Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси


Тил таиаси ва илдизи абсцесси, огиз туби флегмонаси



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet94/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

Тил таиаси ва илдизи абсцесси, огиз туби флегмонаси.
Клиника. Таш хислаш . Ж аррохлик даволаш усули.
Т илнинг абсцесси ва ф легмонаси. Тилнинг 
йирингли 
яллигланиш
жараёнлари 
одонтоген 
стоматоген, 
тонзилогён 
табиатга эга бўлиши мумкин. Тил илдизининг муш аклараро 
оралиқларидаги одонтоген абсцесс ва ф легмоналар йирингли 
ж араённинг пастки жаг ён тиш лари сохасидан ўтиш идан келиб 
чиқади. Тил танаси ва илдизи абсцесслари, унинг ш иллик пардаси 
балиқ 
суякчалари, 
стоматологик 
асбоблар, 
тиш нинг 
ўткир 
қиралари, тиш протезлари бир ёки бир неча бор, тиш лаб олиш ллар 
натиж асида 
ж ароҳатланиш и 
ҳисобига 
келиб 
чикади, 
ҳамда 
стом атитдан 
хам ривож ланиш и мумкин. А йрим холатларда 
тилдаги яллигланиш жараёни ўткир тонзиллит заминида ҳосил 
бўлади. Тил ости сохасидан инф екциянинг таркалиш и, камрок 
дахан 
ости 
сохасидан 
таркалиш и 
тилнинг 
йирингли 
касалликларини ривож ланиш ига олиб келади.
Тил муш акли орган хисобланади. Тилнинг илдизи ва танаси 
м уш аклари бўйлама, кўндаланг ва вертикал чатиш иб кетган 
йуналиш га эга.
У лар 
орасида 
қўш увчи 
тўкимадан 
иборат 
сезиларли 
қатламлар йўқ. Тил илдизида ўнг ва чап, дахан-тилости ва бигиз- 
тил муш аклари орасида сийрак бириктирувчи тўкимали клетчатка 
ж ойлаш ган. Тил илдиз соҳасида ериксимон бош қа ораликлар 
бўлиб, улар симметрик ва таш карирок ж ойлаш ган,ва 
клетчатка 
билан копланган. Ичкаридан улар дахан-тил, таш каридан т и л - 
тилости муш аклари билан чегараланган. Бу ўнг ва чап м уш аклара­
ро ериклардаги бириктирувчи тўкима орасидан тил артерияси 
ўтади, кичик лимф а тугунлари жойлаш ган.
Тил бел кисми, танаси, унинг чукур кисмлари - тил илдизи 
ёки асоси абсцесслари ва тил флегмонаси фаркланади.
159


Тил бел кисми ва танасининг абсцесси унинг ўнг ва чап 
бўлимида, тил марказида, тил бел кисми ўрта бўлимида жойлаша- 
ди. Беморлар тилдаги, кулоқ соҳасига таркалувчи огрикдан ш икоят 
килишади. Тил харакатлари огрикли ва чегараланган, гапириш 
кийинлашган, ютиниш огрикли. Таш ки томондан ўзгариш лар йўк, 
даҳан ости ва пастки жаг ости учбурчакларининг олдинги кисми 
пайпасланганда катталаш ган лимф а тугунлар топилади. Огиз очи­
лиш и бемалол.Тилнинг ён бўлимидаги инфильтрация ҳисобига, 
огиз бўш лигида тил ярми йўгонлаш иб қолгани, катталаш ганлиги, 
кескин огриклилиги, яркирок кизил ранг шиллик кават билан 
копланганлиги курилади. А йрим беморларда яллигланиш тилнинг 
пастки юзасига ва тил ости 
бурмаларига таркалади. Тилнинг 
таркалган 
инф ильтрати 
ўртасида 
огрикли 
кисмини, 
кечки 
босқичида эса ю мш аш ўчоги ва флю ктуацияни аниклаш мумкин. 
Баъзан йиринг ўз-ўзидан ёриб чиқиб кетиши юз беради. Ш ундан 
кейин яллигланиш белгилари сунабош лайди. Баъзи 
беморларда 
жараён тилнинг бош қа бўлимларига ўтиб кетиши кузатилади.
Тил илдизининг абсцесси тилнинг жуфт муш аклари орасида- 
ги, жаг-тил ости муш аги устидаги бириктирувчи тўкимада ривож- 
ланиш и мумкин. Нисбатан камрок, абсцесс муш аклараро ораликда, 
тил артерияси атроф ида ривож ланади. Тил асоси абсцессида бе­
морлар тилдаги кескин огрикдан ва ютиниб бўлмасликдан шикоят 
киладилар.
Тил 
илдизи 
абсцесси 
бўлган 
беморларда, 
даҳан 
ости 
соҳасинипг ўрта бўлимида сезиларли бўлмаган шиш аниқланади. 
Бу соҳадаги тери ўзгармаган, бурмага яхши йигилади, ўрта чизик 
соҳасида огрик аниқланади. Огиз очилиш и эркин, аммо огриқли. 
Тил хажми катталаш ган, ҳаракатлари чегараланган, шу сабабли 
нутк туш унарсиз. П айпаслаганда каттиқлик, ўртасида огриқ 
сезилади.

Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish