Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

Ргх — тортиш кучи; К гх 
туп- 
рок элементар каршиликлари тенг таъсир этувчисининг г О х  текис- 
лигига проекцияси; 
Рпх — дала тахталарининг ишкаланиш кучи; /?п, 
#6, Из — гилдиракларнинг вертикал реакциялари; 
С}6, <2
3
— гил- 
диракларнинг каРшилик кучлари; 
О — плуг огирлиги.
Буйлама-вертикал текисликда плугнинг мувозанатлилик шарти:
и гх + о + тах + й п + н 6 + й 3 +
+ Р б +
+
РгХ = о;
= о-


43-расм . Тиркалма плугга таъсир этувчи кучлар в а мувозанатлилик шарти
Тортиш кучи 
Ргх вертикал текисликда таъсир этувчи барча куч- 
ларнинг тенг таъсир этувчиси цуйилган 
О нукта, яъни плуг 
OFHp- 
лик марказининг изи орцали йуналиши лозим
шунда плуг равон 
^аракатланади. Буни куйидагича тушунтириш мумкин. Тортиш кучи 
Р гх нинг йуналиши эгат туби билан Ох нуктада, яъни огирлик мар- 
кази изидан берида кесишган деб фараз циламиз. Бу *олда тортиш 
кучининг вертикал ташкил этувчи 
Рг огирлик марказининг изи О га 
нисбатан момент 
(М = Рг1г) хосил цтиб, плугнинг олд корпусла- 
рини ердан чщаришга интилади. Шунда олд корпуслар юза, кетин- 
ги корпуслар эса чукуррок ^айдайди. Кетинги гилдиракка ортикча 
куч таъсир этиб, плуг нотекис ^аракатланади. Аксинча, 
агар тор­
тиш кучи 
Р г нинг йуналиш чизиги О, нуктадан утса, тескари мо­
мент 
М  = РгЦ хосил булиб, олд корпуслар ортикча ботади, кетинги- 
лари эса кутарилади, чап ва унг гилдираклар зурикиб ишлайди, под- 
1
л ишичл'п тез ейилади, тортиш каршилиги ошади, плуг нотекис ^а- 
ракатланади.
Горизонтал текисликда плугга тортиш кучининг горизонтал таш­
кил этувчиси 
Рху; корпусларга куйилган тупрок элементар каршилик 
кучлари тенг таъсир этувчисининг 
хО у текислигига проекцияси Р ху; 
дала тахталарининг эгат деворига ицщаланиш кучи тенг таъсир 
этувчиси 
F„v; гилдиракларнинг каршилик кучлари Qr„ Q6, Q
3
таъ- 
о р этади. Плугнинг горизонтал текисликда мувозанатлилик шарти 
Куйидагича ёзилади:
$ х у  + F пу + Q n  + Q e + Q 3 + Q x у — 0 ;
% Щ р ,х,) - 0.
Qx КУЧ параллел кучлар Qn, Q6, Q
3
ни кушиб аник;ланади. 
РХу 
ва 
F пу кучларни топиш лозим. Fny нинг йуналиши дала тахтасига


