Жавоблар ўзбекистон тарихининг фан сифатидаги ўрни


«Ҳужум» ҳаракати ва унинг моҳияти



Download 1,05 Mb.
bet81/114
Sana21.02.2022
Hajmi1,05 Mb.
#65275
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   114
Bog'liq
tarixdan oraliq

172. «Ҳужум» ҳаракати ва унинг моҳияти. Урта Осиёда хотин-кизлар орасида олиб борилган иш алохида мухим ахамиятни касб этди. Бу ишни партия бошкариб, йулга солиб борар эди. Нукул хотин-кизлардан иборат хар хил ишлаб чикариш ячейкалари, клублар, мактаблар ташкил этилди. Аёллар фаоллик билан партия-давлат ишига куйиладит. Аёлларнинг делегатлар сайловчи йигилишлари кенгайти. 1927 йилда бошланган паранжи ташлаш - "Хужум" харакати давомида аёлларни озродликка чикаришщ кампанияси авжига чикди. Натижаларга кура мухим ва етарлича самарали булган мана шу тадбирлар узбек аёлларини озодликка чикариш жараёнини, реакцион катламларнинг зурлиги ва тахдидига карамасдан, кайтмас тусга киритди. Бирок, бошка купгина тадбирларда булганидек, янги хокимият омманинг асрий анъаналарини ва кайфу-рухияти билан кам хисоблашди. Шунинг натижасида бу йулда купгина курбонлар ва фожеалар булди.
173. XX асрнинг 40-80 йилларда республиканинг маданий ҳаёти. Урушдан кейинги йилларда хам Узбекистонда шуролар хукумати маъорифни улуг давлатчилик сиёсати манфаатларига буйсундирилган холда олиб борди. Бу сиёсатни байналмилалчилик ва шаклан миллий, мазмунан социалистик деб аталган шовинистик гоялар асосида амалга оширди. Чунки байналмилалчиликка ташки шакл ва ташвикот ва таргибот нуктаи назаридан хакикий байналмилалчилик гояси берилган булсада, амалда шуролар хукумронлиги даврида бу гоя хар кандай миллийлик ва миллий манфаатни назарга олмас, ва бу гоя тарафдорларини катогон килар эди. 1946-1990 йилларда Узбекистонда халк таълими ривожини куйидаги ракамлар курсатади: 1940-41 укув йилида Республикада 5448 умумтаълим мактаблари булиб улардан 1 миллион 315 минг укувчи таълим олган булса, 1987-1988 укув йилида 8111 умумтаълим мактабларида укувчилар сони 4 миллион 406 минг кишига етди, яъни тахминан 3,5 баробарга якин купайди. 1990 йилда умумтаълим мактаблари сони 9000 мингга етди. 1946-91 йиллар мобайнида Урта махсус ва Олий таълим тармоклари хам ривожланди. 1940-41 укув йилида Узбекистонда 98 урта махсус укув юртлари мавжуд булса, 87-88-укув йилида 248 тани ташкил этди. Олий укув юртлари тармоги хам усди. Мактаблар ва олий укув юртларида укитиладиган фанларнинг укув дастурлари Москвада тайёрланар ва Узбекистон шароитига мослаштириларди. Ва у батомом мустамлакачи шуролар манфаатига хизмат килар эди. Шуролар хукумати узининг мустамлака улкаси хисобланган Узбекистонда миллий мустакил давлат манфаати ва талабларига жавоб берадиган талим-тарбия сиёсатини олиб бормади. Асосий эътибор мустамлакачиларга тез обру келтирадиган ракамлар усувига каратилди, таълим тарбия жараёнининг асосий узагини ташкил этувчи унинг мазмуни эса, мустамлакачилар манфаатига хизмат киларди. Миллий манфаат иккинчи режага сурилди, бу борада кам булсада уз фикр хулосаларига эга булган маориф ходимлари катогон килиндилар.

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish