Jismoniy tarbiya

Jismoniy sifatlar 
Kuch
Biz  ko‘radigan  jism oniy  tarbiya  sifati  kuch  deb  odam  
organizmining  tashqi  qarshiliklarni  yenga  olish  va  unga  m ushaklar 
yordamida  qarshi  tura  olish  qobiliyatiga  aytiladi.  K uchni  tarbiyalash 
vositalariga gimnastika mashqlarini  turli shaklda  bajarish kiradi.
Kuch  deyarli  hamma  sport  turlarida  ishlatiladi  va  ikki  xil 
ifodalanishi  mumkin:  statik  kuch  va  dinam ik  kuch.  H arakatsiz 
bajariladigan  kuch  mashqlari  -   (geometrik)  statik  holat,  har  qanday 
kuchning  harakatda  ifodalanishi  -   dinamik  holat  deyiladi.  Sporido 
bularning ikkalasidan ham foydalaniladi.
Masalan,  akrobatikada  saltolar,  aylanishlar  dinam ik  holat, 
burchak  ushlab  turish,  qo‘lda  tayangan  holda  tanani  ushlab  turish  va 
boshqalar statik holatdir.
Organizmning  kuch  qobiliyatini tarbiyalashda  turli  xil  vosita  va 
uslublar  qo‘llaniladi.  Kuchni  rivojlantirish  vositalariga  quyidagilar 
kiradi:
1)  shtanga  va  uning  komponentlari  (o‘zagi,  toshlari  va 
boshqalar);
2)  turli  xil  og‘ irliklar  (toshlar,  gantellar,  espanterlar  va  qo‘l 
ostidagi jihozlar);
3) o ‘z tana vazni;
4)  kuchni  oshirish uchun m o‘ljallangan  maxsus  texnik  moslama 
va uskunalar (turli xil trenajyorlar).
0 ‘z holicha jismoniy mashqlarni bajarayotganda kuchni  oshirish 
uchun  ishlatiladigan  vositalarni  to ‘g‘ri  tanlash  katta  aham iyatga  ega. 
Shu sababli  bunday vositalar bilan keyinroq tanishamiz:

---

a)  shtanga  eng  keng  qo‘llaniladigan  sport  jihozlaridan  biri 
b o  “lib ,  yengil  atletikachilar  uni butunligicha ishlatishadi,  su zuv chilarl5- 
2 0   k g  o g ‘irlikdagi toshlarni  ko ‘tarishni  afzal ko‘rishadi  va hokazo;
b)  k o ‘pincha  m urabbiy  va  sportchilar  o ‘z  holicha  mashqlarda 
y o k i  qism an  tayyorgarlik  m ashg‘ulotlarida  kuchni  oshirish  maqsadida 
tu r li 
xil  og‘irlashtiruvchi  vositalardan:  espander  va  gantellardan 
fo y d a la n ad ilar.  Sport  to ‘garaklarida  toshlar  va  rezinali  bintlardan 
fo y d a la n ila d i,  kuchni  rivojlantirish  uslublarini  to ‘g ‘ri  tanlash  ijobiy 
n a tija   beradi;
v)  o ‘z  tanasi  o g ‘irligi  bilan  odatda  tayyorgarlik jarayonlarining 
h a m m a   turlarida  foydalaniladi,  bu  har  xil  tortilishlar,  cho'zilishlar  va 
b o s h q a  turli-tum an m ashqlardir;
g)  keyingi  yillarda  k o ‘pchilik  korxonalarda,  maktablarda,  kollej 
v a   institu tlard a  m axsus  jihozlangan  kichkina  sport  zallari  qurilayapti, 
b u n in g   uchun  ular  m ushaklarni  rivojlantiradigan  turli  xil  trenajerlar 
so tib   olayaptilar.  K o‘pchilik  murabbiylar qo‘l ostidagi  sport jihozlaridan 
o ‘z la r i  trenajyorlar  yasaydilar.  Bunday  zallar  hozirgi  paytda  kuchni 
ta rb iy a la sh d a   eng  faol  b o ‘lib,  undan  tashqari  talabalar  va  sport  bilan 
s h u g ‘ullanayotgan  yoshlar  ustidan  nazorat  qilishga  va  o ‘z  vaqtida 
u s lu b iy  yordam  k o ‘rsatishga imkon beradi.
Jism oniy  tarbiya  nazariyasi  va  uslubi  u  yoki  bu  jismoniy 
x u su siy a tn i  tarbiyalash  uchun  bir vositadan  foydalanishning  o‘zi  kifoya 
e m aslig in i,  balki  shug‘ullanish uchun to‘g‘ri  uslubni  tanlash  muhim  rol 
o ‘y n a sh in i  k o ‘rsatadi. 
Quyida  kuchni  tarbiyalashning  bir  necha 
u slu b la rin i tak lif qilamiz:
a) 
m ushaklar  ishlayotganda  kimyoviy  energiya  mexanik 
en e rg iy ag a  aylanadi.  Bu  bir  energiya  turining  ikkinchi  bir  energiya 
tu r ig a   aylanishining  nisbati  bo‘lib  kuch,  sig‘imlilik,  chidamlilik, 
sam arad o rlik  bilan belgilanadi.
Q uvvat  -   yuqori  darajali  miqdordagi  energiya  b o ‘lib,  u  “vatt” 
y o k i  kg/m in.  da  oMchanadi.  Hajm  ma’lum  bir  kimyoviy  energiya 
m a n b a i hisobiga bajariladigan umumiy  ish miqdoridir.
Sam aradorlik -  m ushaklar faoliyati bo‘lib,  u ish paytida kimeviy 
en erg iy an in g  mexanik energiyaga aylangan miqdori bilan o‘lchanadi;
b)  m ushak  (ishining)  faoliyatini  3  xil  kimyoviy  jarayon 
ta ’m inlaydi.  K reotin-fosfat  va  glikogenning parchalanishi  kislorod  yo‘q 
b o ‘lg an  sharoitda  sodir b o ‘ladi.  Shuning uchun u  “anaerob”  deb  ataladi. 
B iro q   energiyaning  asosiy  qismi  kislorod  ishtirokidagi  aerob  jarayon

---

davomida  yuzaga  keladi.  Bu  jarayonlar  bir-biridan  murakkabligi  va 
unda  ishtirok  etadigan  kimyoviy  moddalar  bilan  farq  qiladi.  Lekin 
bularning  ikkalasidan  ham  mushaklar  qisqarishida  bevosita  iste’mol 
qilinadigan  adenozintri  fosfatning  boy  molekulasi  albatta  hosil  b o ‘iadi. 
Jismoniy 
tayyorgarliklar 
andreofosfat 
hosil 
b o ‘lishning 
uchala. 
jarayonini  ham  keskinlashtiradi.  Tezkorlikni  tarbiyalovchi  m ashqlar 
bajarilayotganda  energiya  hosil  qilishning  kreotinfosfat  m exanizmi 
kuchayadi.  Chidamlilikni  rivojlantiradigan  tayyorgarlik  m ashg‘ulotlari 
asosan aerob jarayonlari tomonidan keskinlashtiriladi;
v)  harakat  mashqlari  bilan  shug‘ullanm agan  insonda  tinch 
holatda uning skelet mushaklarida oz miqdorda kreatinfosfat bo‘ladi.  Bu 
faqat  1 0 - 1 5  minutga yetadi.  Glikogenning aerob parchalanishi  50  s  dan 
so‘ng  yuqori  darajaga  yetadi.  60  -   70  s  dan  so ‘ng  kislorodning 
mushaklarga  ko‘p  miqdorda  yetib  borishi  sababli  aerob  jarayonlar 
energiyaning asosiy manbai bo‘lib xizmat qiladi.