перпендикулярдан 
ишкаланиш 
бурчаги ® = 27° га огган. Тор- 
тиш кучи 
Рху нинг йуналишини 
ва кучлар цийматини топиш учун 
кучлар 
купбурчаклиги 
курила- 
ДИ.
Плуг схемасида 
Р ху ва С)х 
кучлар векторларининг кесишиш 
нуктаси 
1 ни топамиз ва у оркали 
И кучга параллел тугри чизик ут- 
казиб, /"„у кучнинг вектори билан
44-расм. Тиркалма плугнинг м ар ка- 
зи изини аниклаш схем аси
2 нуктада кесиштирамиз. Плугнинг каршилик маркази деб аталувчи 2 
нукта орцали тортиш кучлари 
Рху, Р'ху^ Р " ху нингйуналиш чизикларр- 
ни утказамиз. Кучлар купбурчаклигида 
Р  кучни 2 —А ва Рпу куч йуна- 
лишларида ташкил этувчиларга ажратамиз. Купбурчакликда хосил бул- 
ган кесмалар 
Рху ва Рпу кучларнинг кийматини беради. 2 нукта плуг 
огирлик марказининг изи (О нукта) дан четрокда жойлашиши хам мум- 
кин. 
2 нукта вазияти узгармас булганда плугнинг каршилиги Р ху нинг 
киймати 
А  нуктанинг тиркамадаги урнига бог лик. Агар А  нукта 2 
ва 
Р нукталар оркали эгат деворига параллел тугри чизикда ётса, 
Рх кучнинг ён томонга йуналган ташкгл этувчиси булмайди, яъни 
р ху — Рх ва Р у — 0. Шунда плуг тугри ва текис харакатланади, 
тортиш чизиги нормал йуналган булади. Агар тортиш чизиги 
2 — А '  
ёки 
2— А " буйлаб йуналса, плуг шудгор томонга огиб, к а м р а ш
кенглиги кичраяди ёки ^ а й д а л м а г а н д ала томонга огади, д а л а
тахтаси эгат деворига кучли сикилади, тортиш карш илиги о ш а - 
ди. ^ а р икки холда шудгор сифати ёмонлашади.
Огирлик маркази изини топиш учун текис майдонга куй и л- 
ган плугнинг х аР Кайси ги лди раги га таъсир этувчи в е р т и к а л
реакция кучлари динамометр б и л ан улчанади. Сунг ^ а ^ и ^ и й
реакция кучлари тупрок огирлигини ^исобга олиб, (5.9), (5.10), 
(
5
.
11
) ифодаларидан топилади. Р и л д и р а к м арказлари ор а с и д а г и
масофа улчанади (44-расм). М а ъ л у м масштабда 
П Б З  у ч бур- 
чак чизилади. 
Б ва 3 ну^таларга нисбатан кучлар м ом ен ти дан
х  ва у координаталарни топамиз:
х = [с/?п + # б 
(с + Ь)]10\ 
у = [а/?п + /?3( а — ¿)],(7.
Топилган координатлар л: ва у нинг кийматлари кабул к^линган 
масштабга купайтирилади ва таянч текисликда огирлик марказининг 
изи 5 нукта белгиланади Формулада плуг огирлиги реакция кучла- 
рининг йигиндисига тенг: О =
Р п -+- Я 6 + Р 3.
3- §. У Р Н А Т М А П Л У Г Л А Р Н И Н Г Т У П Р О М А БО Т И Ш Ш А Р Т И
К,ишлок хужалик куролларини тракторга осиш ва у л а р н и н г
ишини боищариш учун т р а к т о р л ар айрим агрегатли г и д р а в л и к
урнатиш механизми билан ж и ^ о зл а н ад и . 
Ю^ориги м а р к а з и й


45-расм. 
Урнатма плугнинг кинематик схемаси
N
¡1
(45- раем) ва пастки буйлам а тортцилар 
ИМ нинг трактор 
(стойка 
А Б ) га неча н у ^ та д а бирлаштирилишига цараб бир, 
икки, уч ну^тали урнати ш механизми дейилади. Иш ва^тида 
торт^и А
ишламаса, м асал ан , яримурнатма плуг осилганда бир 
у ^ л и радиал осиш механизм и ^осил булади. Аммо плугни тран­
спорт ^олатга гидроцилиндр билан кутаришда яна турт звеноли 
механизм булади.
Пастки тортцилар 
Б М  етакчи булади. /(А/ ва М Б  тортцилар- 
ни 
л  нуцтада кесишгунга ^ а д а р давом эттирсак, урнатма плуг­
нинг оний айланиш м а р к а з и ^осил булади. Урнатиш механизми- 
нинг асосий кинематик характеристикаларига осиш у^и 
М нинг 
ве р т и к а л йули Д/г ва 
КМ  шатуннинг оний айланиш маркази я
нинг жойлашиши киради.
Плуг корпусларининг ерга ботиши лемехлар тигининг горизонтга 
циялик бурчаги ь
0
га, плуг огирлигига ва 
Пгх кучнинг йуналиш то- 
монига бог лик. Урнатма плугнинг тупро^к
3
яхши ботиши учун ле­
мех тумшуги ерга уринган пайтда 
е
0
= 4° . . .
8
° булишн лозим. 
Корпус тупроц|;а ботган сари в
0
бурчаги кичиклаша боради ва 
амах 
д а г = 0 булади. Шунда плуг уз-узидан тупрокка ботиш хусусия- 
тини йукотади ва эгатда текис харакаглзнади. Плугнинг мувозанат- 
лилик шарти куйидагича ёзилади:

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish