Жисмоний маданият таълим йуналиши талабалари учун мулжалланган


bet58/146
Sana16.03.2022
Hajmi
#494819
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   146
Bog'liq
Downloads ма-олалар

Хнмоя тактнкасн
Хужум уйинчилари тупни йукотгач, химоя харакатларини бошлайдилар. 
Бу харакатлар тупни олиб куйиш ёки хужумни тутиб туриш, уз дарвозаеи ёнида 
позицион химоясини ташкил этиш га каратилади. Бунинг учун уйинчилар 
маълум позицияда жойлашади. Чизикдаги уйинчилар олдинга чиккан канот, 
ярим уртадаги ва уртадаги химоячилар дарвозабон майдончаси чизиги билан 
жойлашиб, 
якин 
масофадан 
бажаралаётган 
отишга тускинлик 
килади. 
Химоячилар турлича жойллашиб , якин масофадан бериладиган зарбаларга 
тускинлик киладилар. Химоячилар турлича жойлашиб. О лдинга турлича 
микдорда уйинчиларни чикариши мумкин. Бу танланган химоя системасига 
боглик, шунингдек ракибни кучли томонларини инобатга олинади. Химоя 
уйинчилари дарвозабон майдончаси чизиги олдида жойлашиши ёки фаол 
уйнаб, енгрок майдонда хужумчига каршилик курсатиши мумкин. Бунда химоя 
шахсий, зоналар буйича принцинли ёки унинг варнантлари асосига курилади. 
(43-расм)
92



Якка тартибдаги харакатлар. 
Якка тартибдаги харакатлар химояда 
уйнаш асосини ташкил килади. Улар позиция танлаш туп узатиш, ёриб утиш 
ёки чикиш. зарба ва олиб юриш га карши тобора макул усулларни куллаш 
малакасидан иборат. Химоячининг индивидуал харакатларига сон жихатдан 
уступ булган хужумчиларга карши уйнай олиш. тупни олиб куйиш, уриб 
юбориш. бошка каршилик курсатиш усуллари техникасини згаллаганлик 
киради.
Гурухда 
узаР° 
хамкорлнк 
Гурухда 
хамкорлик 
у
3
 
дарвозасини 
иш ончлирок химоялашга имкон яратади. Бундай хамкорлик химоячиларнинг 
жой алмашуви, хавфли холатда мухофаза килиш, тусикларда кайта жалб 
булишлар 
киради. 
Сон 
жихатдан 
уступ 
ракибга 
карши 
уйнашда 
химоячиларнинг уюшган харакатлари ва 9 метрдан.7 метрдан тупни отиш 
чогида дарвозабон билан хамкорликдаги харакатлар муваффакият келтиради. 
Химоячиларнинг жой алмашуви тупни эгаллаган фаол уйинчи жойлашган 
участкада тусиклар хосил килиш керак. Хужумчилар химоячиларни узиб 
куйишга уринади, улар тез туп узатиб. таркатиб юборади. Кучсиз участкага тез 
утадиган 
химоячилар 
мухофаза 
килиш 
амалга оширади. 
Химояни 
бу 
участкадаги фаоллиги, хавф кам булган. хужумчидан узок жойларни вактинча 
заифлаштириш хисобига таъминланади. Хужум бошка зонага кучса. уйинчилар 
уша ёкка кучиб. аста секин аралаш позицияни эгаллайди.
Химоя уйинчиларни жалб этиш келишиб жойлашиш ва хужумчилар тусик 
куйганда кулланилади. Х имоячилар хужумдагилар кетидан харакатланмай, 
балки уларни бошка зонага утказади, уз зонасида бошка хужумчини карши 
олади..
Тез ёриб утишга карши химояни ташкил этишда кенгликда колганлар 
тупни олиб юрган уйинчига галма - гал хужум килади. Уни тупни олиб юришни 
тугатиш га мажбур килиб, химоячилар бошка хужумчиларни катъий такиб 
килади. Бу хужумчиларни секинлаштириш ва химояда сон жихатдан тенгликни 
ю зага келтириш имконини беради .дарвозабон чизиги ёнида камчиликда колган 
химоячилир тобора хавфли зона - дарвозабон майдони чизиги марказини 
тусади. Узокдан ёки бурчакдан отилган тупларга химоячилар биттадан чикади 
ва тезда уз жойига кайтади.
9 метрдан отиш чогида узаро хамкорлик 2 ёки 3 уйинчидан иборат "девор" 
куйишдан иборат. Улар хужумчининг тупни отадиган кули томон сурилади. 
Дарвозабон “девор” куйишга рахбарлик килади ва химоячилар билан 
хамкорлик килади, олдиндан химоячилар тусадиган зоналарни белгилайди, 
уйин вактида уйинчилар кучиш га рахбарлик килади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish