Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

а — умумий курш ш ш и; б —  асим м етрик (б о 'З о п ) борона схсм аси; в —  енгил (оддиЯ) бо го »
на диски; г — огир б орона ди ск и; / — урнаткич; 2 — дисклар батареяси; 
3 — рама; 4 — 
йуналиш бурчагини ро стлаш мослам аси Урнатилган брус; 5 — боронани дарахт остига с и л -
житувчи гидроцилиндр


билан ишлатилади. Сферик дисклар д и ам етри 450 . . . 660 м м
булиб, горизонтал уцда бир-биридан 230 . . . 280 мм орали ^да 
урнатилади. Дискларнинг йуналиш бурчаги а иш турига 
1
^араб 
6
°, 10°, 14° ва 18° ^илиб урнатилади. Д и с к л а р д а г и кесиклар туп- 
р о в д а ’ ботишни осонлаштиради, тупро^ни яхши майдалайди- 
Тиркалма боронада йуналиш бурчаги винтли механизм ёрдами- 
да ростланади. Яримурнатма боронада а бурчаги четки стои- 
каларни зарур вазиятга 
1
^айта урнатиб 
ростланади. Борона 
гидроцилиндр ёрдамида транспорт ^олатга у т к а з илади. Тупро^- 
ни яхши увалаш учун биринчи ва иккинчи ¡^атордаги ди скл ар­
нинг ботицлари турли томонга царатиб Урнатилади, шунда ^ар' 
бир диск тупро!^ ти^илмаслиги учун бир-биридан етарли орали^- 
да муста^ил эгатча ясайди.
Дискли бороналар носимметрик ва симметрик тарзда ясали- 
ши мумкин. Носимметрик бороналар 
б о г л ар д а
ишлатилади^ 
Борона дарахтга тугри келганда уни четлатиб утиш учуй м а х - 
сус гидроцилиндр 
5 билан жихозланади. 
■'
Икки излй огир боронанинг тортиш ^арш илиги 4 . . .
8
кН /м , 
бог бороналарининг ^аршилиги эса 2 . . . 3 к-Н/м.
2- §. С Ф Е Р И К Д И С К Л А Р Н И Н Г А С О С И Й П А Р А М Е Т Р Л А Р И
Сферик дисклар (52- раем, 
а ва б) нинг диаметри:
0 = ка, 
(7.1)
бунда & — плуглар учун 3 .. .. 3,5; лушчильниклар учун 5 . . .
6

бороналар учун 4 . . .
6
; а — ишлаш чу^урлиги.
Дискнинг эгрилик радиуси диаметрига богли^:
# = / ) ( 2 з т т). 
(7.2)
Сферик дискнинг экваториал 
1
^ир
1
^имидаги 
А В  ёйнинг ярим
марказий бурчаги ^уйидагича ани^ланади:
,т 
=
%
— г — 
е. 
(7.3)>
52-расм. Лушчильник ва бороналар,.а и’ллатиладиган оддий 
(а) ва кесик 
(
б ) сферик дискларнинг асосий параметрлари


Уткирлик бурчаги 
i дискнинг муста^кам ва ейилишга чи- 
дамли булиши учун борона ва лушчильниклар учун i = 10 . . . 20°; 
плуг дисклари учун ¿ = 1 5 . . . 25°; 
е — ор^а бурчак, яъни диск 
тигининг о р ^ а томони билан эгат девори 
орасидаги 
бурчак. 
Дисклар схемасидан ф = ю—
i, бунда со— конус ясовчилари би­
л а н
т и р
текислиги орасидаги бурчак геометрик нисбатлар асо- 
сида топилади.
Сферик д и с кл ар цалинлиги 6 = 0,008Д огир 
шароитларда 
ишлайдиган д и с кл ар учун эса ¿> = 0,008.0+1.
Диск тиги opi^a томондан, огир бороналар диски эса ички 
томондан чархланади . 
Диск 
кесикларининг 
параметрлари: 
Е=ЗВ/2, бунда 5 = 1 0 0 мм; кесикнинг баландлиги C = D /8 (ке- 
сиклар сони 8 ).
Дискнинг у л чам л ар и ва шакли унинг конструктив параметр­
лари уртасидаги геометрик нисбатларга асосланиб танланади. 
Сферик диск вертикал ва ^аракат томонига 
а бурчак остида 
Урнатилган деб ф а р а з ^иламиз (5 3 -р аем ). Дискни иккита го- 
ризонтал текислик билан кесамиз: экваториал кесим 
1— 1 гори- 
зонтал уц б у йл аб утган; иккинчи кесим 
2— 2 дискнинг пастки 
таянч нуцтасидан 
а баландликда ишлаш чуцурлигига тенг ора- 
ли^да ^осил булади. Сферик дискнинг горизонтал текислик би­
л а н кесилган исталган цир^ими учун:
а = ш а + е а = « — е = const.
Дискнинг 
а  чукурликни олиб нормал ишлаши учун ор^а бурчак 
s мусбат ишорали, яъни sa > 0 булиши лозим. Тупроцнинг циркиш- 
т а царшилигини камайтириш учун ед == 3° . . . 5° олинади.
еа < 0 булса, орка конус сирт эгат тубига таяниб, дала бетига 
чи^ишга интилади, яъни диск бе^арор ишлайди. w ва 
<оа —мос х;олда
53-расм. Сферик дискнинг геометрик тавсифини аник;лаш схе-
маси


1 — 1 ва 2 — 2 цирцимларда 
конус ясовчиси билан 
t h f
те- 
кислиги ооасидаги бурчаклар; е 
ва еа — шу кесмаларда конус 
ясовчиси билан *аракат йуна- 
лиши 
т — т орасидаги бурчак­
лар. Е
а ва ша бурчаклар ций- 
мати ^иркимларнинг 
кдндай 
баландликда жойлашганлигига 
безлик. Ишлаш чуцурлиги 
а 
ошиши билан 
кичиклашади, 
<йа эса катталашади. Схемадан:
бу ерда 
Da — дискнинг а баландликдаги хордаси.
Расмда 
D aj 2 тугри бурчакли учбурчак оое нинг катети; шунинг
Тенгламани соддалаштириб, хорда узунлягини топамиз:
Лушчильник ва бороналарда батарея дисклари орасидаги масофа 
b (54-расм) диск диаметри D, йуналиш бурчаги а ва эгат тубидагк 
марзалар баландлиги 
с га богли^:
Дискнинг 
с баландликдаги хордаси (7.5) формулага асосан цуйи- 
дагича булади: 
D c — 2 y c ( D — c).Dc нинг кийматини (7.6) форму­
лага ^уямиз:
Тупро^ палахсалари ва катта кесакларнинг дисклар орасига 
ти^илиб ^олмаслиги учун 
Ъ нинг циймати дискларнинг иш лаш
чу^урлигидан катта, яъни & > 1 ,5 а булиши керак. Бунингучун 
(7.7) формулада лушчильниклар учун с ^ 0 , 5
а олинади. Б о р о - 
налар учун 
со^а олинганда )^ам дисклар ораси етарли катта 
булмайди. Шунинг учун бороналар икки изли ясалади.^Кетинги 
батарея дисклари олд батарея дискларига нисбатан ку н д а л ан - 
гига Ь/2 cosa улчамга силжитилади.
tgw = 2
Н D, 
(7.4) 
бу ерда 
Н  — конус баландлиги.
54-расм. Батареяд аги сферик диск­
лар орасидаги масофани аииклаш 
схемаси
учун
(D J2 )2 = (D/2)2 - (D/2 - а ) 2.
D a — 2\ a (D — a).
(7.5)'
D csin а = ftcosa,
бундан
Ь = D c tg a
(7.6>
b = 2 / c(D — c)-tga.
(7.7>


Д искл ар батареясига таъсир этувчи кучлар цуролни з^аракат 
йуналишидан четлатишга интилади. Биринчи ^атордаги дисклар 
кетинги цатордагиларга нисбатан ^атти^ро^ тупро^ца ишлов 
берганидан уларнинг ^аршилиги ^ам катта булади. Цуролни 
мувозанат ^ о л ат д а са^лаш учун тортиш 
ч и з и р и
олд ва кетинги 
б а та реял а р га таъсир этувчи кучларнинг тенг таъсир этувчиси 
билан бир хил йуналган булиши лозим. Бу шартни бажариш 
учун биринчи ва иккинчи ^атор батареяларининг йуналиш бур- 
чакларини турри ростлаш талаб этилади.

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish