969

0,454545

0,022710

0,999742



2.4. Стрелкали ўтказгич тўғри қўшимча (вставка) си ва ўқ ўлчамларини аниқлаш
Тўғри қўшимча (вставка) узунлиги танлаб олинган ва олдинроқ аниқланган R0, бўлганида унинг бутун крестовина қисмида бир текис ҳаракатланишини таъминланишини кўзда тутиб белгиланади.
Тўғри қўшимча (вставка) ёнлама йўл ташқи изининг ишчи қирраси контури тўғри йўналишга перпендикуляр ўққа проекцияланган тенгламасини ечиш асосида аниқланади.


; (2.18)

бунда: Sк – ўтказгич эгрисидаги колея (рельслар оралиғи) кенглиги (эни), ПТЭ меъёрларига биноан ўрнатилади.


(2.17) формуласига биноан олинган тўғри қўшимча (вставка) узунлиги қуйидагича аниқланган Кmin дан катта бўлиши шарт:


; (2.19)

Агар K


; (2.20)

R қиймати 1 мм гача аниқлик билан топилади.


Стрелкали ўтказгичнинг асосий геометрик ўлчамлари қуйидагилар:
L – стрелкали ўтказгичнинг назарий узунлиги – айрилар учидан крестовинанинг математик марказигача бўлган масофа, тўғри йўналиш ўқи бўйлаб ўлчанади.
; (2.21)

Агар K>Kmin бўлса, у ҳолда




; (2.22)
L - стрелкали ўтказгичнинг амалий (ҳақиқий) узунлиги – рамали рельснинг олдинги улнмасидан крестовинанинг “дум” қисмидаги уланмагача бўлган масофа, тўғри йўналиш ўқи бўйлаб ўлчанади:


м ; (2.23)


, м ; (2.24)


в – стрелкали ўтказгич марказидан крестовина “дум” қисми уланмасигача бўлган масофа, тўғри йўналиш ўқи бўйлаб ўлчанади:


, м ; (2.25)

а - стрелкали ўтказгич марказидан айрилар учигача бўлган масофа, тўғри йўналиш ўқи бўйлаб ўлчанади:


, м ; (2.26)

а - стрелкали ўтказгич марказидан рамали рельснинг олдинги уланмасигача бўлган масофа, тўғри йўналиш ўқи бўйлаб ўлчанади:




, м ; (2.27)

L - стрелкали ўтказгич марказидан энг чекка устун ўрнатиладиган жойгача бўлган масофа, тўғри йўналиш ўқи бўйлаб ўлчанади:




м ; (2.28)

Бунда, М – йўллар оралиғи эни (кенглиги), М = 4,1 м;


L – крестовинанинг математик марказидан энг чекка устун ўрнатиладиган жойгача бўлган масофа, тўғри йўналиш ўқи бўйлаб ўлчанади:
м ; (2.29)


2.5. Ўтказгич эгрисини жойлаштириш учун ординаталарни белгилаб олиш

Ҳаракат таркибининг ўтказгич эгриси теграсида текис юришини ва стрелкали ўтказгичнинг нормал сақланиш шароитларини таъминлаш мақсадида ўтказгич эгрисининг ташқи рельс изи тўғри рамали рельс ишчи қирраси бўйлаб ўтадиган ўқдан ҳисобланадиган ординаталар бўйича, тўғри рамали рельс узунлигининг ҳар икки метридан сўнг, айри туби (илдизи) қаршисидаги кесимда ўрнатилади (7-расм). Курс ишида ординаталарни аниқлаш билан чекланиш мумкин.


, = ;
;
бўлганида


;




бўлганида

.
бўлганида
Амалга оширилган ҳисоб-китоблар тўғрилиги, аниқлигини қуйидаги формула ёрдамида текшириб кўриш мумкин


4-расм. Ўтказгич эгриси координаталрини аниқлаш учун ҳисобий схема





5-расм. Назорат ўлчашлари жойлари
а) колея (рельслар оралиғи) эни;
б) ариқча (желоб) лар эни.

Курс ишида ўз стрелкали ўтказгичининг схемасини 1:100 масштабида чизиб, чизмада стрелкали ўтказгич асосий элементлари ўлчами кўрсатилади (6-расм).







6-расм. Стрелкали ўтказгичнинг жойлашиш (разбивка) схемаси





Download 3,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish